Marija Antoaneta – od „zlatnog kaveza“ do giljotine

Mada je ostala upamćena kao jedna od najomraženijih vladarki na Starom kontinentu, umnogome zahvaljujući rasipništvu i skandalima, u 21. veku u izvesnoj meri je izmenjeno mišljenje o poslednjoj kraljici apsolutističke Francuske. Mnogi istoričari tvrde da je „stanarka“ dvorca Versaj bila žena „o koju su se više ogrešili nego što je grešila“.

„Mala nadvojvotkinja“ i politički brak

Marija Antoaneta rođena je u Beču 2. novembra 1755. u palati Hofburg, kao petnaesto dete Franca I Stefana i carice Marije Terezije, koja je slovila za „gvozdenu damu“. Dvorski službenici opisivali su potonju francusku kraljicu kao „malu, ali potpuno zdravu nadvojvotkinju“. Od prvog dana Marija Antoaneta živela je „u zlatnom kavezu“, budući da su oči podanika bile uprte u njenu porodicu.

Kao što je to često bio slučaj u 18. veku, kada je stasala za udaju, kćerka austrijske vladarke poslužila je kao „zalog mira“ između Austrije i Francuske. Da bi očuvao savez dveju država, francuski kralj Luj XV došao je na ideju da oženi unuka jednom od kćerki Marije Terezije. Kada su dve starije sestre Marije Antoanete umrle od velikih boginja, nakon dugih pregovora odlučeno je da princ Luj Avgust (potonji kralj Luj XVI) sklopi brak s „malom nadvojvotkinjom“.

Krunisanje, hleb i kolač

Nevesta Luja Avgusta doputovala je u Pariz 7. maja 1770. u velikom stilu. Svečanom prijemu organizovanom povodom venčanja naslednika krune prisustovalo je oko hiljadu zvanica, a bračnu postelju blagoslovio je lično nadbiskup od Remsa.

Uprkos luksuzu, život Marije Antoanete u Versaju bio je monoton, zbog čega je osećala nostalgiju za domovinom. Kada je kralj Luj XV umro od velikih boginja 1774, Marijin suprug postao je vladar. Prilikom krunisanja u Remsu, obavljenog za vreme velike nestašice hleba, kraljica je navodno izrekla onaj čuveni komentar: „Ako nemaju hleba, neka jedu kolače“. Ipak, nema pouzdanog dokaza da su to zbilja njene reči.

Majčinstvo i „afera ogrlica“

Marija Antoaneta se tokom boravka na francuskom dvoru suočila s brojnim spletkama i glasinama. Budući da je rodila prvo dete, Mariju Terezu-Šarlotu, u osmoj godini braka, uspela je da opovrgne tvrdnje da je nerotkinja, a u narednom periodu rođeni su njeni sinovi Luj Žozef i Luj Šarl, kao i kćerka Sofi Beatris. Bila je posebno vezana za kćerke, jer je smatrala da „sinovi pripadaju državi, a kćerke majci“.

Veruje se da je majčinstvo promenilo Mariju Antoanetu i da je postala manje rasipna. Ipak, skupi ratovi i hedonističke navike plemića opustošili su državnu kasu, zbog čega je narušen ugled kraljevskog para. Istovremeno, kardinal Luj od Ruana širio je neistine o francuskoj kraljici, a kada je zapao u nemilost na dvoru u Parizu u pokušaju da povrati reputaciju kupio je Mariji Antoaneti dijamantsku ogrlicu, ali je draguljar greškom račun poslao u Versaj, zbog čega je izbio veliki skandal. Iako se kraljica pravdala da nije želela da kupi dijamante, Francuzi su bili uvereni da je izmislila aferu da bi uklonila političkog protivnika.

Kada je 1789. izbila Francuska revolucija, kralj Luj XVI i njegova supruga odlučili su da uprkos opasnosti ostanu u zemlji. Ta odluka skupo je koštala kraljevski par – Luj XVI ubijen je 17. januara 1793, po nalogu republikanaca, a Marija Antoaneta doživela je istu sudbinu deset meseci kasnije. Popularna priča kaže da je, na opasku sveštenika koji joj je savetovao da se, kada se popne na giljotinu, „naoruža hrabrošću“, odgovorila da trenutak kada će se okončati njeni problemi „nije trenutak kada će je izdati hrabrost“.