Menadžer oči u oči sa sugrađanima

A većina ispitanika ljubazno je dočekala „anketara“, raspoložena za razgovor i odgovorila na sva ostala pitanja. Nudili su kafu i piće, poneko kolače ili čak ručak.

A „naš“ popisivač Luka Puletić, čijom zaslugom smo, u saradnji sa Popisnom komisijom Opštine Stari grad, bili u jednom popisnom rejonu, nije imao nikakve neprijatnosti. Naprotiv. Jedino mu je bio problem da se nekako „odbrani“ od pomenutih „ponuda“, a nekad mora glasnije da priča jer ima i starijih sugrađana koji slabije čuju.

Luka ima 25 godina. Diplomirao je menadžment na Fakultetu za evropski biznis. Na birou je za nezaposlene i traži posao već tri godine. Honorar koji zaradi popisivanjem dobro će mu doći. A njegov tipični „popisni“ dan je zaista predvidiv.

– Dobar dan. Popisivačka komisija, predstavlja se Luka, popisivač sa opštine Stari grad, zvoneći na vrata stana zgrade u jednoj od centralnih beogradskih ulica.

– Nema nikog kod kuće. Kad možete ponovo da dođete, odgovara neko iz stana, pretpostavljamo neka baka, što bi se moglo zaključiti prema njenom glasu.

– Možda oko četiri?

– Može, odgovara starija sugrađanka iz stana u kojem „nema nikog“.

Ovo je jedna od situacija sa kojima se susreću popisivači, koji od početka oktobra, pa u naredne dve nedelje, imaju zadatak da zakucaju na svačija vrata i da postave sedamdesetak pitanja, koliko sadrži popisni obrazac. Luka Puletić jedan je od 41.000 njih, koliko ih ovih dana „ordinira“ na teritoriji Srbije. Svi su početkom avgusta prošli obuku na kojoj su se pripremili za probleme sa kojima se mogu sresti tokom dvonedeljnog rada u neposrednom kontaktu sa ljudima.

NA ISTOKU NIŠTA NOVO

– Na sreću, zasad neprijatnih iskustava nije bilo. Bilo je situacija, kao u prethodnoj, kada ljudi ne žele baš u tom momentu da me puste u stan, verovatno iz straha jer su sami, ali kasnije u dogovoreno vreme, nikad ne bude problema, prenosi nam svoje utiske Luka.

Brzo kucamo i na sledeća vrata, gde nam žena pedesetih godina otvara sa osmehom.

– Uđite, uđite, naravno da sam vas očekivala. Pa novine samo o tome pišu. Doduše, nisam mislila da ćete doći pre 10. Hoćete kafu ili sok, pita ljubazno. Odbijamo jer nas čeka još posla. S obzirom na to da živi sama, upitnik je brzo popunjavan.

Nakon pitanja o stručnoj spremi, gde je ispitanica odgovorila da je završila Ekonomski fakultet, usledilo je pitanje: „Da li ste pismeni?“ Tu uvek nastane smeh.

– To je jedna od nelogičnosti sa popisne liste. Juče sam, nakon odgovora o stručnoj spremi i završenim školama, jednog doktora nauka takođe pitao da li je pismen. Svi se tome smeju, ali takav je upitnik, kaže Luka.

Na pitanje o tome da li je zaposlena, naša sagovornica koristi priliku da „otvori dušu“. Nedavno je izgubila posao, nakon rutinske operacije, bez objašnjenja. Ne želi da joj se ime spominje jer je poslodavca u međuvremenu tužila, „a on ju je mrtav hladan pitao zašto je ljuta“. Na pitanje da li nešto očekuje od popisa i šta on za nju predstavlja kaže da on služi samo za ispunjavanje zakonske obaveze.

– Šta će on novo doneti, šta će nam novo pokazati? Koliko je siromaštvo, kolika nezaposlenost? Pa to svi znamo. Samo, ovo će sad biti izraženo u statističkim brojkama, a ja kao ekonomista mogu da vam potvrdim da je često „statistika skup netačnih podataka“, zaključuje naša sagovornica. Ona i na pitanja na koja nije obavezna odgovara bez zadrške. „Niko do sada nije odbio da odgovori na njih, iako imaju tu mogućnost“, ubacuje se Luka.

