Niko firme nije pitao šta im treba

Osnovne tačke iz tog višečasovnog izlaganja, koje su u javnosti propraćene sa najviše interesovanja, jesu najavljeni rast bruto društvenog proizvoda, smanjenje budžetskog deficita, veća cena rada, a da pri tom i poslodavci budu zadovoljni, kao i povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Iako međusobno sve te kategorije i mogu da budu konzistentne, iz samog izlaganja ne vide se alati kojima će se to postići. Ako u dobroj nameri analiziramo sve što je rečeno, jedan od zaključaka jeste da će na ministrima iz ekonomskog tima Vlade biti težak posao da sve to usklade.

– Premijer pokazuje preveliko samozadovoljstvo zbog rezultata u javnim finansijama. Oni, nesporno jesu dobri, ali ne i dovoljni i ne i najvažniji za ukupan privredni rast, pa na kraju i za rast zarada i zaposlenosti. Presudne za to su investicije, a one su kod nas nedovoljne, ispod 20 odsto BDP, što ne omogućava privrednu ekspanziju – kaže za Danas Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik publikacije Kvartalni monitor.

On naglašava da postoji napredak i u tom delu, ali da bi ulaganja i države i javnih preduzeća u sve oblike infrastrukture doprinele ukupnom rastu. Ipak, uz uslov makroekonomske stabilnosti, da bi se on postigao, potrebno je otkloniti i ključne prepreke poput pravne nestabilnosti, neefikasnog pravosuđa i visoke korupcije, što su oblasti u kojima je u odnosu na prethodni period, stanje još i pogoršano.

Poseban problem, kaže Arsić, jeste nagoveštaj da se kao glavni adut u privlačenju investicija i dalje računa na subvencije, što je po više osnova sporan model.

– Mi smo u pojedinim godinama imali velike subvencije, ali se to nije odrazilo na privredni rast. Tačno je da podsticaji mogu u nekom konkretnom slučaju da pomognu, ali se time ne obezbeđuje ono najvažnije – dobra klima i jednaki uslovi privređivanja za sve. Uz to, državna pomoć može da privuče i loše investitore, pre svega one iz radnointenzivnih grana, koji računaju na jeftinu radnu snagu, veliki obim proizvodnje, a pri tom ne unose i veliki kapital – ističe Arsić i dodaje da je daleko bolje taj novac uložiti u infrastrukturu, dobre puteve, veze, kvalitetan informacioni sistem, jer se time pomaže čitavoj privredi, smanjuju se troškovi poslovanja i otvara mogućnost za nova ulaganja.

Sagovornik Danasa ističe i da za stimulativniji poslovni ambijent, konačno mora da se reformiše Poreska uprava. Pri tom, kaže, nije u pitanju visina stopa i obim zahvatanja, jer smo po tim parametrima konkurentni u odnosu na slične privredne sisteme, niti je reč o parafiskalnim nametima, koji su donekle i prenaduvani problem. Suština je, a to će potvrditi svako ko je dolazio u dodir sa tom službom, od privrednika do običnih građana, da ne postoje racionalne poreske procedure, već se sve završava uz utrošak previše vremena i obilazaka šaltera.

Ni privrednici nisu prezadovoljni najavljenim programom nove Vlade, tim pre što kažu da već deset godina imaju predloge koje svaka aktuelna, pa i ova sadašnja vlast, ignorišu.

– Već deceniju tražimo popis celokupne državne imovine, od republičkog nivoa do lokala i javnih preduzeća. To je moguće uraditi za mesec dana a za odgovorne koji to ne učine, najaviti momentalni otkaz uz trajnu zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Druga tačka na kojoj bismo insistirali jeste hitno rešavanje sudbine 32.000 preduzeća koja nisu predala završne račune – kaže Milan Knežević, vlasnik konfekcije Modus.

On dodaje i da privrednici godinama insistiraju na jednakom položaju svih pravnih subjekata, što garantuje Ustav, ali u praksi postoje povlašćene kompanije. I on pominje subvencije koje, kako kaže, iz novca koji je kroz porez obezbedila domaća privreda, država obilato deli stranim firmama, daje im i druge povlastice u poslovanju, pa su na tržištu novi igrači u povoljnijem položaju od onih koji godinama pokušavaju da opstanu.

– Godinama, iz sektora malih i srednjih preduzeća, tražimo dosledniju borbu protiv sive ekonomije, vraćanje poreskog kredita na investicije, ukidanje ogromnog broja parafiskalnih nameta, smanjenje poreza na imovinu pravnih lica, posebna odeljenja u pravosudnom sistemu za sektor malih i srednjih preduzeća, javne nabavke po južnokorejskom sistemu, korekcije bezumnih kazni za pravna lica gde se i za najmanje prestupe određuje i do milion dinara. Tražili smo i da se hitno završe javne investicije, kao i da se stvarno otvore vrata javno-privatnom partnerstvu. Taj spisak i suštinskih i manjih korekcija u privrednom sistemu sadrži više od stotinak predloga za poteze koji bi otklonili ono što zagorčava život preduzetnicima koji pokušavaju da sačuvaju biznis ili čak da ga razviju. Vlast ni sadašnja ni ona pre njih, nema sluha za stvarne potrebe privrede, a mi smo kao država dosta dugo spavali uz bajke koje slušamo svaki dan. Mislim da je vreme da se probudimo i uradimo bar nešto za komatoznu privredu – kaže Knežević i naglašava da bez razvijenog sektora malih i srednjih preduzeća ne postoji model privrednog rasta.

Veće plate, ali...

Rast plata u javnom sektoru i penzija, ukoliko ide do dva odsto, ne može mnogo da poremeti ravnotežu u budžetu, ali je generalno mnogo bolje taj novac upotrebiti za investicije. Naime, kod nas nije problem privrede u nedostatku tražnje. Naše ograničenje je mala količina kapitala. To mogu da poprave jedino državne investicije, ali ne subvencije kompanijama, već ulaganja u obrazovanje, pravosudni sistem, jačanje kapaciteta i profesionalnosti institucija – kaže Milojko Arsić.

Vlast ni sadašnja ni ona pre njih, nema sluha za stvarne potrebe privrede, a mi smo kao država dosta dugo spavali uz bajke koje slušamo svaki dan. Mislim da je vreme da se probudimo i uradimo bar nešto za komatoznu privredu