Makijavelizam je značajan i stabilan prediktor spremnosti na korupciju, sa čijim porastom raste generalno prihvatanje korupcije, jedan je od osnovnih zaključaka istraživanja, koje je u svojoj doktorskoj disertaciji sprovela doktorka nauka Dragana Mitrić Aćimović sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Prema njenim rečima, makijavelizam, koji se može ogledati u maksimi „cilj opravdava sredstva“, nije karakteristika samo srpskog društva, već dispozicija ličnosti koja varira od čoveka do čoveka, ali je problem srpskih preduzeća nedovoljno izgrađena etička kultura. U radu autorka dolazi do saznanja da su izvesne kategorije zaposlenih spremnije na korupciju u odnosu na druge u organizacijskom kontekstu. Odnosno da zaposleni manjeg staža u organizaciji, oni koji se nalaze u privatnom sektoru i na radnoj poziciji izvršioca u većem stepenu će iskazivati generalno prihvatanje korupcije. Kako se navodi, „koruptivne racionalizacije su najrazvijenije kod ispitanika sa završenom srednjom školom“, a od navedenih kategorija se, dakle, „može očekivati da će se lakše involvirati u korupciju, odnosno da su u većem stepenu već korumpirane“.
– Kod nas je etička kultura u preduzećima generalno niska. Etička infrastruktura nije izgrađena. Preduzeća nemaju etičke kodekse, lideri preduzeća obično ne propagiraju antikoruptivne vrednosti, transparentnost nije razvijena. To doprinosi da se zaposleni ponašaju na određen neetički način – kazala je Mitrić Aćimović za Danas.
U disertaciji autorka dolazi do zaključka da etička kultura organizacije, predstavlja slab prediktor spremnosti na korupciju članova organizacije i da razvijenost dimenzija, izvodljivost, transparentnost i mogućnost diskutovanja u organizacijskom kontekstu u Srbiji ima najveću prediktivnu moć u generalnom prihvatanju korupcije kod zaposlenih.
Dragana Mitrić Aćimović ističe da u Srbiji postoji paradoks da onde gde se najviše priča o etici, postoje i najviše stope koruptivnog ponašanja radnika. Transparentnost postupaka lidera firmi jedan je od načina prevencije korupcije.
– Poželjno je raditi generalno razvijanje etičke kulture, a u našoj sredini se kao naročito bitno pokazalo da se radi na transparentnosti postupaka kako lidera u firmi, tako i ostalih zaposlenih, kako bi se videlo čemu vode neetički, a čemu etički postupci. Jako je bitno da se radi na omogućavanju većeg stepena izvodljivosti. Odnosno da radnici nisu pod pritiskom vremena i da im nisu dati ograničeni resursi da izvedu nemoguće stvari. Bitno je i unapređenje diskusije o problemu etičnosti. Kod nas postoji paradoks da što se više priča o etici to su radnici neetičniji. Oni koji se nameću u tim razgovorima obično su koruptori i makijavelisti – navodi Dragana Mitrić Aćimović.
U radu su date i preporuke za izgradnju organizacije sa manjim stepenom korupcije, gde se kao ključno ističe selekcija zaposlenih na bazi skora na makijavelizmu i stepena izraženosti moralnih osnova pravičnosti i čistote. Takođe je neophodno i targetiranje zaposlenih koji su skloniji korupciji na bazi istih kriterijuma, odnosno smanjenje broja etički neuklopljenih pojedinaca.
Autorka prvog doktorata u Srbiji o psihologiji korupcije kaže da se u našoj zemlji borba protiv korupcije ne vodi na pravi način već postoji velika udaljenost između deklarativne i praktične borbe.
– Mislim da se Srbija kao društvo ne bori dovoljno protiv korupcije i ne bori se na adekvatan način. Borbe koje preduzimamo su kozmetičke prirode i zaboravljamo bitne postulate borbe protiv korupcije. Dakle svi koji govore o borbi protiv korupcije treba to i da rade, a ne samo jedan ili dva čoveka. Ličnim primerom se mora pokazati da nismo iskvareni, da se ne petljamo u afere i da imamo etičke saradnike. U Srbiji nema suštinske već samo deklarativne borbe. Suštinske borbe podrazumevaju korenite reforme i ozbiljnije postupke – zaključila je Mitrić Aćimović.
Istraživanje
Istraživanje u okviru disertacije „Uloga moralnosti i organizacijskog konteksta u formiranju spremnosti na korupciju“, sprovedeno je na uzorku od 545 zaposlenih oba pola, prosečne starosti oko 38 godina, iz 27 firmi sa teritorije AP Vojvodine i Beograda. Prvo je takve vrste u Srbiji i među malobrojnim u svetu koje osvetljava veliki prediktivni značaj moralnosti pojedinca i ograničeni uticaj etičke kulture organizacije u kreiranju spremnosti za korupciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
