Najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata u Evropi

On je ukazao da je to tužan dan za celu Srbiju, a ne samo za Srbe iz Krajine koji su stradali i izbegli sa ognjišta. „Apelujem na međunarodnu zajednicu da odgovorni za ove teške zločine budu kažnjeni“, rekao je Vučić i dodao da će apel biti snažniji, ako snaga i ugled Srbije budu veći.

Vučić je ocenio da su neke stvari oko položaja Srba u Hrvatskoj pomerene sa mrtve tačke, ali je naglasio da ima još nerešenih pitanja. „Očekujemo od njih da krenu sa isplatom penzija, da se reši problem stanarskog prava i povraćaj zemljišta koje je oteto“, rekao je Vučić i izrazio uverenje da će položaj Srba biti još bolji, za šta očekuje podršku Brisela.

Parastos žrtvama u Crkvi Svetog Marka u Beogradu služio je vladika Atanasije sa sveštenstvom. On je podsetio da već 18 godina služi pomen, dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede. „Šta se slavi, progon više od 250.000 Srba“, upitao je vladika Atanasije. On je, ipak, poručio da veruje da će se pronaći rešenje za povratak izbeglih uz trud države i međunarodne zajednice. „Verujemo da ćemo uz trud naše države i savez međunarodne zajednice naći rešenje za vaš povratak na područja gde je vaš život razoren“, poručio je prisutnim izbeglicama iz Hrvatske vladika Atanasije.

Liturgiji su prisustvovali i predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, članovi porodica ubijenih i nestalih, kao i brojni građani.

Politička prepucavanja nisu izostala

Srpska napredna stranka upitala je Demokratsku stranku šta je prethodnih 12 godina uradila kako bi poboljšala položaj Srba u Hrvatskoj i onih koji su izbegli iz Krajine. SNS je reagujući na saopštenje demokrata u kojem se traži bolji položaj izbeglih, istakla da je DS partija „koja se rukovodi isključivo ličnom i partijskom koristi“. „Pošto je odgovor potpuno jasan, Demokratska stranka je uvek radila samo za sebe, a direktno protiv našeg naroda, molimo Demokratsku stranku da ćuti, jer će time zaštiti preostalih deset odsto birača, a ukoliko to ne uradi, ostaće bez ikoga ko će takvu politiku da podržava“, navedeno je u saopštenju SNS. Demokratska stranka saopštila je juče takođe da Hrvatska do sada nije dovoljno uradila na tome da kazni „počinioce stravičnih zločina nad Srbima“. „Sa druge strane, državni vrh Srbije je devedesetih Srbe gurnuo u rat, a ništa nije učinio da ih od progona zaštiti. Srbija je zbog toga unazađena decenijama i dobar deo političara koji su danas na vlasti za nju snose odgovornost“, ističe se u saopštenju DS.

Upaljene sveće za ubijene i prognane Krajišnike

Banjaluka – U Banjaluci je u subotu veče paljenjem sveća ispred sabornog Hrama Hrista Spasitelja počelo višednevno obeležavanje 18 godina od progona Srba iz Republike Srpske Krajine u hrvatskoj vojnopolicijskoj akciji „Oluja“, prenela je RTRS.

Akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine, granatiranjem Republike Srpske Krajine.

Za svega nekoliko dana proterano je oko 220 hiljada stanovnika. U ovoj akciji ubijeno je i 2.000 civila.

Srbi iz Hrvatske očekuju da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i Haški tribunal reaguju na inicijativu centra „Veritas“ za preispitivanje oslobađajuće presude hrvatskim generalima za akciju „Oluja“, jer se došlo do novih dokaza.

Nove činjenice ogledaju se u broju od 110 ekshumiranih posmrtnih ostataka Srba s lokacija „Sveta Mare“ u Šibeniku i „Gradsko groblje“ u Zadru, koji su stradali u akciji „Oluja“, i to na području, i u vrijeme koje je bilo predmet haške optužbe, poručeno je na okruglom stolu „Oluja u svetlu međunarodne pravde“ na početku obeležavanja 18 godina od progona Srba iz Republike Srpske Krajine.

LINTA: Rezoluciju o pravima izbeglih

Beograd – Predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta istakao je juče da bi Skupština Srbije trebalo da usvoji rezoluciju o poštovanju prava izbeglih. „Ta rezolucija bi trebalo dodatno da obaveže Vladu Srbiju da u svim razgovorima i u Hrvatskoj, i u Bosni i Hercegovini, Briselu, Njujorku, Londonu, Strazburu, da pokreće pitanja i da insistira na njihovom rešavanju, kao temelju iskrenog pomirenja naroda koji žive na ovim prostorima“, kazao je Linta za televiziju „Pink“. Pitanje imovine, rešavanje stambenog zbrinjavanja, spiskovi osumnjičenih za ratne zločine, prema rečima Linte, ključni su problemi izbeglih koji se moraju rešiti.

Linta je naveo da će o hrvatskoj akciji „Oluja“ 1995. Srbija i Hrvatska uvek imati „dijametralno suprotne stavove“, ali da to ne bi trebalo da se „lomi preko leđa građana“. „Problemi izbeglih se moraju izvući ispod tepiha i staviti na sto. Ti ljudi moraju postati tema. To je osnov za iskreno pomirenje“, kazao je Linta. On je rekao da Hrvatska kao članica Evropske unije mora da poštuje ljudska prava i da primenjuje sopstvene zakone, što, kako je ocenio, „kada su u pitanju Srbi, ne čini“.

MILANOVIĆ: „Kninska“ zastava u EU

Zagreb – Hrvatski premijer Zoran Milanović čestitao je juče građanima Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, bez pomena srpskih žrtava Oluje te istakao da je pre 18 godina hrvatska zastava „na kninskoj tvrđavi označila pobedu hrvatske vojske i oslobađanje okupiranih područja“, a da se danas ta zastava „s ponosom vijori u Briselu i Strazburu“.

„Mi, pobednici, danas imamo snage i možemo osuditi svako počinjeno zlo, žaliti za svakom nevinom žrtvom, svakim izgubljenim životom u ovome nametnutom ratu. Učinimo sve da budemo dostojni tih žrtava i izgradimo Hrvatsku kakvu su njeni branitelji sanjali. Bolju Hrvatsku“, navedeno je u čestitki u kojoj se srpske žrtve hrvatske vojnopolicijske akcije „Oluja“ ne pominju.

„Tačno u podne tadašnji predsednik Franjo Tuđman građanima je objavio vest da je Knin oslobođen. Na kninskoj se tvrđavi ponovno zavijorila hrvatska zastava…“, objavio je hrvatski portal „index“. Dodaje se da su gradovi oslobađani jedni za drugim i u dogovoru sa Armijom BiH, pa su se u jednom trenutku, kako se navodi, dve vojske sastale na reci Uni. Petim korpusom je, podseća se, komandovao Atif Dudaković.

R. D. i agencije