– Nacionalna pripadnost? Srpska.

– Maternji jezik? Srpski.

– Veroispovest? Ateista.

– Poteškoće u radu sa vidom, sluhom, prilikom kretanja uz stepenice… Ne morate da odgovorite…

– Nemam poteškoća, a idem liftom, tako da ne znam za stepenice, osmehuje se naša domaćica, nakon čega je odgovarala na pitanja „Da li je interno raseljeno lice sa Kosova i Metohije nakon 24. marta 1999? Kada je sagrađena zgrada u kojoj živi? Da li je od čvrstog materijala? Koliko kvadrata ima njena kuhinja? Ima li nužnik?“

DOKTOR NAUKA JE PISMEN

Zahvaljujemo se na ljubaznosti i krećemo ka susednom stanu. Niko ne otvara. „Ostaviću cedulju ispred vrata i u sanduče i napisaću kada ću da svratim sledeći put“, objašnjava Luka. Takva je procedura. Vrata pored, nakon zvona, otvara stanarka koja je poslednja na spisku našeg popisivača za taj dan. Objašnjava da je komšija „90 odsto vremena na svom splavu“, i ne može sa sigurnošću da kaže kada će biti u stanu. Pušta nas unutra uz pitanje „Pa gde ste dosad? Čekam vas još od subote?“

Ovoga puta nismo mogli da odbijemo kafu. Poput prethodne, ljubazna domaćica odgovara na sva pitanja. Završila je medicinu, specijalizirala pedijatriju i naravno, sa osmehom je odgovorila na pitanje „Da li je pismena?“ Živi u vanbračnoj zajednici. Rođena je Beograđanka. Živi u centru grada. Strpljivo je odgovarala na pitanja „Da li ima poljoprivredno zemljište? Voćnjake? Vinograde? Livade? Pašnjake? Gaji li goveda i svinje? Prodaje li poljoprivredne proizvode?“

– Pitanja su identična u svim delovima Srbije. Nema razlike u zavisnosti od regiona, nacionalne pripadnosti, seoskog ili gradskog domaćinstva, objašnjava Luka Puletić.

Inače, pitanje koje često zbunjuje ispitanike jeste: „Da li je lice u nedelji koja je prethodila popisu, bar jedan sat obavljalo bilo kakav plaćeni posao u novcu ili naturi, ili je radilo kao neplaćeno lice u radnji člana porodičnog domaćinstva ili na porodičnom imanju?“

Građani uglavnom misle da se ovo pitanje odnosi na neki dodatni posao, ali u suštini znači da li ste uopšte zaposleni ili ne. Ukoliko niste, slede pitanja o socijalnim primanjima i slično, međutim, ako ste zaposleni, pitanja su isključivo vezana za mesto vašeg zaposlenja.

– Mislila sam da će biti više pitanja koja će pokazati socijalnu strukturu stanovništva. Nije dovoljno reći da sam zaposlena i da živim od plate. Zašto nema pitanja kako živim, kolika mi je plata, da li je to dovoljno? pita naša „domaćica“.

Ipak, ona smatra da je popis važan jer će odgovoriti na bitna pitanja, među kojima je i ono o starosnoj strukturi stanovništva i koliko mladih živi i radi u inostranstvu. To su, smatra naša sagovornica, bitni pokazatelji u kreiranju buduće socijalne politike.

Prikupljeni podaci su tajna

Snežana Lakčević, načelnik Odeljenje za popis stanovništva Republičkog zavoda za statistiku, naglašava za Danas da građani nisu dužni da se izjasne na četiri pitanja, a to su: nacionalna pripadnost, maternji jezik, veroispovest kao i pitanje koje glasi: Da li lice, i u kojoj meri ima poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti kod kuće/u školi/na poslu/zbog problema sa: vidom, sluhom, hodom, penjanjem uz stepenice, pamćenjem/koncentracijom, samostalnošću pri odevanju/ishrani/održavanju higijene/komunikacijom“. Lakčević naglašava da su svi popisivači dužni da prikupljene podatke, kako o ličnosti i tako i o imovini ispitanika čuvaju kao tajnu.

Kazne

Prema Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, lice koje odbije da odgovori na pitanja u popisnim obrascima ili da nepotpune ili netačne podatke kazniće se za prekršaj u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara.