Projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“ Ministarstva rada i socijalne politike Uprave za rodnu ravnopravnost u saradnji sa listom „Danas“ sprovodi kampanju podizanja svesti javnosti o sprečavanju nasilja nad ženama i upoznaje javnost sa principima rodne ravnopravnosti u domaćim i međunarodnim dokumentima. Projekat finansira Vlada Kraljevine Norveške.
Nasilje u porodici podrazumeva fizičko, psihičko, ekonomsko i seksualno nasilje nad bilo kojim od članova porodice. Pretnje, ucene, uvrede, omalovažavanje, emotivno ucenjivanje, udarci, premlaćivanje, mučenje, uskraćivanje hrane, ogreva i sredstava za higijenu, ograničavanje kretanja, onemogućavanje obrazovanja, zapošljavanja, usavršavanja, zadovoljavanja kulturnih i potreba za sportom, sve to su načini manifestovanja nasilja u porodici. Najčešće žrtve nasilja u porodici su žene i deca. Nasilje u porodici ima razarajuće dejstvo na ženu i decu jer im izmiče stajnu tačku, pretpostavljeni oslonac i podršku koju porodica kao elementarni oblik društvene organizacije treba da pruži svojim članovima.
Feministkinje u definisanju nasilja u porodici insistiraju da se izbegnu neutralne formulacije jer se tim formulacijama prikriva bit ove vrste nasilja. Pre svega, muškarci se kao žrtve nasilja u porodici pojavljuju tek sporadično ili nikako. Dakle, nasilje u porodici je rodno obeleženo i rezervisano za one koji imaju manje moći – za žene i decu. Zato nasilje u porodici imenuju kao ‘muško nasilje nad ženama i decom’ ili kao ‘sindrom pretučene žene’.
U analizama fenomena muškog nasilja nad ženama feministkinje su razotkrile društvene mehanizme koji generiraju muško nasilje, omogućavaju nasilnicima da se izmaknu licu pravde i ostanu nekažnjeni i zataškavaju rasprostranjenost i okrutnost nasilja u porodici. U proizvodnji i prikrivanju nasilja nad ženama imale su aktivni udeo sve delujuće religije (Katolička crkva se izvinila ženama što je 2000 godina prećutkivala postojanje muškog nasilja nad ženama), legislativa i institucije države koje imaju zadatak da štite građanke i građane, mediji, kultura.
U Srbiji su prve analize nasilja u porodici bile plod feminističkog aktivizma. Zahvaljujući SOS telefonu za žene i decu žrtve nasilja javnost je upoznata sa brojem pretučenih i silovanih žena, sa manifestnim oblicima muškog nasilja nad ženama. Od 1990. kad je osnovan prvi SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja u Beogradu prepoznate su različite potrebe žena i dece koji su trpeli nasilje u porodici. Nakon demokratskih promena 2000. država se uključila u finansiranje ženskih inicijativa, promenjeni su zakoni u korist žena. Na budžetskim stavkama se još nedovoljno prepoznaju problemi vezani za muško nasilje nad ženama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
