Misli globalno, deluj lokalno

Sa druge strane, ekologija (potiče og starogrčke reči oikos/ecos, što znači kuća), u osnovi, smatra se naukom koja izučava način na koji priroda vodi svoje domaćinstvo. Ekologe pre svega zanima kako se živa bića u okviru svoje zajednice u prirodi ponašaju u svom okruženju, u okviru svog prostora delovanja – eko-sistema. Eko-sistem tako predstavlja složene odnose između određene životne zajednice (biocenoze) biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama na određenom životnom staništu (biotopu) . Svi eko-sistemi na Zemlji čine biosferu ili svet živih bića.

Sve su ovo osnove koje treba da razumeju đaci od petog razreda osnovne škole u EU. Nažalost, u Srbiji brojni poznavaoci životne sredine i ekologije, brojni novinari koji se bave ovim pitanjima i naravno političari (čak i oni na vodećim funkcijama u oblasti životne sredine) to ne znaju. Jednostavno, ne razlikuju životnu sredinu i ekologiju. Zato ne treba samo da čekamo buduće generacije sa adekvatnim sistemskim obrazovanjem u ovoj oblasti, već treba da počnemo i sa ozbiljnom edukacijom i usavršavanjem nekonkurentnih ljudskih resursa u institucijama, jer životna sredina uz ruralni razvoj (podrazumevajući i poljoprivredu) i naravno regionalne politike predstavlja najveće polje usaglašavanja i transformacije u politici pridruživanja Uniji. U pojedinim članicama EU životna sredina je obavezan predmet na državnom ispitu. Možda ovde leži ključ za potrebno dodatno obrazovanje u državnoj administraciji. Pored poznavanja odbrane i ustavnog prava, životna sredina je uz engleski jezik svakako najveća potreba u modernoj upravi.

Još od predškolskog uzrasta bitno je sistemski razvijati pravilan odnos prema svom okruženju. U nižim razredima osnovne škole učenici se upoznaju (kroz Poznavanje prirode) sa osnovnim fenomenima prirode, kao i (kroz Poznavanje društva) sa osnovnim fenomenima društvenih zajednica. Kroz izborni predmet (Čuvari prirode) učenici, pak, razvijaju zdrav odnos prema prirodi. Zato je u višim razredima osnovne škole neophodan predmet Životna sredina mog kraja – jer je to uzrast kada u Evropi vršnjaci stiču upravo ona funkcionalna znanja i odnos prema svom kraju koji je savremenom čoveku u njegovom vaspitanju preko potreban. U tom smeru se danas čine pionirski potezi u Srbiji. U toku je projekat na teritoriji opštine Vladimirci, gde Nacionalno liberalna-mreža, uz podršku Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, ima za cilj da Životnu sredinu mog kraja dodatno uključi u nastavu od petog do osmog razreda.

Bitan je i odnos čoveka prema svom najbližem okruženju kako bi pravilno razumeo i poznatu rečenicu od značaja za životnu sredinu i održiv razvoj – misli globalno, deluj lokalno. Životna sredina u prostoru sa sobom nosi različite resurse dostupne u formi materijalnog, duhovnog ili idejnog sagledavanja, međutim, bitno je da prepoznajemo njihovu pravu vrednost i razumemo realne odnose.

Postepeno deca uče razlike i sličnosti, recimo između krompirove zlatice i bubamere, jastreba i orla ili jelena i srne. Kasnije, naučiće i da pitanje upravljanja otpadom nije ekološki problem, već problem životne sredine. Naučiće i da je pitanje staništa beloglavog supa u kanjonu Uvca ekološki problem, a da je recimo pitanje uticaja čoveka (kroz antropopresiju) na zaštićena prirodna područja problem životne sredine. U srednjoj školi treba kroz izučavanje osnova održivog razvoja da shvate da je pitanje sagledavanja zaštićenog prirodnog dobra u funkciji razvoja turizma ili rekreativnih aktivnosti od značaja za lokalni ili regionalni održiv razvoj. Tako će, kao formirane ličnosti, razlikovati u svom okruženju eko-sisteme, sociosisteme i održive sisteme, ali i prepoznaće njihovu perspektivu u politici održivog razvoja (lokalnog, regionalnog, nacionalnog ili globalnog).

