Na Fakultetu srpskih studija i nacionalna bezbednost i teologija: Studija izvodljivosti ocenjuje da je osnivanje „od presudnog značaja za budućnost Srbije“
Fakultet srpskih studija će, osim departmana za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost, koje će „preuzeti“ od niškog Filozofskog fakulteta, imati i studijske programe za nacionalnu bezbednost, nacionalnu arheologiju, kulturologiju, kao i za pravoslavnu teologiju i katihetiku, navodi se u Studiji izvodljivosti tog fakulteta.
„Osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu koji ne bi bio samo akademska ustanova, već i identitetski, kulturni i simbolički bedem, od presudnog je značaja za budućnost Srbije, kako u obrazovnom i naučnom, tako i u kulturnom, bezbednosnom i geopolitičkom smislu. To je projekat koji prevazilazi okvire akademske politike i pitanje je nacionalne strategije opstanka srpskog naroda i države… Fakultet srpskih studija u Nišu biće garant kontinuiteta, simbol obnove i temelj modernog pristupa izučavanju i očuvanju nacionalnog identiteta u uslovima XXI veka“, navodi se između ostalog u Studiji.
Prema nezvaničnim informacijama, Fakultet bi trebalo da bude otvoren 15. januara, ali to postaje nerealno.
Iz Ministarstva prosvete, kao ni sa imejlova koji su navedeni na sajtu FSS– koji po dostupnim informacijama formalno pravno još nije osnovan- do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja Danasa o početku i sadržaju rada.
Na Filozofskom fakultetu kažu da se još uvek nepostojeći FSS „ne useljava“ u njihovu zgradu, u Ulici Ćirila i Metodija 2, kako je navedeno u odluci Vlade o njegovom osnivanju od 6. novembra.
U Službenom glasniku je nedavno objavljena statusna izmena te odluke, u kojoj se navodi da će sedište FSS biti na Trgu kralja Milana broj 8, odnosno u zgradi u kojoj je nekada bio Narodni univerzitet.
Univerzitet u Nišu: foto: Radule Perišić/ATAImages
Studija o izvodljivosti, pak, predviđa da će FSS biti na obe adrese- i u prostorijama Filozofskog i u bivšem Narodnom univerzitetu, „uz mogućnost daljeg proširenja“.
U njoj se navodi i da bi, „kako se radi o identitetskim naukama“, svi studenti FSS „studirali o trošku budžeta Republike Srbije“, i to tako što bi Vlada „pokušala da obezbedi stipendije“ za sve nivoe studija- osnovne, master i doktorske.
„Stvaranje novog modela visokog obrazovanja u Srbiji“
Izdvajanjem Departmana za istoriju, Departmana za srbistiku i Departmana za ruski jezik i književnost sa Filozofskog fakulteta i njihovim integrisanjem u novu instituciju – Fakultet srpskih studija – dobiće se „nukleus koji poseduje ne samo akademsku zrelost i kadrovsku snagu, već i institucionalni kapacitet za stvaranje novog modela visokog obrazovanja u Srbiji“, ambicioni su autori Studije o izvodljivosti.
„Fakultet srpskih studija u Nišu, u tom smislu, treba da bude osmišljen kao institucija koja će se baviti obrazovanjem stručnjaka u oblastima kao što su istorija, srpski jezik i književnost, slavistika, nacionalna bezbednost, arheologija, kulturologija, pravoslavna teologija sa katihetikom, ali i kao centar u kojem će se promišljati i graditi srpska kulturna politika, čuvati duhovno nasleđe i razvijati kritička, naučno utemeljena svest o značaju nacionalnog identiteta u savremenom dobu“.
Takav fakultet, navodi se dalje, ne bi bio samo visokoškolska ustanova u formalnom smislu, već i „identitetska institucija koja bi postala oslonac za dugoročnu nacionalnu strategiju u oblasti humanistike i društvenih nauka“.
Dodatnu težinu ovoj inicijativi , dodaje se, daje i činjenica da se jugoistok Srbije suočava sa kontinuiranim padom broja stanovnika, ekonomskom stagnacijom, ali i „porastom političkog i kulturnog uticaja spoljnih faktora koji često imaju tendenciju relativizacije ili marginalizacije srpskog identiteta u ovom regionu“.
