Na dugom putu ka boljem ili Romi u Srbiji

Liga za dekadu Roma ocenjuje da je uprkos problemima položaj Roma u Srbiji bolji nego pre pet godina, kada je Dekada počela. Nezvanični podaci o uspešnosti sprovođenja akcionih planova Dekade svrstavaju Srbiju na drugo mesto od 13 evropskih zemalja uključenih u ovaj proces, odmah posle „najbolje“ Španije. Prema ovim rezultatima, Srbija je postigla napredak u lečenju, zapošljavanju i obrazovanju romske populacije, ali su njen veliki problem nerešeno stanovanje Roma, koji su uglavnom sabijeni u neuslovne mahale, kao i upadljivi „nedostatak“ Roma u državnim institucijama. Problem je i što ne postoje statistički podaci kojima bi se merili životni uslovi Roma i njihiv napredak.

– Nadamo se da će posle Drugog evropskog samita EU o Romima u Evropi, održanog 8. aprila ove godine u Kordobi, Unija preduzeti konkretne korake i zahteve prema zemljama koje žele ulazak u EU. Predstavnici Evropske komisije su na tom samitu jasno kazali da očekuju da se visoki vladini predstavnici u Srbiji, kao članici Dekade, obavežu na konkretna dela, s ciljem suzbijanja diskriminacije, društvene isključenosti i rasizma usmerenih protiv Roma. A mi ćemo se zalagati da EU, u svim zemljama koje žele da budu njene članice, insistira na standardu ljudskih prava, kao i praćenju koliko se on ostvaruje – kaže koordinator Lige za dekadu Roma Osman Balić.

– Najbolje rezultate u petogodišnjem periodu Dekade postigla su ministarstva zdravlja i ekonomije i regionalnog razvoja, kao i Ministarstvo prosvete, mada tu nema preciznih podataka. Na osnovu Akcionog plana, Ministarstvo zdravlja je od 2006. do 2008. iz budžetske linije potrošilo 61 milion dinara, a u 2009. 15,5 miliona dinara za čak 164 projekta u 60 domova zdravlja, što je obezbedilo da 41.908 Roma bude „privedeno lekaru, pregledano, lečeno ili upućeno na rehabilitaciju“. Skoro 11.000 Roma izabralo je svog lekara, a 3.990 žena svog ginekologa. U saradnji sa OEBS, od 2008. do ove godine u domovima zdravlja zaposleno je 60 žena romske nacionalnosti koje kao zdravstvene medijatorke, što je neka vrsta patronažnih sestara, obilaze romska naselja. Takođe, napravljena je neka vrsta zdravstvenog kartona za 33.958 romskih porodica i zdravstveno su evidentirana 118.842 Roma. Obezbeđene su lične karte i zdravstvene knjižice za 6.676 Roma, koji su do tada bili „pravno nevidljivi“, te stoga nisu mogli ni da se leče, pohađaju školu ili dobiju zaposlenje – kaže Balić.

On dodaje da je Ministarstvo ekonomije, sa svoje strane, obezbedilo uspostavljanje baze podataka nezaposlenih lica romske nacionalnosti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Zato se sada zna: do 31. maja ove godine na evidenciji te službe bilo je 14.769 nezaposlenih Roma. Zna se, takođe, da je tokom prošle godine skoro 7.500 Roma pozivano na razgovore za posao, prekvalifikovano, dokvalifikovano ili upućeno da završi osnovnu školu radi zapošljavanja.

Sagovornik Danasa, ipak, naglašava da napredak nije tako sjajan kako bi se mogao činiti. Najgrora situacija je u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, koje je donelo solidne zakone i planove, ali ne rešava problem oko 300 nehigijenskih romskih naselja u Srbiji.

– Način na koji je rešeno naselje ispod Gazele nije nešto što bi trebalo preporučiti – objašnjava Balić. – Ovo ministarstvo bi takođe – procenjuje on – što pre trebalo da se angažuje i oko rešavanja radnog statusa sakupljača sekundarnog otpada, koji su još uvek u „sivoj zoni“. Nemaju radni odnos, rade u nemogućim uslovima i izloženi su neprijatnostima kako od građana tako i od „organa reda“. Takvim poslom bavi se oko 8.000 porodica u Srbiji. Sakupljač sekundarnih sirovina je dominantno „romsko zanimanje“, naročito na jugu Srbije.

