Nacionalizam ostao dominantna ideologija u regionu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. mene cudi da ovaj nas narod nije shvatio koliko su nas „kostali“ nacionalizmi devedesetih pa i dalje isticemo kao vazan elemenat zivota. Cudim se i makedoncima i grcima, izgleda nemaju drugih problema od imena drzave.
   Da li gastarbajtere i njihove potomke koji ostaju u inostranstvu brine kako se zove drzava?
   POLITICARI RASPIRUJU NACIONALISTICKE STRASTI, KO NEMA DRUGIH VAZNIJIH STVARI U ZIVOTU NEKA SE LEPI!

2. Izvanjavam se istoričaru, ali moje mišljenje je da se hrvatski narod ponaša onako kako se oduvek ponašao, racionalno.
   Hrvatska nije imala državu, ali je imala narod, veru, jezik, kulturu i bilo joj je sasvim ugodno u takvom položaju. Da nije, Hrvati bi odavno dizali ustanke i pokušavali da uspostave vlast nezavisno od Austrougarske ili Italije. Međutim, ove monarhije su u svakom pogledu bile daleko ispred hrvatskih prvaka, što ekonomskih i političkih, što drugih, tako da nisu videli korist od sukoba i rizika.
   Kraljevina Jugoslavija je već druga priča, zaostala, kakvu Hrvati nisu mogli da progutaju, te su pružili otpor i sklizli u šovinizam, potom fašizam što je po hrvatske prvake, opet bilo racionalno.
   SFRJ Jugoslavija je bila neiskorišćena šansa za sve, pa tako za Hrvate i Srbe. Velika zemlja, veliko tržište, visoke stope privrednog rasta, naročito pedesetih i šezdesetih, nezabeležen rast standarda srednje klase i stope opismenjavanja, te kao takvoj slobodan odlazak u zapadnu Evropu, USA, Australiju.
   Dogodilo se, međutim, ono što je opevao Branimir Štulić. Ljudi, obrazovani, siti i pokondireni su poželeli da jedu ….. i sanjare. I želje su im se ispunila. Među ostalim, Hrvatima i Srbima.
   Ipak, san Srba kao državotvornog naroda je bio drugačiji, te su u REM fazi dosanjali Nemanjiće i usrećili se.
   Po performansama država i društava Srbija je na nivou šezdesetih, Hrvatska, sedamdesetih, Slovenija se rve s osamdesetim, dok kod ostalih tačke oslonca i razdvajanja variraju od helenistike do devetnaestog veka.
   Kako je lom u kafani koštao više od dva biliona dolara, tačnije 2, 4 hiljade milijardi, usledila je obnova, tačnije, rasprodaja pokretne i nepokretne imovine kako ne bi došlo do plenidbe. Mlađi i školovaniji pripadnici naroda i narodnosti su slati u svet kako bi radeći slali doznake, a rođaci trošili kod kuće i punili džepove prvacima i bili rodoljubi, nikako nacionalisti.
   O pokojnicima sve najbolje.