„Inicijativa za osnivanje Fakulteta srpskih studija prevazilazi okvire klasičnog akademskog projekta. Reč je o poduhvatu od šireg državnog i nacionalnog značaja, čiji je cilj stvaranje centra znanja, obrazovanja, istraživanja i očuvanja srpskog jezičkog, kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa. U tom kontekstu, osnivanje Fakulteta srpskih studija nije samo obrazovni projekat, već deo šire strategije društvene stabilizacije i nacionalne konsolidacije“.
U Studiji se još kaže da bi FSS imao za cilj potpunije afirmisanje srpskog naroda i države, srpske prošlosti i sadašnjosti, srpskog jezika i književnosti, duhovnosti i kulture, kao i negovanje i očuvanje srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta.
Prioritetni zadatak novog fakulteta bio bi obrazovanje i formiranje „adekvatnog kadra iz oblasti identitetskih naučnih disciplina“ za rad u sistemu osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, ali i kadrova iz oblasti nacionalne bezbednosti, arheologije, kulturologije i pravoslavne teologije sa katihetikom.
„Umrežavanje sa sistemom obaveštajne, vojne i civilne bezbednosti“
Novina u Studiji u odnosu na odluku Vlade- koja predviđa da će ga činiti tri departmana koja će biti izdvojena sa Filozofskog, a FSS preuzeti njegove već akreditovane studijske programe, profesore i studente- jesu četiri nova studijska programa, koji „odražavaju integralni i interdisciplinarni pristup nacionalnom pitanju“.
Osnivanje Odeljenja za nacionalnu bezbednost na FSS, Studija označava kao „strateški važan korak kako za sam fakultet tako i za region jugoistočne Srbije i celokupnu državu“, koji će „imati pozitivne efekte ne samo na lokalnu zajednicu i akademsku sredinu, već i na celokupnu nacionalnu strukturu bezbednosti i suvereniteta naše zemlje“.
„Ova sinergija kulture i bezbednosti jeste retka u akademskom prostoru, ali izuzetno značajna u uslovima savremenih hibridnih pretnji koje sve češće imaju za cilj upravo eroziju kulturnog identiteta, relativizaciju istorije i urušavanje tradicionalnih društvenih vrednosti. Nacionalna bezbednost se, u takvom kontekstu, ne može posmatrati samo kao zaštita teritorije ili institucija, već kao aktivna odbrana onoga što narod duhovno oblikuje, što mu daje samosvest, istorijsko pamćenje i otpornost“.
U Studiji se precizira da je jugoistok Srbije, koji se kao deo državne teritorije nalazi u neposrednoj blizini Kosova i Metohije i granica sa nestabilnim područjima regiona, izložen „posebnoj vrsti hibridnih pretnji koje se ne manifestuju samo u vidu klasične bezbednosne ugroženosti, već i kroz ekonomsku deprivaciju, demografsko pražnjenje, kulturnu marginalizaciju i uticaj stranih propagandnih i političkih struktura“.
„Odeljenje za nacionalnu bezbednost je neophodno u savremenom svetu u kojem se bezbednosne pretnje sve više pojavljuju u hibridnim, kulturološkim i informativnim oblicima. Mladi ljudi koji će se obrazovati na ovom Odeljenju dobijaće ne samo teorijska znanja već i svest o značaju očuvanja društvenog i nacionalnog poretka“.
Ovaj studijski program trebalo bi da obrazuje „upravo onaj profil stručnjaka koji je u savremenom dobu neophodan – nacionalno svestan, teorijski utemeljen i praktično osposobljen za delovanje unutar složenih bezbednosnih izazova“.
Činiće to, najavljuje se, uz konsultovanje i saradnju sa stručnjacima srodnih visokoobrazovnih ustanova, kao što su Univerzitet odbrane i Akademija za nacionalnu bezbednost.
„Ova saradnja bi između ostalog otvorila vrata institucionalnom umrežavanju sa celokupnim sistemom obaveštajne, vojne i civilne bezbednosti u Republici Srbiji, čime bi se studijski program na fakultetu u Nišu direktno povezao sa realnim sektorom. Studenti bi, zahvaljujući tome, dobili mogućnost učešća u praktičnim programima, stručnim praksama i terenskim istraživanjima u saradnji sa relevantnim državnim službama i agencijama“.
