Ministarstvo pravde rešeno da sakrije dokumenta o pomilovanju SNS batinaša

U odgovori Ministartstva, upućenom Vladici Iliću, koji je podnosilac zahteva, piše da oni ne mogu da dostave akta vezana za inicijativu i obrazloženje ministra pravde na osnovu kog je predsednik Vučić pomilovao SNS aktiviste koji su prošlog januara izašli iz stranačkih prostorija u Novom Sadu naoružani bejzbol palicama i pretukli grupu studenata koja je lepila plakate, pri čemu je devojci slomljena vilica, a teže je povređen i jedam momak.

U dopisu Ministartsva obrazlaže svoju odluku time da bi se slanjem traženih dokumenata „povredilo pravo na privatnost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti lica na koje se tražene informacije odnose (…) a posebno imajući u vidu da u konkretnom slučaju ne postoji pristanak lica na koja se tražene informacije odnose“. Pritom se zanemaruje činjenica da javnost već zna identit i izgled počinilaca.

Vladica Ilić iz Centra napominje da ovo nije ništa novo, te da je iz istih razloga i predsednik odbio da dostavi akta, te da se ministar Vujić samo „uskladio“ sa predsednikovim željama.

– To je očekivano, i ranije su i naš i drugi zahtevi odbijeni uz isto obrazloženje, zbog čega je Centar podneo tužbu Upravnom sudu, podseća Ilić.

On ističe da opravdanje Ministarstva o navodnoj „povredi privatnosti“ ne stoji, jer javnost ima pravo da zna u najmanju ruku prirodu (vrstu) razloga, zbog kog su SNS aktivisti pomilovani.

– To ne znači da treba da zna svaki detalj. Na primer, ako je neko pomilovan zbog zdravstvenog stanja, ne moramo da znamo sve o tome, detalje nečijeg kartona, ali moramo da znamo da je zdravstveno stanje razlog, objašnjava Ilić.

Kako dodaje, zainteresovana javnost ima pravo da zna, jer drugačije ne može da zna da li je i kako predsednik koristio svoja ovlašćenja. I da li ih je zloupotrebio.

– Ovako, to postaje još sumnjivije i značajnije. S obzirom da je pričao da će davati ponilovanja da zaštiti nedužne od našeg pravosuđa. A pritom je te okrivljene za teška krivična dela nazivao junacima i nevinom čeljadi, zaključuje Ilić.

Ovo nije oprvi put da Ministarstvo ne dostavlja ova dokumenta zainteresovanim stranama, čak ni zastupnicima povređenih studenata, sa istim obrazloženjem.

Isto se odnosi i na kabinet predsednika, odnosno Generalni sekretarijat predsednika, koji ne dostavlja akte pomilovanja, kao ni dokumentaciju vezanu za rad Komisije za pomilovanja, kroz koju je predmet morao da prođe.

Javnost, dakle, ne zna na osnovu čega je ministar pravde tražio i na koji je način obrazložio predlog za pomilovanje SNS batinaša, koje je inače predsednik Republike najavljivao u medijima mesecima ranije, nazivajući aktere „junacima“.

Osim što ih je predsednik abolirao, sud je morao da donese i odluku o prekidu krivičnog gonjenja četvorice aktivista, iako je proces bio u toku, a oni već optuženi za krivična dela nanošenje teških telesnih povreda i nasilničko ponašanje.

Ista je situacija i sa devojkom koja je na Novom Beogradu automobilom uletela u masu studenata prilikom blokade i povredila dvoje, kojoj je najpre lično tužilac Nenad Stefanović preinačio optužbu u lakše krivično delo, a kasnije objašnjavao da je devojka „neiskusan vozač“, što svakako nije moglo da bude zaključeno iz gledanja jezivih video snimaka događaja koji su kružili internetom.

Poznavaoci materije, sa kojima je Danas u više navrata pričao, zaključuju da Ministartsvo odbija da dostavi dokumentaciju jer obrazloženja ministra pravde ili nema ili je njegov sadržaj pravno ali i u drugom smislu upitan.

Sa druge strane, pitanje je i da li je procedura ispoštovana, odnosno da li je Komisija za pomilovanja zasedala i raspravljala o tim slučajevima, ili se radi o jednoj samovoljnom, „naručenom“ potezu predsednika Republike.

Dodatno svetlo na poremećeni sistem vrednosti baca i činjenica da je grupa pomilovanih nasilnika tužila policajca koji ih je fotografisao u stanici pre saslušanja, a fotografiju kasnije objavila Marinika Tepić.

Trenutno se oba slučaja pomilovanja nalaze pred Ustavnim sudom, ali i Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.