Zato, nije svejedno da li danas razumemo životnu sredinu i svoj položaj u okviru nje. U tome je i prednost EU, jer nove generacije u Srbiji će od malih nogu naučiti ono što mi danas ne znamo – da se od malena stiče svest o životnoj sredini i ekologiji. Shvatiće da prvo treba početi od sebe i svog najbližeg okruženja kako bi se ostvarile veće promene. Kasnije, kao stabilne ličnosti sa integritetom u uslovima podsticajnih regulativa i sredstava u svom okruženju menjaće tehnologije čistijim, čuvaće ekosisteme, sa svojim vršnjacima u Evropi razvijajće održive sisteme u društvu, a otpad će posmatrati kao resurs (ne kao nešto što se baca bilo gde)… Čovek ne treba, takođe, samo kroz izučavanje životne sredine, da razvija pravilan odnos prema prirodi, već i prema drugim ljudima.

Ljudi kao svesna živa bića, sa najvećim stepenom kreativnosti i razvojnih sposobnosti na planeti Zemlji, nose i veću odgovornost za svoje okruženje. Zato ljudi poštuju i svoju životnu sredinu kada poštuju i jednaka prava svih u društvu bez diskriminacije, ali i kada uvažavju druge, pre svega na osnovu opštih vrednosti. Različiti ljudi poseduju različite talente, ali genijalnost se kod nekih ljudi javlja u svim vremenima i u svim društvima pre svega na večitim temama čoveka – ljubav, vera, lepota, pravda, istina, sloboda… Tako se može govoriti i o tome da su, sa pokličem, sloboda, jednakost, bratstvo, i kasnije prvim građanskim ustavom sa Francuskom buržoaskom revolucijom (1789), stvoreni i savremeni civilizacijski preduslovi za društveni okvir razumevanja životne sredine.

Istorijski, još pre oko 10.000 godina, na Bliskom istoku se sa početkom organizovane obrade zemljišta, krenulo sa većim uticajem čovekove civilizacije na životnu sredinu. Nešto kasnije su u ovom području nastali i prvi gradovi – Čatalkik, Jeriho (Damask je danas najstariji stalno naseljeni grad na svetu). Naselja su prvo imala organizovanu zaštitu od poplava, požara ili erozije. Sa pojavom vlasti prvo organizovano čuvanje prirode bilo je u obliku zaštite šumskih i lovnih zabrana. I prvobitna agrarna revolucija (pre 10.000 godina na Bliskom istoku) i kasnija industrijska revolucija (sredina 18. veka u Engleskoj) ostavile su negativne posledice na životnu sredinu. Jedna je imala u Evropi geoekonomsku istorijsku putanju od istoka ka zapadu, a druga od zapada ka istoku. Džordž Marš je 1864, u knjizi „Čovek i priroda“, prvi put sistematično izrazio razmišljanje o potrebi ravnoteže čoveka i prirode. Tako je i od 1872. čovek u Jelounstonu prvi put počeo ozbiljnije da štiti prirodna područja, osnivanjem prvog nacionalnog parka na svetu (pod direktnom zaštitom federalne vlade SAD).

Danas, veliki svetski gradovi koriste više od 70 odsto svetskih prirodnih resursa. Zato je bitno da savremene države budu stabilna i prosperitetna društva ravnopravnih pojedinaca i održive i ravnomerno raspoređene mreže naselja, da gradovi imaju dugoročne planove i politike za energetsku efikasnost, održive izvore energije, saobraćajno rasterećenje, upravljanje otpadom, zelene pojaseve, izlazak na reke (koje nisu zagađene čvrstim otpadom i otpadnim vodama), a sa druge strane da ruralni prostori stave akcenat na mrežu rurbanizovanih naselja (varošice i varoši sa selima na njihovim komunikacijama) sa održivom poljoprivredom, integralnim upravljanjem vodama, sa zaštitom šuma i biodiverziteta, zaštitom prirodnih dobara itd. U suprotnom, u prostoru nećemo imati zdrave funkcionalne odnose i nećemo uživati komfor i kvalitet života koji treba da nam pruži upravo životna sredina.

Autor je predsednik Nacionalno-liberalne mreže

Lišće kao korisno đubrivo

Od ukupno 100.000 stabala koja se nalaze duž bečkih avenija i 300.000 stabala u parkovima carskog grada, Gradska čistoća sakupi 1.000 tona lišća godišnje. Najvećim delom zeleni otpad se koristi kao đubrivo, a prljavo lišće se sagoreva. Od aprila 2009, od korisnog đubriva pravi se treset, koji se zatim prodaje tokom čitave godine. Na posebnim stovarištima pojedinci i firme mogu podići do dva kubika đubriva besplatno.

Bečlijama koji imaju svoju baštu grad je takođe ponudio mogućnost da se priključe sakupljanju lišća tako što vlasnicima baštl, za jedan evro, isporučuje kantu kapaciteta 100 litara, koju kada napune građani ili donesu do posebnog stovarišta i isprazne je ili je određenog dana iznesu, kada radnici Gradske čistoće prazne kante sa biološkim otpadom. Compress