Na još jednom, Odeljenju za nacionalnu arheologiju školovali bi se, pak, stručnjaci koji bi bili sposobni da se uključe u sve faze arheološkog procesa, od planiranja i iskopavanja, preko konzervacije i interpretacije, do javne prezentacije i edukacije.
Specifičnost bi bila što bi se studentima studentima između ostalog omogućilo sistematsko istraživanje, očuvanje i interpretacija kulturno-istorijskog nasleđa jugoistoka Srbije, koji obiluje arheološkim lokalitetima od praistorije do srednjeg veka, ali koji je često zapostavljen u akademskim i državnim istraživanjima.
Akcenat bi, međutim, bio na istraživanju srpskog srednjeg veka.
„Srednji vek je u srpskoj istoriji ne samo period političkog formiranja i duhovnog uzleta, već i vreme izrazitog kulturnog i umetničkog stvaralaštva, čiji su ostaci sačuvani u kamenu, zemlji i metalu, te stoga arheološko proučavanje tog nasleđa mora dobiti centralno mesto u obrazovanju novih generacija arheologa u Srbiji“.
U tom smislu, ova inicijativa nije samo proširenje nastavnog programa FSS već i „akt vizije“.
„Vizije Srbije koja aktivno čuva, proučava, neguje i afirmiše svoju kulturnu baštinu kao temelj svog identiteta, kao inspiraciju za kreativnost i kao izvor znanja i samopouzdanja za buduće generacije“, tvrde autori Studije.
Na još jednom novom, Odeljenju za pravoslavnu teologiju i katihetiku, koje kaže Studija „ima poseban značaj“, jer bi omogućilo „institucionalnu integraciju duhovnosti u okvire visokog obrazovanja, što je posebno značajno za očuvanje duhovnog identiteta mladih na prostoru gde je Srpska pravoslavna crkva istorijski odigrala ključnu ulogu u očuvanju naroda i njegovog kulturnog bića“.
„Koncept Fakulteta srpskih studija ne može se zamisliti bez studijskog programa Pravoslavna teologija i katihetika, čiji nastavni sadržaj mora biti uspostavljen preko reafirmacije autentičnog pravoslavnog bogoslovlja koje se, između ostalog, zasniva na stubovima nacionalne teologije, koje čine Sveti Sava, Sveti vladika Nikolaj i Sveti otac Justin Popović“.
U Studiji se još kaže da zemlje u okruženju imaju „veliki broj bogoslovskih studijskih programa (Grčka, Bugarska, Rumunija)“.
U Srbiji postoji, navodi se dalje, nekoliko srednjih bogoslovskih škola, od kojih je jedna u Nišu, čiji su polaznici u obavezi da upišu fakultet, a evidentan je i trend upisa na ove studije kandidata koji su završili druge srednje škole.
Naročito se oseća povećano interesovanje gimnazijalaca za studije teologije, dodaje se.
„Treba naglasiti i činjenicu da je Niš grad drevne hrišćanske tradicije, pa se čini prirodnim osnivanje bogoslovsko-katihetskog studijskog programa u gradu Svetog cara Konstantina i Svetog Simeona Srpskog (Stefana Nemanje)“.
Svršeni studenti ovog programa moći će da budu veroučitelji u osnovnim i srednjim školama, radnici u administraciji crkvenih institucija, saradnici u institucijama za zaštitu spomeničkog nasleđa, istraživači iz oblasti istorije umetnosti, hrišćanske arheologije i crkvene književnosti, eksperti u domaćim i inostranim stručnim organizacijama i sveštenoslužitelji.
„Pomoć se očekuje od Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu“.
Četvrto novo, Odeljenje za kulturologiju, trebalo da se bavi savremenim kulturnim tokovima, fenomenima masovne kulture, medijskim uticajima i procesima globalizacije koji „sve više ugrožavaju tradicionalne kulturne obrasce i srpski kulturni model“.
Fokus novog studijskog programa biće srpska i slovenska kultura.
Za plate 19 miliona dinara mesečno, za adaptaciju zgrade 20 miliona
U Studiji se navodi da je na FSS planirano angažovanje ukupno 50 nastavnika i saradnika, dok je za izvršavanje administrativno- tehničkih, stručnih i pomoćnih poslova predviđeno 17 osoba.
