Modernizam je iscrpljen još pre četrdeset godina

Po obrazovanju arhitekta i filozof, Šumaher se podjednako bavi teorijom i praksom. Predavač je na više univerziteta u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i kontinentalnoj Evropi, autor je nekoliko značajnih akademskih radova među kojima je njegovo kapitalno delo u dva toma „Autopoiesis arhitekture“. Dobitnik je Stirling nagrade za projekat MAXXI Centra za savremenu umetnost i arhitekturu u Rimu 2010 godine. Ove godine je po drugi put posetio Beograd i održao predavanje na Beogradskoj nedelji dizajna, ali razlog njegovog dolaska je i veliki projekat koji potpisuje kuća „Zaha Hadid“. Naime, Beograd će zahvaljujući njemu uskoro dobiti najmoderniji hotel kakav nema nijedna zemlja u regionu.

Šumaherova najveća ambicija je da definiše potpuno novi stil u arhitekturi prema originalnim filozofskim načelima i da ga prevede iz avangarde u mejnstrim. Taj novi stil naziva „parametricizam“, a najbolje ga ilustruje Vodeni centar u Londonu (London Aquatics Centre), izgrađen za ovogodišnje Olimpijske igre. Ovo zdanje, kao sva ostala koja potpisuje kuća „Zaha Hadid“, raskidaju sa svim stereotpima građevinarstva: nema rigidnih formi, ravnih linija, simetrije, ponavljanja, klasične raspodele prostora po funkcionalnosti. Zgrade izgledaju različito iz svih uglova, oblici su obli i fluidni i prostor nije ispresecan, već teče – odaje se presipaju iz jedne u drugu bez prekida. Ovaj stil pokušava da se prilagodi svakodnevici savremenog doba čije su glavne odlike „networking“ ili konstantna uvezanost u komunikacione mreže, spontanost, multifunkcionalnost i stalni pokret.

Došli ste do nove formule organizacije prostora. Na koji način se ta ideja razvila?

– Proučavao sam ponašanje ljudi u prostoru, posmatrao sam na koji način se kreću, kojom brzinom hodaju i gde zastaju. Tu postoje jasni paterni koji se zasnivaju na psihologiji. Modernistička arhitektura ne odgovara modernom čoveku jer on ima sasvim drugačiji patern ponašanja i orijentacije. On pre svega ima mnogo veću slobodu i spontanost što arhitektura mora da prati. Osnovao sam radionicu u kojoj se studenti i madi stručnjaci bave proučavanjem prostora na ovaj način. Smatram da je za arhitekturu danas veoma važno da se bavi ljudskom psihologijom. Verujem da arhitektura i dizajn enterijera u velikoj meri mogu da utiču na ponašanje ljudi, to jest da ih na neki način kontrolišu.

U odnosu na arhitekturu prve polovine dvadesetog veka kada je dominirala jednostavnost, funkcionalnost i minimalizam, sada se čini da forme postaju sve kompleksnije?

– Smatram da je modernizam kao pravac u arhitekturi iscrpljen još sedamdesetih godina prošlog veka, iako je još uvek dominantan. Pojavila se potreba za kompleksnijim formama. To nije bio slučaj u zemljama istočnog bloka, ali na zapadu se još tada osetilo prezasićenje modernističkim građevinama. Rekao bih da je ono što nazvam „parametricizmom“ već tada bilo u začetku. Rigidne forme su počele da se zamenjuju likvidnim i arhitektura je počela da prati filozofiju postmoderne, na primer, teorija rizoma Žila Deleza. Dok je moderna arhitektura insistirala na separaciji prostora na odaje koje imaju samo jednu namenu, postmoderna arhitektura je rizomatska, što znači da su delovi prostora multifunkcionalni i međusobno povezani, sa mnogo ulaza i izlaza.

Ipak, ovaj postmoderni stil o kome govorite nije postao mejnstrim. Kako vi vidite arhitekturu budućnosti?

– Ono što „Zaha Hadid“ i ja radimo još uvek je u domenu avangarde ali siguran sam da će za dvadeset godina postati mejnstrim. Arhitektura će postajati sve više rizomatska i kompleksna, a „parametricizam“ će se nametnuti kao zvanični stil. Uveren sam da nije istina da se arhitektura danas svodi na eklekticizam i ponavljanje već postojećih formi na novi način. Radi se o veoma razrađenom stilu koji polako preuzima vođstvo. Živimo u svetu koji je povezan u globalni „networking“ i u kome ljudi imaju veliku slobodu kretanja i neograničene mogućnosti komunikacije. Arhitektura i dizajn treba da prate taj trend i usklade se sa potrebama savremenog čoveka. U tom smislu, budućnost arhitekture je u tome da postane rizomatska, fluidna i dinamična.

Beograd – veoma inspirativan

Kako je došlo do ideje da napravite projekat za Beograd?

– Beograd je veoma inspirativan i živ grad. U njemu se sudaraju i spajaju energije različitih ljudi koji imaju različita interesovanja, a to je veliki izazov za arhitekte. Čini mi se da odskače od ostalih gradova Jugoistočne Evrope po tome što ima veliku želju da unapredi svoj izgled. Snažno sam osetio taj impuls i poželeo da učestvujem u toj transformaciji. Zgrada hotela će biti veoma reprezentativna i u potpunosti u stilu „parametricizma“. Verujem da će se izvanredno uklopiti u ambijent jer ono što kompanija „Zaha Hadid“ pokušava da učini kroz svoje projekte širom sveta je adaptiranje globalnih struktura u lokalni ambijent. Upravo zbog toga naše zgrade niču na najrazčičitijim delovima planete od Abu Dabija i Kaira do Rima i Londona. Projekti su uvek prilagođeni lokalnim uslovima.