Rečna flotila ima dugu istoriju u Srbiji, ali od prošle godine, kada se raspala državna zajednica SCG, postala je još značajnija. Umesto mora ostali su unutrašnji plovni putevi (UPP) koje čine reke Dunav, Tisa, Sava i Begej u dužini od 969 kilometara i kanal Dunav -Tisa – Dunav u dužini od 664 kilometra, ukupno 1.
Rečna flotila ima dugu istoriju u Srbiji, ali od prošle godine, kada se raspala državna zajednica SCG, postala je još značajnija. Umesto mora ostali su unutrašnji plovni putevi (UPP) koje čine reke Dunav, Tisa, Sava i Begej u dužini od 969 kilometara i kanal Dunav -Tisa – Dunav u dužini od 664 kilometra, ukupno 1.633 kilometra. O njima brinu panonski mornari Rečne flotile Vojske Srbije.
To je, vojnički rečeno, taktička jedinica ranga samostalnog bataljona. Namenjena je za odbranu i zaštitu prava na UPP, bezbednost plovidbe i spasavanje na plovnim rekama i kanalima, pružanje pomoći stanovništvu u slučaju prirodnih nepogoda. Osim toga, namenjena je za učešće u mirovnim operacijama i međunarodnoj vojnoj saradnji.
Vojnici – tamburaši, sportisti, glumci
Vojni psiholog u Rečnoj flotili Dušica Marić kaže da vojnicima koji dođu u jedinicu omogućeno da se iskažu i na drugim poljima. Tako su se, prema njenim rečima, ovde odlično ukpalali glumci koji su osim izvršavanja vojničkih zadataka pravili pozorišne predstave. Od poznatih glumaca ovde su vojsku služili Dragan Zarić i Srđan Timarov. Reprezentativci u kajaku su iz jedinice pre nekoliko godina otišli na svetsko prvenstvo u Grčkoj i osvojili srebrnu medalju. Pre tri godine, na sedmom Festivalu tamburice Janika Balaž prvo mesto osvojio je orkestar mornara koji su služili u Rečnoj flotili.
Na kapiji kasarne Dušan Vukasović – Diogen u novosadskom naselju Liman 4, motiv sidra ukazuje na to šta se nalazi iza plave ograde.
Od kupleraja do vojnog broda
Oldtajmer Kozara prvobitno se zvao Krimhild, a napravljen je 1939. u austrijskom brodogradilištu u Regensburgu, za Dunavsku flotilu Vermahta. Služio je za snabdevanje i „podizanje morala, odmor i rekreaciju“ oficira, mada neki kažu da je to samo eufemizam za kupleraj. Kasnije je postao brod-kasarna Oregon u sastavu američkih snaga u Regensburgu, a zatim je korišćen i kao restoran hotel, što se da primetiti po unutrašnjem izgledu. U septembru 1960. stigao je u Jugoslaviju kao zamena za teretni brod.
Poručnik bojnog broda Zvezdan Radašinović, oficir za civilno vojnu saradnju u ovoj jedinici, u mornaričkoj uniformi, dočekuje reportera Danasa i pričajući o Rečnoj flotili vodi u obilazak. – Rečna flotila je specifična, jer je jedina plovna jedinica u Vojsci Srbije – kaže.
Istorija počinje s Aleksandrom Makedonskim
Prema pisanim dokumentima prvu flotilu u Podunavlju imao je Aleksandar Makedonski. I Rimljani su imali dunavsku flotilu. Istorija pamti despota Vuka Grgurevića – Zmaja Ognjenog Vuka, unuka despota Stevana Lazarevića, kapetana flotile koja je dugo vojevala sa Turcima. Više puta je brodovima opsedao Beograd, a sa Vladom Cepešom, grofom Drakulom, preoteo je Šabac od Turaka.
Prve opremljenije vojne jedinice na našim rekama su Šajkaški odredi formirani još u 17. veku pomoću kojih je Austrougarska monarhija branila svoje granice od Turaka, a popunjavala je uglavnom Srbima i Hrvatima. Po nalogu kneza Miloša 1833. bio je izgrađen brod Srbija. Sedam godina posle toga izgrađen je i Knez Mihailo na kome je bilo mesta za 18 topova. Prvi srpski ratni brod na parni pogon Deligrad kupio je knez Mihajlo. U Prvom svetskom ratu, uz pomoć saveznika formirana je ratna rečna flotila i tada je izgrađeno i opremljeno nekoliko brodova i oklopljenih čamaca.
Današnja rečna flotila nastala je iz pomorske (mornaričke) čete formirane 11. septembra 1944. Od Drugog svetskog rata rečna flotila se konstantno razvijala.
Razlog specifičnosti navodi i odgovarajući na primedbe da su za malobrojnu rečnu jedinicu ostali mornarički činovi.
