Naprednjački gambit

Ovaj svojevrsni šahovski „blic krig“ treba da onemogući protivnika da razvije svoje figure, a ovo popularno otvaranje zabeležio je španski sveštenik Lopez Segua još 1561. godine. Kraljev gambit je vekovima bio vrlo popularan, a onda su razrađeni odgovori i polugambiti. Uticalo je to na pad popularnosti kraljevog gambita, ali ipak su ga najveći šahisti rado igrali: Spaski, Aljehin, Fišer, Korčnoj… Voli ga i Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, ali i novi član „naprednjaka“ Vladimir Cvijan, čije je ime dospelo u žižu javnosti pre nekoliko dana.

Šah i kraljev gambit su izgleda imali odlučujući uticaj na upoznavanje i zbližavanje dva pravnika – drugog čoveka „naprednjaka“ Aleksandra Vučića i nekadašnjeg v.d. generalnog sekretara u Predsedništvu Srbije Vladimira Cvijana. Da li su se Vučić i Cvijan sreli u nekom šah klubu, ili su možda šetali Kalemegdanom, „bacili pogled“ na neku od brojnih šahovskih tabli, pridružili se, posavetovali igrače, spontano zaigrali partiju, a onda osetili i međusobnu političku bliskost, nisu javnosti saopštili na „odlično“ posećenoj konferenciji za novinare u četvrtak u sedištu naprednjaka. Moguće je da se stvar tako razvijala pošto su obojica strasni šahisti. Ipak, kako god da su se sreli, ovo je izgleda početak divnog prijateljstva. Cvijan, koga je Vučić predstavio kao jednog od najboljih pravnika Srbije, Evrope i sveta, prema navodima medija, od 2004. je bio angažovan kao konsultant iz oblasti prava za potrebe kabineta predsednika i kao sekretar njegovog Pravnog saveta. Za predsednikovog savetnika je imenovan 2008. godine, a bio je i v.d. generalnog sekretara Predsedništva.

Ostavku je podneo na lični zahtev 4. marta ove godine, a odlukom predsednika Tadića 23. marta je razrešen funkcije. U ostavci je Cvijan pomenuo da ima „dokaze o korupciji i nedozvoljenim radnjama koje su nadležni organi preduzimali u postupku reizbora“ sudija i tužilaca. Predsedništvo, međutim, tvrdi da nikakve dokaze nije podneo mada je to od njega traženo. U Presedništvu kažu da je on obavljao tehničko-birokratske i pravne poslove i da nikada nije bio Tadićev sekretar. Ministar odbrane i potpredsednik DS Dragan Šutanovac izjavio je da nema razumevanja za takve preletače, to jest za one koji u drugu partiju odlaze da bi „profitirali na ličnoj poziciji“. DS uopšte nije zabrinuta. Cvijan nije bio član DS, nije samim tim imao nikakav politički značaj, te je, kako objašnjava portparolka DS Jelena Trivan, učlanjenjem u SNS samo s jednog prešao na drugo radno mesto, „što nema nikakvu političku težinu“.

Dakle, DS ubeđuje javnost da je Vladimir Cvijan običan činovnik, službenik, birokrata. Kao i hiljade građana Srbije u ova teška vremena, ostao čovek bez posla i gde će, šta će, ode u SNS. Mora od nečega da se živi. Ne znam kako vama, ali meni je teško da poverujem u to. Cvijan sigurno nije „kapitalac“, ali ako je neko bio v.d. generalnog sekretara i sekretar Pravnog saveta predsednika Srbije, a izgleda jeste, ne može se njegov odlazak iz Predsednštva i učlanjenje u vodeću opozicionu stranku shvatiti kao odlazak nekog birokratskog šrafčića koji je kupovao burek bitnijim od sebe ili nosio materijal na fotokopiranje. Nekako smo navikli da funkcioneri i činovnici napuštaju one čiji brod tone, ali ako se ovako visoko pozicioniran službenik Predsedništva, u zenitu vlasti stranke svog sada bivšeg šefa, priklanja opoziciji, šta nam to govori? Da li je to dokaz loše kadrovske politike oko predsednika? Ili je možda reč o izneverenim željama, neispunjenim ambicijama i nečemu sličnom? Ili nečem još ozbiljnijem? To što u svojoj ostavci pominje navodno nedozvoljene radnje tokom reizbora nosilaca pravosudnih funkcija, dodatno komplikuje slučaj. Reizbor sudija i tužilaca sumnjiv je ne samo delu ovdašnje već i međunarodna stručna javnost i institucije imaju ozbiljne dileme tim povodom.

„Slučaj Cvijan“ došao je u čudnom trenutku, jer je omogućio narodnjačko-naprednjačkom delu opozicije da pokuša da se izvuče iz nokdauna. Akcija predaje milion potpisa građana koji traže vanredne izbore, koju je organizovao deo opozicije pod vođstvom SNS imala je zanemarljiv efekat. Da po opoziciju bude još gore, pojedini opozicioni prvaci žestoko su se izblamirali u Skupštini i medijskim nastupima. Doživeli su, bokserskim rečnikom, klasičan nokdaun. S druge strane, pozicija, u vidu predsednika Borisa Tadića, mogla je da se pohvali dosta uspešnim danima i potezima. Predsednik je nastavio politiku približavanja susedima. Ponovo se video sa hrvatskim kolegom Ivom Josipovićem, otvorio međunarodni privredni sajam u Mostaru, održao, prema rečima čelnika tamošnjeg HDZ Dragana Čovića, „veličanstven“ govor. Dostojanstveno otrpeo Silajdžićev verbalni „šamar“. Dočekao u Beogradu generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda koji je reforme u Srbiji nazvao „impresivnim“, pohvalio predsednika Tadića, rekao da je Srbija učinila mnogo u oblasti evropskih integracija i da je na putu da postane faktor stabilnosti na Balkanu… U oblasti ekonomije, konačno je prodata fabrika „Zastava Elektro“ Južnokorejcima, a otvoreni su i neki privredni objekti u centralnoj Srbiji.

Da ne bi Cvijana, nedelja bi za vlast bila više nego berićetna. Ali, Cvijan se desio. Da nije bilo nesrećne kuje Mile, kojoj je neko zverski odsekao sve četiri šape i time šokirao deo Srbije, novih navijačko-huliganskih incidenata, Cvijan bi verovatno bez konkurencije bio lik i događaj nedelje. Njegovo ime je znao retko ko van Andrićevog venca i zgrade Predsedništva, ali svojim transferom u opoziciju, Cvijan je nesumnjivo skrenuo pažnju na sebe. Kako će i da li će to kapitalizovati SNS, videćemo. Naprednjački gambit je, bar na psihološkom planu, uspeo, ali, nek se ne zanose previše. Ima šahista i u DS i ostatku vladajuće koalicije. Znaju i oni šta je „dare il gambetto“. Još ćemo mi preleta i preletača videti…