Ne znaju put i nadstrešnicu da naprave, a pričaju o letećim taksijima: Stručnjaci analiziraju Vučićeve spektakularne najave iz Davosa

Nije poznato šta je sve predviđeno sporazumom, sem da se radi o letelicama „Midgniht“ (Ponoć) jedne od vodećih američkih i svetskih kompanija u razvijanju tzv. eVTOL vozila. Međutim, Vučić je i prošle godine u ovo doba na Davosu pričao o letećim automobilima, a prošle godine u septembru je sa kineskim kompanijama pričao o ovim vozilima koja bi trebalo da se nađu u Srbiji do 1. decembra 2026. godine.

Ipak, stručnjaci ukazuju da je u situaciji kada država ne ume da napravi put, prugu ili nadstrešnicu, a da se ne uruši, dovođenje letećih taksija ima funkciju spektakla.

Igor Velić, saobraćajni inženjer upravo ističe ovaj aspekt kod najave letećih automobila u Srbiji.

„Više na to gledam kao na društvo spektakla o kome je davno pisao Gi Debor. Dakle politički spektakl vladujućeg režima koji više ne zna da napravi put, nadstrešnicu, plafon u nekoj školi, a da se ne obruši. Leteći taksiju su samo maska političkog spektakla i prikrivanje poražavajućih rezultata iz oblasti saobraćajne politike naše Vlade Srbije. Naime, trenutno smo prvi u Evropi po broju smrtno stradalih na milion stanovnika u saobraćaju a društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda, na godišnjem nivou, na iznose 4,1 milijardi evra“, ukazuje on.

Prema rečima Dragomira Lukića, diplomiranog saobraćajnog inženjera, ima dosta pitanja bez odgovora kod stavljanja letećih automobila u upotrebu.

„Kod letećeg taksija pitanje je ko i gde će da ih vozi. Automobili koji idu drumom imaju saobraćajnu infrastrukturu, odnosno puteve, imaju regulativu, vozači moraju da dobiju dozvole. I oni koji voze avione, takođe, imaju dozvole, imaju vazdušne puteve kuda smeju da lete. Tako i za leteće taksije neko mora da napravi propise. Da li je to SMATSA ili neko drugi? Moraju da se izdaju dozvole za vožnju ovih letelica. Ko će da ih izdaje, MUP kao za drumska vozila ili oni koji izdaju dozvole za helikoptere ili avione? Odakle će poletati i gde će sletati ti leteći automobili?

Helikopteri ne mogu da slete na bilo kakvu livadu, pa ne verujem ni da mogu leteći taksiji. U svetu oni još nisu ušli u komercijalnu upotrebu. Ponegde lete od heliodroma do heliodroma na zgradama, po strogo regulisanim vazdušnim putevima, ukazuje ovaj inženjer.

Milan Ćulibrk, urednik u nedeljniku Radar pak smatra da je ovo samo još jedan dokaz da naša vlast voli da leti.

„Videli smo da su krajem prošle godine vanredno isplatili 200 miliona evra za rafale, a ukupno milijardu evra do sada. Samo im je stalo da budu iznad svih drugih. Nadam se samo da će da odlete pre nego što ti leteći taksiji slete u Srbiju“, poručuje on.