Ne verujem u mogućnosti organizovanog nasilja nad Srbima

Sagovornik Danasa Šaip Kamberi, spada u red onih albanskh intelektualaca s juga Srbije, koji nikada nije davao ishitrene i radikalne političke izjave. Posebno je značajno njegovo iskustvo s terena iz vremena eskalacije albanskog ekstremizma na jugu Srbije 2000. godine kada je pokušavao da realnim pragmatizmom doprinese smirivanju i stabilizaciji međuetničkih odnosa.
Finalizaciju statusa Kosova Šaip Kamberi tumači bez suvišnih emocija, sagledavajući kosovsku situaciju i u kontekstu međuetničkih odnosa u tri opštine juga Srbije. Razgovor za Danas počinjemo pitanjem o prošlonedeljnom susretu političkih predstavnika Albanaca na jugu Srbije sa Vetonom Suroiem u Prištini.
Agencije su prenele vest da će Priština, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova „posebnu pažnju“ obratiti na tri opštine juga Srbije. Šta to praktično znači ?

„Specijalne veze“ Preševske doline i Kosova

Ako Kosovo postane nezavisna država, hoće li Albanci s juga od vlasti u Beogradu tražiti da imaju „specijalne veze“ s Prištinom, kao što je to slučaj između Beograda i Banjaluke?

– Naš je stav da bi Preševska dolina, u budućoj regionalizaciji Srbije, zbog jezičkih, kulturnih, verskih i drugih posebnosti koje je karakterišu, trebalo da bude poseban region. U toj budućoj regionalizaciji mi smo protiv toga da se ona vrši pravolinijski (podela u šest istih regiona) jer bi to značilo nepoštovanje navedenih posebnosti, i to ne samo kod nas. Kao takav, region Preševske doline bi u komunikaciji sa Prištinom, trebalo da ima mogućnost saradnje na planu obrazovanja, kulture, upotrebe jezika i simbola, informisanja itd.

Svedoci smo da se u Preševskoj dolini već sedam godina odvija jedan politički proces čije je prvenstveni cilj bio rešavanje oružane krize i integracija Albanaca. Ni u sedmoj godini nisu rešeni osetljivi problemi, npr. u obrazovanju, što dokazuje da Srbija nema adekvatne institucije, a često ni političke volje, za njihovo rešavanje. Bez institucionalne saradnje s Prištinom, ovi problemi se ne mogu rešiti. Standardizacija prava manjina, poštovanje njihovog nacionalnog, kulturnog, jezičkog identiteta u skladu s proklamovanim evropskim vrednostima, i ekonomski razvoj ovih opština doveli bi punu političku stabilizaciju ovog ranjivog regiona.

Znači li to neku vrstu autonomije na jugu Srbije? Da li bi moglo biti reči o pripajanju tri opštine nekoj novoj državi ?

– Albanci Preševske doline se od nastanka višestranačkog sistema trude da vode realnu politiku. Sve političke partije Albanaca ovog regiona učestvuju u institucijama sistema preko kojih se bore za poboljšanje političkog statusa Albanaca. One se zalažu za stvaranje posebnog regiona od ovih opština u skladu sa evropskim vrednostima. U tom kontekstu, usvojeni ključni stav u pomenutoj Političkoj platformi jeste da „odbornici poštuju principe Kontakt grupe o nepromenjenosti granica“. Eventualno odstupanje međunarodne zajednice od svog stava po pitanju promenljivosti granica sigurno bi imalo refleksije i u Preševskoj dolini, mada lično ne verujem da će do promene tog tvrdog stava i doći.

