Nastavak puta ka rodnoj ravnopravnosti za SVE žene i devojčice

Ipak, izazovi i dalje postoje i zahtevaju zajedničke napore celokupnog društva. Ovaj jubilej je prilika da odamo priznanje za ostvareni napredak i da u isto vreme sagledamo ono što tek treba učiniti kako bi se obezbedila puna rodna ravnopravnost i pravo svih žena i devojčica na učešće, pristup pravima, resursima i aktivno uključivanje u procese odlučivanja.

Trideseta godišnjica Pekinške deklaracije prilika je da se osvrnemo na obaveze preuzete 1995. godine i procenimo dokle smo stigli u ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Dvanaest ključnih oblasti definisanih u deklaraciji i danas su relevantne kao i pre tri decenije. U Srbiji je ostvaren značajan napredak u mnogim oblastima, ali izazovi i dalje postoje. Globalno gledano, poboljšani su uslovi za političku participaciju, obrazovanje i zapošljavanje žena, ali one se i dalje suočavaju sa rodno zasnovanim nasiljem, ekonomskim razlikama i nedovoljnom zastupljenošću na rukovodećim pozicijama. Danas je važnije nego ikada da ojačamo javne politike i podsetimo na preuzete obaveze kako bismo sačuvali ostvareni napredak i nastavili da unapređujemo prava i mogućnosti za žene u svoj njihovoj različitosti.

U Srbiji je postignut značajan napredak u prevazilaženju rodnih razlika u različitim oblastima. Jaz u zaposlenosti između muškaraca i žena se postepeno smanjio – sa 17,5% u 2013. na 14,3% u 2023. godini. Sve više žena ostaje radno aktivno, a broj onih koje napuštaju tržište rada zbog obaveza brige o drugima značajno je opao – sa 1,3% u 2015. na svega 0,4% u 2022. i 2023. godini.

U politici, Srbija je prestigla nekoliko članica EU, zauzevši 26. mesto u svetu po broju žena na ministarskim pozicijama, a 40. mesto po zastupljenosti u parlamentu. Brzorastući sektor IKT-a takođe se izdvaja visokom zastupljenošću žena, dok su u obrazovanju one brojnije od muškaraca na svim nivoima. Ovi rezultati potvrđuju posvećenost Srbije rodnoj ravnopravnosti i kontinuiranom radu institucija, civilnog društva i međunarodnih partnera, među kojima su i Ujedinjene nacije sa svojim agencijama.

Ključne reforme javne politike imale su i imaju suštinsku ulogu u pospešivanju rodne ravnopravnosti. Rodno odgovorno budžetiranje se sada primenjuje u javnim finansijama na svim nivoima, čime se obezbeđuje pravičnija raspodela resursa. Rodna perspektiva se sve više integriše u kreiranje javnih politika, između ostalog i kroz Test uticaja na rodnu ravnopravnost. Osim toga, država je dodatno učvrstila svoju posvećenost borbi protiv rodno zasnovanog nasilja kroz donošenje zakona i strateških okvira koji pružaju ključni osnov za delovanje. Ujedinjene nacije ostaju važan partner u ovim naporima, obezbeđujući tehničku podršku, smernice u formulisanju javnih politika i resurse koji omogućavaju dalji napredak.

I pored ostvarenog napretka, i dalje postoje razlozi za zabrinutost. Privremena obustava primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti otvorila je pitanja o očuvanju teško postignutih rezultata. Ekonomske nejednakosti i dalje su prisutne, posebno u oblasti neplaćenog rada, koji još uvek pada na žene. One u neplaćenim poslovima provode skoro dvostruko više vremena nego muškarci, što se odražava na njihov profesionalni i lični razvoj. Takođe, prisutne su i segregacija na radnom mestu i rodni jaz u zaradama – muškarci čine 63% rukovodećih kadrova i većinu u tehničkim profesijama. Potrebno je koordinisano delovanje kako bi sve žene i devojčice, bez obzira na poreklo i položaj, imale jednake mogućnosti.

I zdravstvena zaštita mora da bude veći prioritet. Srbija je i dalje među prvima u Evropi po incidenciji i smrtnosti od raka grlića materice, a zabrinjava i stopa maternalne smrtnosti – povezana i sa ranim stupanjem u brak i trudnoćom u adolescenciji. Širi pristup zdravstvenoj zaštiti i bolje javne politike za očuvanje zdravlja žena moraju da budu jedna od centralnih tema u radu na rodnoj ravnopravnosti. Sistem UN aktivno radi sa nacionalnim institucijama kako bi poboljšale pristup zdravstvenoj zaštiti i dobrobit žena kroz usmerene inicijative i zagovaranje za usvajanje javnih politika.

Rodna perspektiva postaje sve prisutnija i u javnim politikama u oblasti energetike i zaštite životne sredine, gde je ostvaren primetan napredak u podsticanju ženskog preduzetništva u zelenom sektoru. Pojačani su i napori za jačanje ženskog političkog liderstva kroz obuke odbornica u oblasti liderstva i javnog zagovaranja, s ciljem izgradnje inkluzivnije uprave. Osim toga, lokalnim samoupravama su obezbeđeni alati za sprovođenje propisa o rodnoj ravnopravnosti i izveštavanje o njihovoj primeni, čime se dodatno jača odgovornost institucija. Ujedinjene nacije i dalje imaju suštinski važnu ulogu u pružanju podrške ovim programima, kako bi rodna ravnopravnost ostala prioritet koji prožima sve sektore u razvojnoj agendi Srbije.

Trideseta godišnjica Pekinške deklaracije podseća nas da je za ostvarenje istinske rodne ravnopravnosti važno osnažiti sve žene i devojčice, a posebno one iz marginalizovanih i nedovoljno zastupljenih zajednica. Ugrožene žene, žene sa sela i pripadnice osetljivih društvenih grupa, moraju dobiti ciljanu podršku kako bi mogle da ostvare puno učešće u društvu. Za pravedniju i ravnopravniju budućnost, neophodno je jačati inkluzivne politike i graditi okruženje u kojem sve žene i devojčice imaju jednake šanse za napredak.

Ostvareni napredak zaslužuje priznanje, ali put pred nama zahteva nepokolebljivu posvećenost i zajedničko delovanje. Rodna ravnopravnost se ne ogleda samo u politici i statistici, već u stvarnim životima, glasovima i promenama. Ujedinjene nacije ostaju posvećene saradnji sa institucijama, civilnim društvom i međunarodnom zajednicom kako bismo nastavili da podstičemo napredak, štitimo prava žena i gradimo ravnopravnije i inkluzivnije društvo. Sada je trenutak da još snažnije potvrdimo našu posvećenost zajedničkom cilju – društvu u kojem SVE žene i devojčice imaju jednake šanse.

Matilde Mort je stalna koordinatorka UN u Srbiji

Milana Rikanović je direktorka Kancelarije UN Women u Srbiji