Nije knjiga već leteći ćilim

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ima puno profesora, lingvista, antropologa, pisaca i putnika. No, Predrag Matvejević je bio Oboženi Čovek, što je retkost.

2. Nas Mostarac, oduvek i zauvek, ma gde je bio i ma sta je bio, sto je uvek i isticao, nas jednostavno Pedja, bio je , pre svega, covekoljubac. Voleo je ljude. Voleo je slobodu. Voleo je miris behara u smaragdnu Neretvu. Voleo je obican svet. Nije razumeo hulje. Nije shvatao bolest pohlepe i spremnost na izdaju etickih normi, zarad neke dobiti. Nije prihvatao nasilje niti laz. Pedja, hvala ti. Zauvek i za sve putokaze ljudskosti koje si nam podario.

3. Beskompromisan, nacitan, direktan. Svaka cast coveku, nije lako odrzati kulturan stav prema nekulturi. Predrag je to uvek odradio besprekorno.

4. Pristupajući Mediteranu određujemo najprije polazište: obalu ili prizor,
   luku ili događaj, plovidbu ili priču. Kasnije postaje manje važno odakle smo
   krenuli, a više dokle smo stigli: što smo i kako smo vidjeli. Ponekad sva mora
   izgledaju kao jedno, osobito kad se dugo plovi, ponekad je svako od njih drugo.
   …
   zvao sam kruh, po starom helenskob običaju, artos, mornari su ga zvali psomi, nazivao sam vodu hidor, oni su je nazivali nero, vino sam imenovao oinos, oni su ga imenovali krassi. I kruh, i vino, i voda promijenili su ime. More je ostalo isto: thalassa. Ono je jedno, rekao bi glosator, njegovi se izrazi razlikuju.
   Morem sam plovio s posadama i suputnicima. Rijeke i njihova ušća pohodio
   sam posve sam. P. Matvejić

   Kada bih mogao svima bih poslao Matvejićev Brevijar u digitalnom izdanju. Knjiga kojoj se uvek i uvek od ponovo radujem! najbolje se pročita na letovanju.