Milica Čubrilo Filipović: Nostalgija za Afrikom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. divna zivotna prica milice…lepo je bilo citati ovo,,

   1. Narocito su simpaticna ta slucajna postavljenja za 1/ direktorku TOS, pa 2/ ministarku za dijasporu, pa 3/ ambasadorku Srbije u Tunisu. Zaista lepa karijerica, sve slucajno, neocekivano, usput, nepoliticki i objektivno

2. Pozdrav i hvala autorki ! Gde bi nam bio kraj kad bi MIP imalo ovakve kadrove ?

   1. MIP je tacno tu gde jeste, gde je i tada bio i odakle nije mrdnuo. MIP tada i sada podrzava nestrucnost i neprofesionalnost. Autorta teksta nije nikada bila diplomata, ali je politicki postavljena za ambasadorku. Dakle, borba protiv profesionalizacije. Pored toga, ona je i strana /francuska/ drzavljanka, sto je u direktnoj suprotnosti sa propisima za postavljanje na takvu funkciju, Ali tadasnja vlast i sadasnja vlast potpuno isto preziru profesionalizam, propise i kvalifikacije

3. Sta reci a ne pomisliti na ovo i ono i kada sve postane moguce pa nemoguce i pretvori se u nesto sto nikada nije ni moglo da funkconise. Stvari se desavaju po nekoj nihovoj logici, nastaju i nestaju. Daleko je Afrika mada je u Srbiji tako blizu iz razloga poznatih samo njima koji su uvek videli Srbiju u obliku ovom danasnjem koji toliko lici na ono sto je bilo decenijama prisutno kao neka zla sudbina dodeljena bas nama i na koju smo, da tako kazem, pristali pokusavajuci da SVET UCINIMO BOLJIM I SRECNIJIM MESTOM ZA ZIVOT. Pri tome smo napravili uzasne stvari koje su vremenom postale normalne jer cilj ipak nije postignut i nasa sreca je postala samo deo sveukupne tragedije onih koji su zanemarili sebe, i pretvorili se u prokletstvo, poglavice Njami Njami.

4. Potrebna je zaista velika spretnost da se strana drzavljanka preporuci R. Srbiji za ambasadora, iako nije te struke i nikad se do tog trenutka nije bavila diplomatijom ni na koji nacin. Ali, uz malu pomoc bliskih politickih prijatelja, kao sto je recimo Bozidar Djelic, sve je moguce. I u koaliciji DS – SPS. Inace su i Djelic i Cubrilo-Filipovic strani drzavljani, sto je momentalna diskvalifikacija za bilo kakav posao u drzavnim organima. Ali ne i u Srbiji, mada je i ovde to bas tako po zakonu. Vrlo je dirljiva ispovest u delu imenovanja za ambasadora Srbije – nisam znala, nisam ni htela, slucajno, postavili me, a da nisu ni pitali…. Da, to uvek tako ide, samo postavljaju i ne pitaju. Bas kao na izborima za mis – nisam ja htela, ali me je mama/drugarica prijavila i eto, sad, ja dosla…. Treba dodati i da je to „sredjivanje“ rezidencije zaista obavljeno i to pod teskim pritiskom politick imenovane ambasadorke i njenog prijatelja B. Djelica, potpredsednika vlade Srbije, po basnoslovnoj ceni, koja je sumanuto veca od trzisne /ponavljamo, sredjivanje, a ne kupovina nove rezidencije, sto bi verovatno bilo jeftinije od ovih nekoliko stotitina hiljada evra/. Ali, sve je to sitnica, u odnosu sta je sve postignuto u cuvenim bilateralnim odnosima Srbije sa Tunisom….. Sta ono bese? A i gde mu tacno dodje taj Tunis?

5. Simptomatično je kako mnogi, pogotovo žene, imaju stalnu potrebu da šalju signale, urbi et orbi, o svojoj otvorenosti, humanosti, tolerantnosti, odsustvu predrasuda, što je sve lepo kada živiš zaštićen iza zidova, u diplomatskom svetu. Danas je kul praktikovati to virtue signalling-tj.signaliziranje vrline, a zanimljiv je stav npr. kako je „suludo“ formirati države na Kosovu po nacionalnom principu jer je to „malecni prostor“! Bolje je da se gosp.Milica drži „hedonizma“, putovanja, a sreća je i to je iskupljuje za sve da ima lepu porodicu, tu srećom po nju a da ona to i možda ne zna, nije bila previše „otvorena i bez predrasuda“!

6. Bas zato sto je zivela i studirala van zemlje, sto perfektno govori strane jezike i razume strance i njihove probleme, Milica Cubrilo je idealan ambasador Srbije. Danasnji chef MIPa, ne samo da ne govori nijedan strani jezik, nego nije nasao za shodno ni da ide u Zagreb, Sarajevo, Podgoricu i Pristinu, da sa tamosnjim kolegama razgovara i resava brojne nagomilane probleme. On probleme ne resava ; on ih stvara !

   1. Autorka je francuska drzavljanka koja zaista govori strane jezike (srpski, hrvatski, crnogorski…). Ali nije diplomata i nikad je nisu primili u Quai d’Orsay. Ali je Srbija (Tadic, Jeremic, Djelic, DS + SPS) stranu drzavljanku, na zaprepascenje MSP, postavila cak za ambasadorku Srbije! Iako nije ni diplomata, niti taj posao ikada radila. Za razliku od npr. sadasnjeg ambasadora u Tunisu koji je susta suprotnost, jer je: profesionalni diplomata, drzavljanin Srbije, zaposlen oduvek u MSP, maternji jezik mu srpski, a odlicno govori francuski i engleski

      1. Ministar Spoljnih Poslova je Ivica Dačić! Vama smeta žena koja može da nas reprezentuje u normalnom svetlu. Žena koja je proputovala svet i izjašnjava se kao kosmopolita, a vi ste se uhvatili priče o pasošu! Arčibald Rajs je bio Švajcarac (zatucani bi rekli „Švaba“) pa je bio veći Srbin od svih vas pljuvača ograničenih poput ćelije!
         Odličan tekst! Pogotovo putopisi. Izlet u politiku je neizbežan hod po blatu, čak i ako čovek ima najbolje namere.

7. Nije zavrsila „Megatrend“…to joj je glavna kvalifikacija sve ostalo je sporno!

8. Nostalgija za velikom drzavnom platom i privilegijama.