Nastavnici i saradnici koji su već zaposleni na tri departmana Filozofskog koji će postati deo FSS trebalo bi da zasnuju radni odnos na novom fakultetu, a biće angažovan i novi nastavni kadar.
Za adaptaciju prostora u novoj zgradi nekadašnjeg Narodnog univerziteta, Studija predviđa 20 miliona dinara iz republičkog budžeta za 2025. godinu, od kojih osam miliona za izvođenje građevinsko-zanatskih radova, a 12 miliona za osnovni inventar.
Za sada nije objavljeno da li su i kome isplaćena sredstva za adaptaciju nove zgrade FSS.
Natalija Jovanović: Na novoj lokaciji se obavljaju neki radovi…
„Na Filozofskom fakultetu nema nikakvih radova kako bi se uselio navodni Fakultet srpskih studija. Čujemo da se na novoj lokaciji, na nekadašnjem Narodnom unibverzitetu, obavljaju neki radovi, te da navodno u njima učestvuju i osuđenici iz KPZ. Bilo bi dobro znati po kom pravnom osnovu se to radi, po kojoj javnoj nabavci, ko je naručilac ako se zna da FSS još formalno ne postoji i nije pravno lice. Osim suštinskih problema, odnosno besmislenog koncepta koji nije dobio podršku nikoga iz akademske zajednice, brojni su i proceduralni problemi u vezi sa osnivanjem“, kaže bivša dekanka Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović za Danas.
Bivša dekanka Natalija Jovanović: Foto Z.M./Danas
Osnivanju FSS usprotivili su se uprava, Savet, Naučno- nastavno veće i veliki broj zaposenih na Filozofskom fakultetu, te rektorski kolegijum i Savet Univerziteta u Nišu, kao i studenti u blokadi.
Protivljenje njegovom formiranju izrazili su i organi i profesori državnih univerziteta u Srbiji, kao i pojedini odbori SANU.
Ocenjeno je da je odluka Vlade protivustavna i protivzakonita, te da urušava autonomiju visokog obrazovanja, zbog čega je najavljeno pokretanje postupka pred Ustavnim i Upravnim sudom, kao i obraćanje domaćoj i međunarodnoj stručnoj javnosti.
Ozbiljna primedba je i da je osnivanje ovog fakulteta bilo netransparentno, bez javne rasprave i konsultacija u akademskoj zajednici, a sama inicijativa pokrenuta bezmalo „tajno“, od strane grupe nastavnika ova tri departmana, koji su „šurovali“ sa Vladom.
Inicijativu za osnivanje FSS Vladi je formalno podneo Grad Niš, a potpisao gradonačelnik Dragoslav Pavlović.
Filozofski fakultet je, inače, prvi na Univerzitetu u Nišu, krajem 2024. godine, otvorio vrata za studentsku blokadu, a većina zaposlenih potpisima podržala njihove zahteve.
Fakultet će imati i četiri Centra
Studija izvodljivosti predviđa da u okviru budučeg FSS budu formirana i četiri Centra.
Naučno-istraživački centar srpskih studija bi predstavljao specijalizovanu instituciju u kojoj bi se organizovao naučno-istraživački rad za oblasti srpska istorija, srpska filologija i jezik,nacionalna kultura i kulturologija, kao i komparativna slavistika.
Centar za srpski kao strani, nematernji i zavičajni jezik trebalo bi da obezbedi komercijalnu i nekomercijalnu nastavu za strance, pripadnike nacionalnih manjina i dijasporu.
Centar za strane jezike nudiće različite kurseve stranih jezika, koji su namenjeni studentima Fakulteta, kao i ostalim studentima i zaposlenima, javnom sektoru, građanstvu i preduzetnicima.
Centar za obrazovanje i profesionalno usavršavanje nastavnika se osniva radi sistematskog, stručnog i naučno utemeljenog rada na obrazovanju, stručnoj podršci i profesionalnom razvoju nastavnika u oblasti srpskih studija.
Beogradski Institut za transfuziju krvi Srbije apelovao je na sve punoletne sugrađane da tokom naredne nedelje daju krv u akciji sa sloganom "Pokloni život davanjem krvi".
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Filozofski fakultet Niš: Foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ)
