Ne verujte u flastere, odlučite se

Duvanski dim sadrži preko 4.000 otrova i gotovo svako u svetu danas zna da je duvan poguban po zdravlje čoveka, a stručnjaci ukazuju na to da nema pušača koji dnevno bar jednom ne pomisli na to da se treba rešiti ove nezdrave navike. Zapravo, pušenje nije samo navika već i zavisnost, jer nikotin stvara zavisnost na nivou heroinske, kokainske, kanabisne, a nekada i jaču, koja se može steći posle jedne cigarete.

Ko sme da koristi ziban

Ziban ne smeju da koriste oni koji boluju od tumora mozga, epilepsije, koji su doživeli frasove u detinjstvu, teški alkoholičari u fazi apstinencije i svi koji su imali neke ozbiljne povrede glave. Reč je o prvom antinikotinskom leku koji u našim apotekama košta 4.500 dinara. Ukoliko se spoji sa savetodavnim metodama, taj lek daje najbolje efekte. A svi saveti o odvikavanju od pušenja mogu se dobiti u Savezu Srbije protiv pušenja, na telefon 011/2456 – 652

Ostavljanje pušenja veliki je izazov. Najčešće se to čini i po nekoliko puta dok se borba ne dobije. Ministarstvo zdravlja godinama već organizuje kampanju protiv pušenja i za nekoliko godina pušenje je ostavilo svega sedam odsto pušača. Međutim, stručnjaci kažu da je i to velika brojka, jer prestanak pušenja nije nimalo lak. Dr Petar Borović iz instituta za javno zdravlje Batut i Saveza Srbije protiv pušenja kaže da je čovek kada ostavi cigarete učinio pravu stvar za sebe. Ali, kako se to čini?

Kako se rešiti tegoba

Prestanak pušenja izaziva razne tegobe, ali ako je uzrok poznat stvar je napola rešena. Razdražljivost je posledica nedostatka nikotina i ublažava se šetnjom, toplom kupkom, vežbama. Malaksalost i nesanica takođe su prateći efekti koji ne traju dugo. Gotovo obavezno one koji se bore protiv duvana pogađaju promuklost, kašalj i suvo grlo, jer se organizam oslobađa naslaga koje su blokirale normalni dotok vazduha u pluća. Neretko se javlja i nesvestica, jer telo dobija više kiseonika u odnosu na pređašnju količinu.

Ono što možda najviše ometa nove nepušače jeste nedostatak koncentracije. Telu je potrebno neko vreme da se prilagodi nedostatku nikotinskog stimulansa. Napetost zbog potrebe za nikotinom može se reflektovati kao stezanje u grudima, napetost, ili bol u mišićima. U takvim slučajevima treba disati duboko i relaksirati se toplim kupkama. Bez nikotina usporava se i varenje, pa su mogući zatvori, gasovi, ili bol u stomaku. Takvo stanje ne bi trebalo da traje duže od dve nedelje. Kriza se može pobediti strpljenjem, jer svaka traje oko tri minuta.

– Postoje savetovališta u svim domovima zdravlja u Srbiji. U Beogradu to rade Gradski zavod za javno zdravlje, Institut Batut, Savez Srbije protiv pušenja… U svakom od savetovališta pacijenti mogu da dobiju korisne savete i ukoliko zaista žele mogu da ostave cigarete. Najkorisnija stvar u tome jeste prvi antinikotinski lek ziban. On je zlatna podrška u ostavljanju cigareta – kaže dr Borović.
Stručnjaci kažu da ima osam različitih tipova pušača kojima odgovara poseban način ostavljanja cigareta. Upravo zbog toga, stručnjaci savetuju razne metode. Jednima odgovara postepeno ostavljanje cigareta, dugima odjednom i naglo, neki spas nalaze u sportu, neki se vraćaju, neki ne. Naravno, postoje i preparati koji mogu pomoći u odvikavanju od pušenja. Koliko god pomagali, oni ne mogu da učine ono što sam čovek ne želi. Potrebna je, dakle, jaka volja i priprema za veliku bitku za zdravlje. Na tržištu su postojale žvake, flasteri, čajevi, biljne kapi, granule, sredstva za ispiranje usta, muštikle, mašine za bušenje filtera, sprejevi…
Muštikle koje su postepeno smanjivale unos duvanskog dima u telo nisu pokazale dobre rezultate, jer nisu mogle da zadovolje receptore pušača. Slična je svar i s muštiklama koje zadržavaju katran. Odbačene su, jer upravo katran daje aromu cigareti. Primenom antinikotinskih žvaka i flastera u organizam se unosi određena doza nikotina, čime se izbegava apstinentska kriza. Ali od ukupnog broja onih koji su ih koristili, dva do tri odsto je zaista prestalo da duvani. Dobre rezultate nisu pokazali ni ostali proizvodi za odvikavanje od pušenja.
– Pušač traži svoju dozu štetnih materija – u suprotnom, njemu duvan nema aromu. Da bi nadoknadio dozu, on dublje uvlači dim, puši brže i više. U lekarskoj praksi primenjivalo se i ispiranje usta blagim rastvorom srebro-nitrata koji ima neprijatan ukus zbog kojeg ne samo da vam se ne puši, već vam se i ne živi. Krize nema jedino uz antidepresiv ziban. U savetovalištu pacijenti saznaju kako da koriguju ishranu, tačno znaju kojeg je dana dozvoljena koja hrana, koje vežbe, pratimo šta se događa u organizmu. Najnezgodnije je što se nikotinom podiže hormon sreće, pa prestankom pušenja nastaje povratni efekat. Telo traži onoliko hormona sreće koliko je imalo i ranije. Ziban to niveliše, nema navale na hranu, lice se zategne, kosa živne, vraćaju se san, ukus i miris. Jednostavno, čovek počinje da živi zdravo – objašnjava dr Borović.
Prema njegovim rečima smanjenje telesne težine nije veliki problem koliki može biti zadržavanje štetnih materija u organizmu.
– Ukoliko je osoba pušila dvadeset godina štetne materije se zadržavaju u u telu narednih 18 do 20 godina po prestanku pušenja. Jedini metod koji se pokazao delotvornim jeste takozvani „petodnevni plan“ koji je u Srbiju doneo još dr Jovan Cekić, nekadašnji ministar zdravlja. Taj program uspešno primenjuje Savez Srbije protiv pušenja i omogućava da se štetne materije zadrže oko godinu do dve dana, pacijenti se ne goje, a apstinentska kriza traje kratko. Priprema traje osam dana i zajedno sa zibanom donosi uspeh od 95 do 96 odsto. To je velika stvar. Pacijent puši, pije ziban, ali poštuje revitalizaciju moždanog centra za žeđ, jer kod pušača žeđ se često manifestuje kroz želju za cigaretom – kaže dr Borović.