Marifetluk bez portfelja

Sve što se događa u Sandžaku liči na bosanski lonac. Iz tog lonca koji se raspada od rđe serviraju nam se svakakve poslastice. Bilo smo večita „umetnička inspiracija“ za destabilizaciju. To je prouzrokovalo katastrofalne posledice u našim malim urbicidnim kasabama. A, događaji prethodnih dana, uticali su da se prisetim nekih događaja. Mali podsetnik na kraju lekcije.

Uz podršku Koštuničinog režima dolazi do raskola u Islamskoj zajednici u Srbiji (IzuS), koju je predvodio muftija Muamer Zukorlić. Jedan broj vernika predvođen grupom imama formira Islamsku zajednicu Srbije (IZS) sa sedištem u Beogradu. Po slovu zakona i političke volje, legitimno i legalno. A nije bilo tako! Tadašnji gradonačelnik Novog Pazara, Sulejman Ugljanin, izjavljuje na lokalnim medijima dobro poznatu blasfemičnu rečenicu: „Mešihat više ne postoji“. Svima je jasno da je Sulejman Ugljanin jedini krivac za raskol u Islamskoj zajednici u Srbiji. Imao je podršku, političku volju, hteo je svoju Islamsku zajednicu. I dobio ju je. To je bilo neoprostivo, do sada, za muftiju Muamera Zukorlića. Takođe, eksgradonačelniku, na teret se prepisuje i formiranje Državnog univerziteta, osnovanog samo za „socijalne kategorije“, kako je jednom tvrdio muftija Zukorlić, a koji je po njemu direktan atak države i politike protiv njegove visokoškolske ustanove. S druge strane, Ugljanin je ljut jer nije mogao da uspostavi kontrolu nad Mešihatom i muftijom. Sama institucija Mešihata je kreacija iz ranih devedesetih godina i to lično sadašnjeg ministra bez portfelja i lidera SDA Sandžaka.

Od tog trenutka do danas smo se svačega nagledali. Hodže su aktivno počeli da se bave politikom, formirali su svoju nevladinu organizaciju (BKZ), pa političku partiju (BDZ), nekolicinu drugih organizacija, akademija, ustanova, instituta, komisija i tako dalje. Krenula je epopeja – raznih govora i poziva na omalovažavanje, širenje laži, neosnovanog etiketiranja, prozivanja, govora mržnje i nacionalizma. Sve u ime ličnog interesa. Kao što je lični interes bio da „bojkotujemo popis“ i budemo na nekom „posebnom spisku“, kako nam poručiše „Delije“, tako je i politički interes bio da u centru Novog Pazara obeležimo prostor fašističkih kolaboranata.

Moramo da budemo iskreni prema sebi, ali i prema drugima. Novi Pazar, koji je centar našeg sveta, u poslednje tri godine jeste napredovao. Postojala je volja da se grad bar malo promeni, da se njegovim stanovnicima obezbede osnovne civilizacijske potrebe. Građani su to prepoznali i na izborima ocenili. Ali nacionalizam i radikalizam koji su strujali iz mnogih bogomolja, u koje vernik ide tražiti spas i duhovni mir, dobili su određeni izborni legitimitet. Svakom nacionalizmu se treba suprostaviti. Danas je Novi Pazar getoizirani grad, ali o tome se retko govori, jer postoji strah od paljenja stana, čija vatra za čas proguta zgradu.

Prošlonedeljna poseta reisa Mustafe Cerića protekla je vrlo interesantno. Ovaj skup i prijem koji je usledio, a na kojem su, između ostalog, prisustvovali predstavnici SDA Sandžaka kao izaslanici Sulejmana Ugljanina, ostavio je jači utisak nego sâm dolazak vrhovnog poglavara. O tome da dolazi do približavanja dve politike svedoči izjava muftije Zukorlića, koju do sada nismo imali prilike da čujemo: „….Prva je došla za zahtevom da stavim svoj potpis da se tadašnjem predsedniku SDA zabrani dolazak iz Turske, da se stranka SDA zabrani. Pitao sam zašto ja? – rekli su da je Islamska zajednica jedina institucija koja funkcioniše, a da su oni postigli saglasnost većine saradnika predsednika stranke i da samo fali još moj potpis. Ja sam odbio dati svoj potpis tadašnjoj vlasti“. Ove reči upućene Sulejmanu Ugljaninu svedoče o trenutnom interesu muftije Zukorlića o neophodnosti političke saradnje. Potezi Ugljanina šalju poruku njegovim koalicionim partnerima da je saradnja na lokalu moguća i sa muftijom. Ali kakvu poruku Ugljanin šalje vernicima koji podržavaju Islamsku zajednicu Srbije i reisa Zilkića, koji, da budemo iskreni, apsolutno podržavaju njegovu politiku? Da li se lako može preći preko svih optužbi koje su dolazile na adresu „paravjesrke tvorevine“, „šejtanskih hodža i hadžija“, „izdajnika vjere“, pitanje je o kome se očito ne razmišlja. Ako neko misli da je pomirenje sandžačkih muslimana jednostavan „proizvodni proces“, zanemario je „sistem eror“ koja usporava sve. Uostalom sveže su slike lokalne strahovlade, drskosti, i naše građanske neposlušnosti, u danima kada su pazarski marifetluci bez portfelja carovali našim sokacima.

Ako je na pomolu jedinstvo u Islamskoj zajednici i pomirenje sandžačkih muslimana, ovi događaji otvaraju jednu novu stranicu. Ako je ovo, pak, samo novo političko udruživanje, jer programski i ideološki oni imaju sličnu matricu, onda nam sledi vrlo uzbudljiv period. Ako se jedinstvo postiže uklanjanjem one četiri istorijske nepravde po muftiji Zukorlić onda je ovo ortakluk ličnih interesa.

Na kraju ostaje da čekamo „damu“ koja je na potezu.

Autor je građanski aktivista iz Novog Pazarara