Ministarske seobe

Sedmog jula, u noćnim satima (što je već postalo pravilo), nova vlada položila zakletvu, pa je zatim počeo „mini-raspust“ od desetak dana. Da se Vlada useli, sve pregleda i predloži. Tako je Hajd privremeno pauzirao, ali su zato gradski i lokalni „hajdovi“ uveli prekovremeni, noćni i nedeljni rad. Ističu poslednji rokovi iz Zakona o lokalnoj samoupravi za konstituisanje opštinskih i gradskih skupština (60 dana od dana objavljivanja izbornih rezultata), pa prete privremene uprave i novi izbori.
U dane vikenda, na zgradi socijalista na Studentskom trgu u Beogradu pojavio se još jedan „žuti“ dim. Dva vicepremijera – Ivica i doktor Jovo raskinuli koalicioni sporazum sa radikalima i narodnjacima u Beogradu, na zaprepašćenje nesuđenog (za sada) gradonačelnika Vučića, koji se više od mesec dana zaklinjao u svoje nove „drugove“ tvrdeći da ga neće „izdati“. Drugovi su ga ipak „izdali“, ali ne do kraja. U ponedeljak, četrnaestog jula, Beograd nije „dobio“ Vučića, ali ni Đilasa. Ostalo još osam dana (do 22. jula), da se napravi nova većina, ako Ivica i Čeda pređu „ivicu“ koja ih nepomirljivo razdvaja. Ako se ivica ne prekorači, eto novih izbora.
U sredu, šesnaestog jula, u Parlamentu „prođe još jedan dan“. A da se ništa ne uradi. Zakazana četvrto vanredno zasedanje sa kombinovanom „patriotsko-ekonomskom“ tematikom. U patriotske teme treba svrstati Rezoluciju o kontinuitetu državne politike prema KIM i Sporazum o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede sa „majčicom Rusijom“, dok bi SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) i Prelazni sporazum o trgovini sa Evropskom unijom i ratifikacija jedanaest kreditih linija za razne projekte (rekonstrukcija i rehabilitacija puteva i mostova, sanacija mosta Gazela, navodnjavanje i odvodnjavanje i drugi) pripadali ekonomskim temama. Prvo je početak odložen za dvanaest, pa odmah zatim za dva sata po podne. Da bi onda predsednica saopštila da se sednica odlaže za 24 sata (utorak, sedamnaesti jul u dva po podne), jer je tako Poslovnikom predviđeno, e da bi se promenio redosled zakazanog dnevnog reda. Da „patriotska“ tema o KIM ne bude prva tačka, dok pozicija i opozicija ne usaglase zajednički tekst Rezolucije o KIM. Čime bi se manifestvovalo „državno jedinstvo“ o ovom strateškom pitanju. Neki, malo zluradiji od mene, dobacuju – šta će nam nove skupštinske rezolucije kad smo već tolike doneli. Zar nam nije dovoljno što svakog dana svi ponavljamo „nikada, nikada, nikada“.
Rasprava u Hajdu miruje, ali krenule ministarske seobe. U oba smera. Sa leve strane odlaze novi, na desnu stranu se vraćaju stari ministri i državni sekretari. I obrnuto. Na levu stranu stižu, a sa desne odlaze poslanici na „rezervnu klupu“. Leva strana sve „slabija“, desna sve „jača“. Uvek je to tako. Vladajuće stranke „vrh“ šalju u Nemanjinu, a opozicione u Kralja Milana. (Pa posle neko kaže da su poslanici najviši predstavnici naroda.) Tako su na desnu stranu stigli eksministri za KIM i „narodni“ Velja. Čiji je postpetooktobarski put vrlo zanimljiv. Od vođe „ustanka“ i suvozača petooktobarskog bagera, najpre je postao MIKI (MINISTAR Kapitalnih Investicija), pa MINI (MINISTAR Infrastrukture) i na kraju poslanik. Sve se sklopilo i poklopilo. Narodnjak postao narodni poslanik.
U četvrtak se odmah videlo da opet neće valjati. Umesto usvajanja dnevnog reda, počeli „poslovnici“. Todorović, u dva „poslovnika“ (koja su trajala 14 umesto šest minuta) preti da nema reda i rada, dok se ne poništi konstitutivna Skupština Beograda jer nije bilo kvoruma. Onda je Toma napao vicepremijera Božu (Đelića) što je sa sobom doveo čitavu „evropsku svitu“ službenika i tako prekršio član 194. Poslovnika koji predviđa da u Parlament mogu ulaziti samo ministri i članovi vlade. Zatim su Miloš and comp. startovali sa starom pričom o njihovoj Rezoluciji o KIM koju su još 16. juna podneli doktoru Krkobabiću, pa je negde u međuvremenu „zalutala“. Šormaz se toliko naljutio da je čak predsednicu profesorku Slavicu pozvao da podnese ostavku.
U četvrt do tri, prinudna pauza, jer su se svi radikali odjednom prijavili po „poslovniku“. Pauziralo se čitav sat, a trebalo petnaest minuta. Da se predstavnici poslaničkih grupa dogovore hoće li se raditi ili ne. Posle pauze, počelo omekšavanje i umiljavanje. Prvo se predsednica izvinila „narodnjacima“ zbog lutanja njihove rezolucije, dok je Vjerica (Radeta) slavodobitno konstatovala da se Božina „svita“ nije vratila u salu. Proslavi uspešnog proterivanja Božinih „evropljana“, pridružila se potpredsednica Nata(ša) sa još jednom originalnom opaskom. Najpre osudi vicepremijera za „degutantno estradno ponašanje“, a zatim ga ispsova otkuda njemu ukoričeno izdanje SSP, dok je poslaničko izdanje u obliku skripte sklono raspadanju.
Posle se glasalo i izglasalo objedinjavanje rasprava. SSP i privremeni trgovinski sporazum, u jednu tačku, i deset ratifikacija kreditnih linija za izgradnju infrastrukture, u drugu tačku. Kvorum obezbedio Čeda i tako kompenzirao odsustvo nekih „zesovaca“, koji se navodno negde brčkaju na plaži, kako ustvrdi doktor Batić, koji se vratio svojoj prošlogodišnjoj praksi „javljanja u pet po podne“. Negde iza pet se „ukazao“ i narodni Velja, zahtevajući da neko odgovara što ratifikacija kreditnih linija ovoliko kasni. (Desna strana dobacuje da se zna ko će odgovarati, pokazujući na govornika). Zatim se obruši na predsednika Tadića i njegovu „desnu ruku“ Mlađana, što ruše njegovo „životno delo“. Koncesiju Horgoš – Požega, via Čačak.
Ostalo da se još izglasa čitav dnevni red, pa da konačno počne rasprava o SSP-u. Koja je trebala da traje sve dok se ne završi (i posle šest), ali je ponovno aktiviranje „poslovnika“ sprečilo da uopšte počne. U petnaest do šest, predsednica je prekinula sednicu i zakazala nastavak u petak u deset, jer se potpresednica Nataša uopšte nije čula, pošto je desna strana neprekidno aplaudirala pet minuta svojoj šefici Nadi (Kolundžiji), prethodnom diskutantu. Ne toliko zbog diskusije koliko zbog „odmazde“. Da pokažu koliko im se „sviđa“ dvodnevna opstrukcija desne strane.
Odoše dva dana, a da još ni dnevni red nije usvojen. Izvini, Evropo, mi nigde ne žurimo.