Nastavnica matematike i članica SSP uputila pismo premijeru Vučeviću

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Evo, ja sam hteo da radim kao profesor u srednjoj školi dok sam bio na birou. Na moj upit, nije bilo mesta. Posle dva dana mi je neposredno rečeno da ipak može da se nađe ako se učlanim u SNS, što sam rezignirano odbio i ostao na birou. Moja podrška prosvetarima u borbi protiv sekte na vlasti!

2. Neverovatno.

3. Fascinantno je to da pojedini obrazovani mladi ljudi, spremani na svojim fakultetima da budu prenosioci znanja, pedagozi, ukratko, oplemenjene ličnosti, pristaju na članstvo u stranci zarad zaposlenja. Ne razumem gde im nestane, ako ništa drugo, onda makar refleks gađenja? Gde im nestane kičma, lični integritet i sopstveno „JA“ formirano znanjem, kulturom, muzikom koju slušaju na kraju krajeva? Tada shvatim da stranka gađa u ono nešto podaničko koje čuči u ljudima. Srećom, mislim da je mnogo više prosvetara koji su rekli NE u startu, a vidimo da i ovi koji su poklekli sada, da li zbog sramote, da li zbog svog podaničkog karaktera koji im signalizira da brod tone, sve više odbijaju da budu deo stranačke kaljuge. Pitanje je samo da li svi ti prosvetari koji su ušli u kolo sa strankom, botovali, šetali od kuće do kuće kao sektaši i promovisali stranku i davali loš primer đacima, imaju moralno, etičko i profesionalno pravo da nastave da se bave ovom časnom profesijom? Da li im treba dati drugu šansu? Nekome možda i da, a onome ko je prednjačio u sprovođenju stranačke represije nad svojim kolegama – definitivno ne.