– Problem je što i dalje nema inkluzije, odnosno aktivnog uključivanja romske zajednice u društvo. Najgore je što Roma nema u državnim institucijama i organima lokalne samouprave. Zakon o državnim službenicima nalaže da se mora voditi računa o zastupljenosti manjina prilikom zapošljavanja, tako da bi mnogo više njih trebalo da bude, recimo, u policiji ili menadžmentu zdravstva, stanovanja i socijalnih institucija. Kada ih nema ni posle pet godina Dekade, onda se može govoriti o paternalizmu države, pa i socijalnom inženjeringu. I da u državnoj administraciji postoji diskriminacija, koje, inače, u Srbiji suštinski nema, uprkos povremenim slučajevima, kakvi su, recimo, Jabuka ili ulica i spomenik Šabanu Bajramoviću, koji jesu loši indikatori. U Srbiji još nisu stvoreni uslovi za ostvarivanje prava Roma, ali oni imaju prava kao Srbi – ocenjuje Balić.

Za takvo stanje, međutim, odgovornost ne snosi samo država. Naš sagovornik veruje da i Romi moraju da „promene ponašanje“ i kulturološku svest, tako da im postane normalno da plaćaju stambene troškove, sami uređuju mahale, zamene konje malim kamionima. Prema njegovoj oceni, problem je i romska politička elita, odnosno Nacionalni savet, koji je, kao i svi drugi nacionslni saveti – „režimski i izabran na falsifikovanim izborima“.

– Kod Roma je počela da se budi građanska svest, a Nacionalni savet je guši. Ipak, mnoge romske nevladine organizacije trude se da je unaprede. Naša Liga će, recimo, od 2011. započeti obuku romskih aktivista u pisanju projekata za IPA fondove. Zajedno sa lokalnim samoupravama, romski nevladin sektor će nastojati da obezbedi aktivnije učešće srbijanskih Roma u procesu apliciranja kod IPA fondova. A sadašnja Vlada Srbije bi trebalo da iskoristi volju i angažman evropskih institucija za romsko pitanje kao razvojnu šansu Srbije – ocenjuje Balić.

Prema svim pokazateljima, Romi su kategorija koja u Srbiji živi najteže. U studijama o socijalnoj integraciji Roma procenjuje se da je od ukupnog broja radno sposobnih Roma samo 20 odsto zaposleno, a samo pet odsto od tog broja radi u državnim firmama. Izveštaj UNICEF o stanju dece u Srbiji tvrdi da više od 60 odsto romskih domaćinstava sa decom živi ispod granice siromaštva i da je skoro 70 odsto romske dece siromašno. Statistički podaci govore da je neškolovanih Roma četiri puta više nego ostalih. Bez završene osnovne škole duplo više je onih u romskoj nego ukupnoj populaciji. Romi četiri puta manje završavaju srednju školu od ostalih. Po službenim podacima iz 2002, čak 37 odsto romske dece uopšte ne govori srpski jezik pre nego što dostigne školski uzrast, a 46 odsto ima veoma ograničeno znanje te vrste. Nepoznavanje jezika ocenjuje se kao jedan od razloga što je, bar po podacima organizacije Save The Children, među učenicima koji pohađaju specijalne škole čak 80 odsto romske dece.

U Srbiji, inače, po popisu iz 2002, živi 108.193 Roma. Nezvanične procene međunarodnih i nevladinih organizacija su da je realna cifra i petostruko veća. Ipak, Vlada i nevladin sektor se slažu da u Srbiji živi od 450.000 do pola miliona Roma, što je šest odsto stanovništva. Ta procena se, međutim, menja ukoliko se u nju uključe i Kosovo i Metohija, izbeglice i raseljena lica, kao i povratnici iz zemalja EU, među kojima je, takođe, najviše Roma.