Moguće je da je Boban Mitić izvršio samoubistvo

Aleksandar Saša Nikolić je načelnik Psihijatrijskog odeljenja bolnice Medicinskog centra u Vranju i član Lokalnog tima za prevenciju porodičnog nasilja koji u Vranju čine predstavnici lokalnih pravosudnih, policijskih, zdravstvenih institucija, kao i Centra za socijalni rad, SOS telefona i Pravnog savetovališta za žrtve porodičnog nasilja.
Poslednji slučaj četvorostrukog ubistva koje je počinio Boban Mitić, kada je ubio dvoje svoje maloletne dece, suprugu i taštu, a teško ranio kćerku pokojne supruge iz prvog braka, danas je tema koja sve više zaokuplja pažnju stručne javnosti.
Da li je Mitić na Psihijatrijskom odeljenju bio registrovan kao pacijent i jeste li Vi imali kontakte s njim pre nego što se dogodio zločin?

Težak duševni poremećaj

Postoji i drugo gledanje na ovaj zločin, prema kojem je reč o patološkoj ljubomori koju je Mitić imao prema pokojnoj supruzi Suzani.

– Delo višestrukog ubistva odraz je teškog duševnog poremećaja. U većini slučajeva povod za porodično nasilje jeste patološka ljubomora. I u ovom slučaju na to ne treba zaboraviti, jer oblik ljubomore u kojem su pomerene granice normalnosti dovodi do ovakve reakcije.

– Ne. Mitić nije registrovan kao naš pacijent. Nikada nije dolazio na odeljenje. Na osnovu raspoloživih informacija mogu da pretpostavim da je u momentu činjenja ubistva bio u posebnom psihičkom stanju. U ovakvim situacijama najčešće govorimo o činjenicu da je prevagnulo stanje patološki izmenjenog afekta. To dovodi do prekida kontrole impulsa i do zločina.
Ni posle mesec dana od ubistva, uprkos intenzivnoj policijskoj potrazi, Boban Mitić nije otkriven. Vi imate zanimljiv stav o tome?
– Želim da ukažem na to da ukoliko je povod za ubistvo bila patološka ljubomora, oko čega manje-više postoji saglasnost stručne javnosti, ne bih bio siguran da tvrdim da je Mitić počinio samoubistvo. Ali, ako je inicijalni povod za ovaj zločin sadržan u patološkom afektu, onda je veća verovatnoća da je Mitić izvršio samoubistvo. Vreme će, nadam se, pokazati kakav je ishod Mitić „odabrao“ za sebe. Ali, sasvim je sigurno, ma kakav ishod bio, da imamo ili smo imali posla sa čovekom koji zaslužuje ozbiljan tretman.
Kao član nedavno formiranog Lokalnog tima za prevenciju porodičnog nasilja i zaštitu žrtava, šta uočavate kao glavni povod za nasilje u porodici na ovom području?
– Glavni uzrok porodičnog nasilja koje smo registrovali u dosadašnjem periodu jeste poremećaj ličnosti podstaknut alkoholizmom. To su najdrastičniji uzroci koji dovode do porodičnog nasilja u kojem su žrtve ne samo žene, jer se ovakva situacija odražava i na decu. Sasvim je sigurno i da će maloletna K.M., kćerka Suzane iz prvog braka koja je samo sticajem srećnih okolnosti preživela masakr, imati psihičke posledice, jer je i sama bila akter tog događaja kada je Mitić ubijao po kući. On je izgubila vid na jedno oko, ali će tek naredni period pokazati koliko je ona na ovaj način psihički povređena i kakve će biti posledice.
Koliko vreme tranzicije, ekonomske besperspektivnosti, pa zatim post-ratni sindromi, mogu da budu povod za porodično nasilje?
– To je složeno pitanje. Sasvim sigurno da postoje povezani inicijatori koji uz pomenuti podstičući faktor alkoholizma dovode do nasilničkog ponašanja. Pomenuti elementi tranzicije koja dovodi do socijalne beznadežnosti sasvim sigurno utiču na pad tolerancije. Suočavamo se s gubljenjem adaptivnih kapaciteta kod takvih lica, što dovodi do uvećanja agresije i nasilja prema ljudima u neposrednom okruženju, a najčešće su to supruge i deca.
Gde Vi kao psihijatar vidite šansu da se broj slučajeva porodičnog nasilja smanji. Sigurno da će to biti dugotrajan proces, koji zahteva angažovanje ne samo lekara?