Posle javnog protesta stanovnika Kelebije i naselja Zapadni Vinogradi zbog masovne eksploatacije peska u njihovoj okolini bageri su utihnuli, ali čini se da problem s nelegalnim iskopom ovog prirodnog bogatstva ipak nije rešen. Ova pojava, međutim, nije lokalnog karaktera i s njom se susreću gotovo sva naselja u Vojvodini koja leže na peskovitom tlu.
Posle javnog protesta stanovnika Kelebije i naselja Zapadni Vinogradi zbog masovne eksploatacije peska u njihovoj okolini bageri su utihnuli, ali čini se da problem s nelegalnim iskopom ovog prirodnog bogatstva ipak nije rešen. Ova pojava, međutim, nije lokalnog karaktera i s njom se susreću gotovo sva naselja u Vojvodini koja leže na peskovitom tlu. Na tom poslu se u stvari može veoma lepo zaraditi budući da se državi ne plaća nikakva nadoknada, te su u akciju krenuli i građevinari i drvare koji tako dobijeni pesak prodaju kao građevinski materijal. Jedini njihov „trošak“ u tom poslu je u stvari kupovina parcele na kojoj se pesak eksploatiše, a reč je uglavnom o poljoprivrednom zemljištu koje vlasnici ne žele ili ne mogu više da obrađuju i koje zatim ovi dovitljivi preduzetnici pretvaraju u majdane. A posle završenog „posla“ ostaju iskopine koje se vremenom pretvaraju u deponije, ili pak u baruštine prekrivene žabokrečinom.
DULIĆ MARKOVIĆ: Ni opština nije sasvim nevina
S druge strane, dosadašnja ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković, čije je ministarstvo često prozivano u ovom slučaju, kaže da ni opština nije sasvim nevina u tome, jer sve do sada, ni posle 20 godina, nije donela prostorni plan, čime pored ostalog nisu regulisane ni lokacije za iskopavanje peska.
– Svaka zloupotreba poljoprivrednog zemljišta sankcionisana je zakonom, ali opština je s druge strane dužna da obezbedi mesta gde građani mogu dolaziti do peska za gradnju, što se u stvari rešava prostornim planom. Ako toga nema, i ako nije sankcionisana zloupotreba poljoprivrednog zemljišta, onda će naravno svako da kopa tamo gde mu najviše odgovara – kaže Ivana Dulić Marković i podseća da je njeno ministarstvo upravo zbog tih prekršaja podnosilo mnogo prijava, ali da je tek četiri odsto tih prijava bilo i procesiurano, odnosno dobilo svoj sudski epilog.
To je, kako napominju oštećeni građani pomenutih naselja, samo deo štete koji je možda najvidljiviji ali ne i najmanji. Bušotine duboke i po desetak metara u koje se slivaju podzemne vode isušuju okolno tle, zbog čega i voćnjaci pored majdana počinju da se suše. Najgore je što su neki od tih divljih majdana toliko blizu stambenih kuća da se na zidovima od vibracija pojavljuju pukotine, dok su prilazni putevi od kamiona sa peskom gotovo uništeni. Prašina i buka su takođe deo ambijenta u kojem već godinama žive stanovnici ovih naselja.
Vladimir Perija, čija se kuća nalazi u Zapadnim Vinogradima, kaže da se građani sa ovim bore još od 1998. godine i da su bezbroj puta zvali razne inspekcije, podnosili mnogo krivičnih prijava, ali su se tek sada stvari pomerile s mrtve tačke. Deponije međutim ostaju i dalje.
– Neke smo majdane, odnosno deponije, sami morali kasnije da saniramo, ali do sada ih je napravljeno desetak samo u našem kraju. Tu se baca šut, kabasti otpad i razno drugo smeće. Kada smo se obraćali inspekcijama oni su nas šetali od jedne do druge, navodno to nije u njihovoj nadležnosti. Situaciju je preokrenula rudarsko-geološka inspekcija iz Novog Sada koja nam je ukazala na činjenicu da je to zemljište u katastru upisano kao poljoprivredno i da ono ne sme da ima nikakvu drugu namenu. Posle toga na prijavu poljoprivredne inspekcije reagovao je SUP i kopanje je prestalo, kaže Perija.
Opština je u celoj priči oko divljih majdana u velikoj meri nenadležna i jedino što je mogla učiniti je da ograniči težinu kamiona na prilaznim putevima. Posle protesta građana iz lokalne samouprave prozvali su nadležne u republičkim organima, i zatražili da se nešto preduzme. Međutim, pošto je inspekcija uspela da zaustavi dalje iskope na opštinu su, kako je rekao gradonačelnik Geza Kučera, građevinske firme počele da vrše pritisak da nađe drugo rešenje i obezbedi dalju nabavku peska, jer će u protivnom mnogi započeti građevinski poslovi biti zaustavljeni. Geolozi su na nekoliko lokacija već obavili ispitivanja kako bi se utvrdilo može li se na tim mestima otvoriti novi majdani. Problem je međutim što će se na taj način samo dobiti legalizovana lokacija na kojoj će biti moguće vaditi pesak, ali u opštini ne mogu reći kako će se ta eksploatacija regulisati, jer to takođe „nije u njihovoj nadležnosti“, što upućuje na sumnju da će dosadašnji korisnici besplatnog prirodnog bogatstva možda nastaviti staru praksu, odnosno besplatno dolaziti do vrlo profitabilne sirovine. Vladimir Perija kaže da i oni imaju saznanja da se na lokalnu samoupravu vrše pritisci iz Beograda kako bi se omogućilo građevinarima da nastave s gradnjom. O kojim je konkretno „građevinarima“ reč niko navodno nema saznanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
