Mada većina studenata Univerziteta u Nišu sopstvenu informisanost ocenjuje dobrom ocenom (trojkom), najveći broj njih priznaje da se informiše preko poznanika, dok manje od polovine to čini putem interneta. Studentima najviše nedostaju informacije o zapošljavanju, rezultati su istraživanja niškog Omladinskog centra o obimu i kvalitetu informisanosti mladih, sprovedenom tokom prošle godine na uzorku od 800 studenata i maturanata u Nišu.
– Istraživanje je pokazalo da se skoro 65 odsto mladih informiše o svim društvenim problemima isključivo preko televizije. Mladi su skoro sasvim neinformisani o tome gde mogu da nađu posao, postanu volonteri ili se uključe u omladinski aktivizam. Ogromna većina mladih misli da se posao može naći samo u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, što nije tačno. Zaprepastilo nas je i to što 76 odsto mladih „barata“ internetom, a za veoma mali broj njih on predstavlja način obaveštavanja o mogućnostima zaposlenja, studiranja u zemlji i inostranstvu, praksi, volonterskom radu ili treninzima. Internet im najčešće služi za igranje igrica ili drugu vrstu zabave i komunikacije – kaže za Danas koordinatorka Info centra Omladinskog centra Ana Popović.
Ipak, prema rezultatima istraživanja, 41,5 odsto studenata stepen sopstvene informisanosti o temama koje su za njih relevantne ocenjuje trojkom, u rasponu ocena od jedan do pet. Pri tom priznaju da je njihov ubedljivo najčešći način informisanja o takvim temama preko poznanika (62 odsto) i televizije (61,9 odsto). Oko 47 odsto akademaca se informiše putem interneta, 27 odsto kroz štampu, a putem radija 14,8 procenata.
Petina ispitanika smatra da im nedostaju relevantne informacije o zapošljavanju i iz oblasti kulture. Daleko manjem broju akademaca nedostaju validne informacije iz oblasti obrazovanja (9,3 odsto) i o treninzima i seminarima (7,6 odsto). Pri tom su prilično nezadovoljni i kvalitetom informacija o zapošljavanju, koje su ocenili dvojkom. Nešto su zadovoljniji kvalitetom informacija o kulturi, obrazovanju, aktivnostima nevladinog sektora i treninzima i seminarima, kojima su dali trojku.
Anketiranim studentima izuzetno nedostaju službe koje bi ih redovno informisale o testovima za profesionalnu orijentaciju (95,8 odsto), kao i one koje bi im uredno dostavljale informacije o aktivnostima nevladinih organizacija, aktivnostima mladih, mogućnostima obrazovanja, treninzima i seminarima, mogućnostima zaposlenja i kulturnim događajima. Čak 94 odsto akademaca smatra da je potrebno osnovati gradski info centar, koji bi redovno posećivalo 89,4 odsto studenata, a bar jednom nedeljno 51,7 odsto. Samo 25,8 odsto studenata smatra da im info centar nije neophodan jer su najbolji način informisanja internet i mediji.
Rezultati ankete su slični i kod maturanata. Ipak, ima razlika. Maturanti se o relevantnim temama najčešće informišu preko televizije (čak 68,1 odsto), a preko poznanika njih 50,6 odsto. Za sopstveno informisanje nešto manje nego studenti koriste internet (39 odsto), štampu (20,39) i radio (6,6 odsto). Informacije o zapošljavanju im takođe najviše nedostaju, ali u manjem procentu (14,7 odsto ispitanih). Zadovoljstvo kvalitetom informacija je slično kao kod studenata, osim što su onima koje se tiču obrazovanja dali „četvorku“.
Prema rezultatima istraživanja, i niškim maturantima izuzetno nedostaju službe koje bi ih redovno informisale o temama koje ih zanimaju, a nedostaje im i gradski info centar. Ovakav centar bi redovno posećivalo 81,5 odsto maturanata, dok bi 48,4 odsto njegove usluge koristilo bar jednom mesečno. Ipak, 30,6 odsto maturanata, odnosno šest odsto više nego visokoškolaca, smatra da info centar nije neophodan, jer su internet i mediji najbolji način informisanja.
Slaba međunarodna razmena
Anketa je pokazala da je najveći broj akademaca tokom studija učestvovao u kulturnim manifestacijama (15,7 odsto), za koje su saznali preko medija i poznanika i na seminarima i treninzima (11 odsto), o kojima su informisani na isti način. Tokom studija posao je našlo samo 8,1 odsto studenata, a za njega su saznali preko poznanika i interneta. Samo 6,4 odsto studenata imalo je stručnu praksu, za koju je doznalo na fakultetu i putem medija. U međunarodnoj razmeni učestvovalo je svega 1,7 odsto studenata, za koju je saznalo preko interneta, nevladinih organizacija i poznanika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
