Istorija jeste učiteljica života a Kostolac u istoriji razvoja energetike u ovoj zemlji zauzima značajno poglavlje. Nažalost, oni koji bi to hteli i da vide, nemaju tu mogućnost. Tragovi vremena prekrili su skoro sve i tek po neki, u perspektivi muzejski eksponat zaboravljen na terenu, podseća na prohujala vremena.
Muzej rudarstva i energetike u Kostolcu, o kome se govori više od 20 godina, nije zaživeo a u međuvremenu je najveći deo mašina i opreme, koja bi govorila sama za sebe, netragom nestao. Kao da ista sudbina čeka i stara zdanja, posebno u Starom Kostolcu koja propadaju i nenadoknadivo nestaju. Pisanih dokumenata takođe je malo ostalo: arhivi poseduju dokumentaciju koja najčešće nije sistematski i u potpunosti obrađena i sročena u posebno štivo. A kroz sve ovo Kostolac bi o svojoj istoriji imao šta da kaže.
Pišući feljton o rudarskom preduzeću u Kostolcu od 1870. do danas, nailazim na istorijske podatke o tom vremenu koji su fascinantni. Mnogobrojne fabrike nekadašnje Srbije, kožare, tkačnice, mlinovi, kovačnice, pivare, farmacija, fabrike špiritusa, nastajale su na osnovu snabdevanja ugljem iz Kostolca. Rudarstvo je tako ostavilo poseban pečat istorijatu industrijalizacije Srbije s kraja 19. i početkom 20. veka, a poseban uticaj Kostolac je imao posle prvog i drugog svetskog rata. Odolevao je svim krizama i svim iskušenjima i baš uvek proizvodio ugalj, a kasnije i struju. Činjenica je da bi ta istrajnost morala da ima svoje mesto u istoriji rudarstva ove zemlje i bude dostupna budućim generacijama.
Za razliku od nas, u svetu su rudarske kolonije restaurirali i konzervirali u gradove muzeje koje posećuju turisti iz celog sveta. Opaska mog kolege da ni za Viminacijum niko nije znao do pre deset godina, a danas je jedan od svetski priznatih arheoloških lokaliteta, potpuno je na mestu. Osim što je otrgao od zemlje značajno arheološko blago, on je postao značajna turistička i profitabilna delatnost u ovom kraju.
U razvoj kostolačkog energetskog kompleksa narednih godina biće uložena značajna sredstva. Cilj je stvaranje profitabilne kompanije i jednog od proizvodnih stubova srpske elektroprivrede. Proces je neumitan ali se temelji na istoriji rudarenja na ovim prostorima. Zato sam siguran sam da bi muzej rudarstva na ovim prostorima, za početak samo edukativnim značajem, opravdao svoje postojanje i napravio najbolji spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Možda je upravo naredna jubilarna godina, kada će se obeležiti 140 godina rudarenja na ovim prostorima a time i industrijalizacije Srbije, prava prilika za konkretne korake. Siguran sam i da bi i JP EPS i država pomogli u granicama mogućnosti. Energetski Kostolac je to odavno zaslužio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
