U slučaju da ženu sa decom zbog porodičnog nasilja nadležne institucije u Vranju smeste u prihvatilište, ona će tu biti bezbedna tri do šest meseci dok gradska uprava plaća troškove smeštaja i ishrane. Posle toga obično usledi rečenica „snađite se, ovo nije hotel …“ Tako većina žena mora na ulicu, često bez dovoljno novca i bilo kakve socijalne dimenzije sigurnosti. U Beogradu je situacija drugačija, ali odavno su mnoge stvari neuporedive između glavnog grada, ostatka zemlje i juga Srbije, pa i sektor rodne ravnopravnosti.
– U Vranju je danas mali broj pojedinaca, ali i institucija koje su spremne da se upuste u proces razvijanja principa rodne ravnopravnosti. Imam utisak da se žene upotrebljavaju kao bižuterija, u skladu sa potrebama, kad „treba da joj okačiš minđuše“ i da to drugi vide i kažu da i ti pratiš modu na društvenoj sceni. Ovo je gruba ilustracija od kada je Vranje krajem 2009. godine dobilo Komisiju za rodnu ravnopravnost. Od svoga osnivanja komisija je traljavo radila, jer je i formirana da bi u startu zadovoljila koalicionu formu zastupljenosti političkih partija, a ne da bi se bavila ovako ozbiljnom oblašću, ukazuje Suzana Antić, aktivistkinja SOS telefona koji radi pri NVO Odbor za ljudska prava u Vranju i koji nema podršku ni jedne gradske institucije u Vranju iz oblasti socijalnih pitanja, iako postoji duže od jedne decenije.
Sa SOS telefona u Vranju iznose i podatke da je „rodna diskriminacija prisutna ali i prikrivena ukorenjenom patrijarhalnošću, porodičnim stereotipima i ukoronjenim stavovima o tradicionalnoj ulozi žene u porodici“. Filijala nacionalne službe za zapošljavanje u Vranju beleži u prošloj godini veći broj nezaposlenih žena u odnosu na muškarce (4.154 prema 3.622). Od 309 nezaposlenih samohranih roditelja u 206 slučajeva radi se o ženama.
– Ovako veća stopa nezaposlenosti žena potvrđuje nastavak nepoštovanja jednakih mogućnosti u ekonomskoj sferi. Uz to ukazujemo i na činjenicu da je pre svega aktivnostima civilnog sektora problem porodičnog nasilja postao prepoznatljiv. Vranje uprkos najavama i dalje nema Sigurnu kuću iako je reč o gradu sa više od 80.000 stanovnika, ukazuju sa SOS telefona u Vranju.
Tokom maja i juna pod pokroviteljstvom Programa PBILD u Vranju će početi izrada lokalnog akcionog plana rodne ravnopravnosti. To se poklapa i sa predviđenim formiranjem nove lokalne vlasti, pa se očekuje i ozbiljniji rad Komisije za radnu ravnopravnost koji ne bi smela da bude samo formalne prirode. Odbor za ljudska prava, SOS telefon u Vranju i druge organizacija civilnog sektora povodom 8. marta pokrenule su inicijativu za osnivanje fonda za podsticanje ravnopravnosti polova u gradu Vranju. Fond bi imao misiju da realizuje aktivnosti, finasira programe u oblasti ravnopravnosti polova koje bi smanjile nasilje u porodici, omogućile ekonomsko osnaživanje žena, zaštitu ženskog zdravlja, podsticanje žena na bavljenje naukom i ostalo.
– Izbori su bili i prošli. Mi odgovor na našu inicijativu još uvek nismo dobili. Valjda će nakon konstituisanja nove gradske vlasti i pitanje osnivanja fonda biti na dnevnom redu, jer u protivnom ukoliko ne obezbedimo vidljivost i veću aktivnost žena, imaćemo samo usložnjavanje i komplikovanje problema pre svega u sferi porodičnog nasilja, zaključuje Suzana Antić.
Jedna žena na funkciji
Antićeva ukazuje da je u Trgovištu, jednoj od najnerazvijenijih opština u Pčinjskom okrugu, formiran Savet za rodnu ravnopravnost koji ima veća ovlašćenja od komisije. Prema njenim rečima, u lokalnim samoupravama u sedam opština ovog okruga na funkcionerskim mestima samo jedna žena i to doskorašnja predsednica Gradske opštine Vranjska Banja dr Slavica Sotirović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
