MILOŠ KOVIĆ: Ima li srpska istorija zlatno doba

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Prvu klasifikaciju nauka dao je Aristotel, na: teorijiske, praktične i poetske. Tu za istorisko znanje nije bilo mesta, zašto? Zato što je po njemu svrha znanja da „shvati ono što je opšte i nužno“ (a to postižu : fizika, matematika i prva filozofija). Aristotel je izgleda spravom nisko vrednovao svako saznanje koje ostaje na prikazivanju pojedinačnog („a ono budući pojedinačno nije u stanj da dođe do opšteg i nužnog“).

   Da je što se tiče istoriografije i istoričara Arisotel bio u pravu pokazuje i ovaj interviju s istoričarem Kovićem. Evo ga još jedan naš „istoričar“ koji nije čuo (kao i ostala političko-kulturna elita u nas) da smo 700g živeli u despotskim sistemima i sve što su oni rade (radili) 1980-2016 samim tim bilo je vezano za proces metamorfoza despotskog društva. Kako je moguće iskoračiti iz despotskih sistema? Imamo primer Osmanskog carstva i „procesa zvanog Ataturk“. To se u Srbiji nikada nije dogodilo. Primarne elemente kulture (normi, pravila, pogleda na svet…) koje su kroz vekove koristili, na primer, englezi, česi („učenju na greškama“) a koje mi srbi („greške ne treba popravljati“ jer to vodi urušavanju autoriteta). Posledice: u srednjem veku nas i engleza je bilo brojno isto a gde je ko danas (a tek kroz prohujale vekove)… Slično: na Prag nikada nije pala ni jedna bomba a na Beograd… Najvažnija stvar za opstanak jednoga društva jesu „kulturne matrice“! Despotska kulturna matrice su loš vodič u budućnost jer kod podanika razvija negativne emocije, sprečavaju ravoj kritičkog mišljenja i zdravog razuma, razvija mržnju i asocijalizaciju!

2. Na kog je to vremesnog istoricara odn. drugi deo srpske istoriografije, koji takođe ne voli radikale, mislio?

3. Sve je izgledalo nekako ok, mada često prilično uopšteno, do poslednjeg dela, kad istoričar isuka teoriju o autošovinizmu (plus i autokolonijalizmu, eto noviteta!) i pozva se na Antonića i, ni manje ni više, nego Ćirjakovića… Hvala, nije trebalo.