– S obzirom na specifičnost Rečne flotile – nije mornarica, ali nije ni kopnena vojska – smatram da bi mogla da bude specifična i po činovima koje nose njeni pripadnici – odgovara Radašinović i stavlja do znanja da ne bi govorio o brojnom stanju jedinice, ali ističe da su devedeset odsto pripadnika profesionalci.
Na drugom kraju kasarne je obala novosadskog rukavca Dunava gde se nalazi rečni dok namenjen za sitnije popravke brodova Rečne flotile. Nedaleko je i rečni pristan u kojem je usidrena jedinica prve grupe višenamenskih brodova.
Na brodu RML 341 – Novi Sad je komanda prve grupe brodova koju čine višenamenski brodovi. To je najmlađi brod u Srbiji izgrađen 1999. u beogradskom brodogadilištu Brodotehnika. Preostala tri broda ove klase „Neštin“ u naoružanju Vojske Srbije napravljeni su od 1976. do 1980. Posebno su dobri za protiv terorističku borbu na rekama. Vidi se i jedan od dva desantno-jurišna čamca (DJČ) koji su u sastavu Rečne flotile.
Potporučnik Zoran Šerbez je komandant broda „Novi Sad“. U flotili mu je i brat blizanac Slobodan, koji je komandant broda RML-332. Ne brodu su od avgusta 2005.
Zoran kaže da nije razmišljao da će biti mornar na reci kada je upisivao Vojnu akademiju, ali nakon raspada SCG bio je primoran da se privikava na tu ideju.
– Radio sam godinu dana na fregati u Tivtu, ali dobro sam se uklopio ovde i mogu reći da sam zadovoljan – priča Šerbez u skučenoj prostoriji broda „Novi Sad“.
Vešto se spušta niz skoro vertikalno postavljene metalne „merdevine“. Ispod palube prostorije za spavanje, posebne sobe za komandanta i zamenika, i jedna „veća“ prostorija za mornare. Nekoliko kreveta na malom prostoru, jedan iznad drugoga, malo zakošeni prateći liniju broda prema pramcu. U nastavku, u samom „špicu“ broda je kupatilo. Svaki centimetar je iskorišten – ovde nema mesta za klaustrofobične.
Na brodove flotile ukrcana je junska partija mornara i trenutno su na drugom periodu obuke. Posle završene osnovne pešadijske obuke ovde se obučavaju za osnovne dužnosti – kormilar, poslužilac na artiljerijskom naoružanju, motorista i signalista.
Vojnik Goran Šijaković je posle pešadijske obuke u Somboru došao u Rečnu flotilu u Novi Sad. Novosađanin je i blizu je kuće. U civilstvu je bio taksista, ali je, posle specijalističke obuke, signalista.
Desetar Dalibor Pilipović je minerac na RML – 341, ima 29 godina već, a deset je vojnik po ugovoru. Na pitanje šta je posao minerca, šeretski se osmehuje i odgovara: „Šta mu se naredi“. On priča o problemima koje imaju vojnici po ugovoru.
– Radimo dok nam traje ugovor, koji se redovno produžava. Problem nastaje kada dođeš u četrdesetu godinu života, jer tada zakon ne dozvoljava produženje ugovora. Na primer, zastavnik s navršenih 30 godina staža ide u penziju, a vojnik po ugovoru na ulicu, jer ne može toliko dugo da bude u vojsci da bi ostvario pravo na penziju – objašnjava Pilipović.
Na Beogradskom keju usidren je jedan od najstarijih brodova koji se nalaze u službi na rekama u oružanim snagama sveta – rečni pomoćni brod RPB-30 Kozara. Od septembra ove godine je brod posebne namene.
Poručnik korvete Oliver Marković, zamenik komandanta Kozare došao je pre dvadeset dana na ovaj brod i tek se prilagođava na novi posao. Treba mu pola godine da se navikne na manevrisanje njime jer je specifičan – da bi iz hoda napred, mogao da krene u hod krmom, treba prethodno da se zaustavi.
– Tačka okreta ovog broda je kod kormilarnice, a brod je dugačak 67 metara, tako da treba voditi računa o krmi koja je dosta udaljena – kaže Marković.
Na ovom brodu je znatno više prostora nego na minolovcima, njegova širina je 9,5 metara. Osim za prevoženje ljudi i tereta može da bude istureno komandno mesto ili istureni centar veze. Kozara može da pomogne u gašenju požara blizu obale ili na nekom drugom brodu.
Vojnike na brodu zatičemo u poslu, šaka sivih od farbe, a starešina objašnjava: „Trenutno smo u fazi farbanja broda“.
Mornar Dragan Rajić je od 14. jula na Kozari. Upisao je postdiplomske studije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i rešio je da odsluži vojsku. Kaže da je ovo novo iskustvo za njega, jer mu je mornarica bila potpuno nepoznata. Sada je palubarac – kormilar, a najveće uzbuđenje doživeo je kada je imao probnu vožnju Kozare.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