– Poslednji sastanak političkih lidera Albanaca Preševske doline (Preševo, Bujanovac i Medveđa) je jedan u nizu koji se poslednje godine održavaju sa Vetonom Suroiem, koji je ispred kosovske delegacije za pregovore sa Beogradom određen i za pitanja manjina na Kosovu. Ovaj sastanak je imao informativni karakter, odnosno g. Suroi je obavestio političke lidere ovih opština o toku procesa pregovora o statusu Kosova i o stavovima koje zvanična Priština ima u vezi s pravom manjina. Mislim da ulazimo u period – kada se bude rešio status Kosova – u kojem će Priština aktivnije nego do sada obraćati pažnju na položaj ovdašnjih Albanaca. To će biti i njena obaveza i njeno pravo.
Ostaje li na snazi stav da će Priština od Beograda tražiti ista prava za Albance na jugu Srbije koja budu imali Srbi na Kosovu?
– Priština je od samog početka insistirala na standardizaciji prava manjina u ovom delu Zapadnog Balkana, odnosno, da rešenja iz Ahtisarijevog plana, u delu koji govori o pravima manjina na Kosovu, budu primenljive i u Preševskoj dolini. Zvanična Priština je i u modelu sporazuma o budućim odnosima Kosova i Srbije predvidela primenu principa reciprociteta po ovom pitanju. Što se tiče političkog stava Albanaca ovog regiona, on je izražen Političkom platformom iz 2006. i Političkom deklaracijom iz septembra 2007. Ovi politički dokumenti insistiraju na izjednačavanju prava Albanaca Preševske doline s pravima koja budu pripala Srbima po sporazumu o budućem statusu Kosova.
Kako ocenjujete trenutnu političko-bezbednosnu situaciju u regionu jugu Srbije i strahujete li od mogućeg nasilja nakon rešavanja statusa Kosova?
– Ocena je poslednje sednice Skupštine odbornika Albanaca Preševa, Bujanovca i Medveđe da je opšta situacija u regionu složena i da je ta složenost, prevashodno posledica nepotpune realizacije Programa Vlade za rešenje krize u regionu od 2001. Opšti je utisak da sadašnja Vlada, kao i ona pre ove, ne poklanja dovoljno pažnje svom Programu i da se ponaša kao da su u ovom regionu rešeni svi problemi. Izbegavanje rešavanja problema kao što su iz oblasti obrazovanja, službene upotrebe jezika, otvaranje malograničnih prelaza s Makedonijom, nerešena privatizacija i nedostatak strategije za ekonomski razvoj regiona, nepotpuna integracija manjina su uzroci ovakve složene situacije. Poslednji incident u Medveđi, kada su u stanici policije zlostavljana tri mlada Albanca, dodatno zaoštrava situaciju.
Sa srpske strane ima i onih političara koji u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova zagovaraju „zatvaranje granice“ i potpunu blokadu prema Prištini. Kako Vi na to gledate iz perspektive etničkih Albanaca s juga Srbije.
– Zagovaranje ove strategije sigurno da zabrinjava i političare i albansko stanovništvo Preševske doline. Takav potez bi značio getoizaciju Albanaca i mogućnost primene nasilja nad ovim stanovništvom, posebno kada se ima u vidu da su ovo militarizovane opštine i da u okviru srpskih snaga bezbednosti ima i pojedinaca koji su ovde premešteni s Kosova posle rata 1999. godine. To bi praktično značilo povratak na period 1999-2000, i poništavanje i onih rezultata koji su, u jednom političkom procesu, postignuti uz pomoć međunarodne zajednice. Pošto bi negativne posledice ovog akta pogodile celu Srbiju, verujem da će preovladati zdrav razum kada se bude o tome odlučivalo.
Među političarima Albancima na jugu Srbije i dalje postoje oni koji smatraju da stabilnost u ovom regionu može da održi samo prisustvo međunarodnih snaga, u prvom redu NATO-a. Kako vi na to gledate?
– Događa se da stavovi političkih partija Albanaca ovog regiona budu ražličiti po određenom političkom pitanju, npr. oko učešća na parlamentarnim izborima. Međutim, ono što njih vezuje jesu stavovi Političke platforme od 14. januara 2006, koja je potvrđena Političkom deklaracijom od 29. septembra 2007. Zajednička je konstatacija da je „region militarizovan i da iz njega treba povući vanredno angažovane vojno-policijske snage, da treba odustati od izgradnje masivnih vojnih objekata na ovom području a da za red i mir u regionu treba da se angažuje multietnička policija“. Ja sam odbornik u SO Bujanovac, i glasao sam za ovakve stavove. Do sada oni nisu promenjeni, a nijedna politička partija se nije distancirala od istih. Što se tiče poverenja Albanaca u međunarodne institucije, ono potiče još iz perioda kada je uz njenu pomoć i direktno učešće mirno rešena kriza u Preševskoj dolinu.
Smatram, sa ove vremenske distance, da ne treba zaboraviti činjenicu da je, kada je objavila „Plan i Program za rešenje krize u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa“, tadašnja vlada Srbije uputila javni poziv međunarodnoj zajednici da se umeša u procesu rešavanja ovdašnje krize. Sada se ova obaveza Srbije pokušava zaboraviti kao i njene konkretne obaveze prema Albancima preuzetim po Programu Vlade Srbije.
Ako dođe do slučajeva nasilja na Kosovu i odlaska Srba, strahujete li da bi to moglo da se desi i Albancima na jugu Srbije ?