Državni program proslave 17 vekova Milanskog edikta, zakonskog akta kojim je dozvoljeno slobodno ispovedanje hrišćanske vere, a koji su 313. zajednički proglasili rimski carevi Konstantin Veliki i Licinije, započeo je sinoć u Nišu, Konstantinovom rodnom gradu, svečanim koncertom hora moskovskog Sretenjskog manastira. Domaćin koncerta u Narodnom pozorištu bio je ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin.
Na ovoj svečanosti predsednik Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej proglasili su 2013. za godinu Milanskog edikta. Pre početka svečanog koncerta, glumac Tanasije Uzunović, sa balkona Narodnog pozorišta, pročitao je deo Milanskog edikta koji propisuje da svako može da veruje „kako mu srce hoće“ , kao i da se obustavlja trovekovni progon hrišćana i omogućava povraćaj njihove oduzete imovine. Više od hiljadu građana pratilo je manifestaciju na video bimu ispred pozorišta, koje se zahvaljujući 3D animaciji i hologramu „pretvorilo“ u Konstantinov hram, sa Hristovim monogramom i drugim hrišćanskim simbolima po zidovima. Saobraćaj u užem centru bio je obustavljen od 18 do 20 časova, a na ulicama je bilo primetno prisustvo policije.
– Milanski edikt je akt verske tolerancije koji postavlja osnove ljudskih prava i sloboda. Neka se danas svako od nas, bez obzira koje je vere i da li je uopšte verujući, zapita da li je dovoljno tolerantan ne samo prema ljudima druge vere, već i prema bližnjima, susedima ili nepoznatom čoveku. Svako od hrišćana mora da se zapita kakav je njegov odnos prema onima koji su u manjini i da li je dostojan naslednik pravih hrišćana koji su proganjani i mučeni. Nikada nije lako živeti časno, sa svojim ubeđenjima ako to nije po volji moćnika- rekao je predsednik Srbije Nikolić uz zaključak da „Srbija danas živi po principima Milanskog edikta“.
Patrijarh srpski je dodao da je jubilej Milanskog edikta vreme kada bi trebalo da se zapitamo i „koliko smo Hristovi“, te koliko je „Bog sa nama i mi sa njim“. Prema njegovim rečima, u vreme jubileja ne bi trebalo samo da se ponosimo što je Konstantin Veliki rođen u Nišu, već da se „ugledamo na njegov duhovni preobražaj“ koji je odredio današnju civilizaciju.
– Srbija je organski deo evropskog kontinenta, one Evrope koja je ponosna na hrišćansko nasleđe, slobode i vrednosti. A reči iz Milanskog edikta i danas zvuče savremeno, pošto i dalje ima progona i stradanja širom sveta, u susedstvu i kod nas, naročito na Kosovu i Metohiji- rekao je patrijarh.
Apostolski nuncije u Srbiji nadbiskup Orlando Antonini govorio je na latinskom jeziku, uz „prevod“ beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara, ali se složio sa srpskim patrijarhom da je Milanski edikt i danas „zadivljujuće aktuelan“. On je ocenio da je ovaj akt još pre skoro 2.000 godina proglasio slobodu veroispovesti i savesti, dopuštajući slobodno ispovedanje vere, prelazak u drugu veru ili neispovedanje bilo koje vere.
– Rimska apostolska stolica i katolici Srbije se drage volje pridružuju Vladi Srbije i SPC u proslavi jubileja Milanskog edikta. Svesni smo da živimo u zemlji koja je bila u centru rimske imperije, podarila joj 17 imperatora, a danas je zemlja koja više nego bilo koja druga razvija oba plućna krila na koja diše hrišćanstvo- vizantijsku i latinsku tradiciju- rekao je on.
O značaju Milanskog edikta, hrišćanstva, Srbije i Niša na svečanosti su govorili i gradonačelnik Niša Zoran Perišić, ruski ambasador Čepurin i biskup Reformatorske hrišćanske crkve Ištvan Čete-Semeši. Predhodno je na konferenciji za novinare episkop niški Jovan kazao da je „predivno što povodom proslave jubileja Milanskog edikta u Srbiji postoji simfonija države i crkve, koje zajednički rade na tom poslu“. „Ovoga puta nema šizofrenije i dihotomije između duhovnog i svetovnog“, ocenio je. On je najavio da će u okviru jubileja, u maju ove godine, Sveti arhijerejski sabor SPC prvi put u istoriji biti održan u Nišu. Gradonačelnik Perišić je tom prilikom kazao da je Niš „spreman za jubilej“ i da će se truditi da kao „grad otvorenog srca“ bude dobar domaćin tokom cele godine.
Petina rimskih imperatora rođena na tlu Srbije
Osim u Nišu jubilej će biti obeležen i u Viminacijumu (Kostolcu), nekadašnjem velikom i važnom rimskom gradu u kojem je Konstantin Veliki boravio više puta, dok ga je Licinije možda i dogradio, kao i Beogradu, koji nema direktne veze sa Milanskim ediktom, Konstantinom i Licinijem. Ukoliko ne dođe do izmena, ni jedna od manifestacija u okviru državne proslave neće biti održana u Beloj Palanci (nekadašnjoj Remezijani), gde je, prema nekim istorijskim izvorima, Licinije rođen. Na teritoriji današnje Srbije je, inače, rođeno 17 rimskih imperatora, petina od ukupnog broja imperatora koji su vladali Rimom. Na teritoriji Španije su, na primer, rođena dvojica, a na teritoriji Nemačke jedan.
Milanski edikt je akt „blagosti“
„Danas smo, dakle, doneli spasonosnu i pravičnu odluku da apsolutno nikome ne bude uskraćeno pravo da izabere i sledi božju službu hrišćanske religije i da svakom bude slobodno da um svoj okrene onoj religiji za koju smatra da je u skladu s njegovim stavom, tako da to božanstvo nama bude blagonaklono, brine o nama i pruži nam svoju brigu i zaštitu“, navodi se u Milanskom ediktu i dodaje da će biti ukinute sve predhodne odluke koje su suprotne ovakvoj „blagosti“.
Ruska duša
– Velika nam je čast što u Nišu otvaramo proslavu jubileja Milanskog edikta. Naša dva naroda čvrsto povezuju zajednički koreni, pravoslavlje, istorija i kultura. Mi čuvamo tradiciju ruskog duhovnog pevanja, a izvodimo i pesme koje govore o karakteru i duši ruskog naroda, pa to činimo i u Nišu. Svi članovi našeg hora su pravoslavni hrišćani i završili su visoke muzičke škole- rekao je sinoć Nikon Stepanovič Žila, dirigent hora Sretenjskog manastira. Ovaj hor je jedan od najpriznatijih i najstarijih na svetu i iza sebe ima tradiciju dugu šest vekova, kao i nastupe i turneje širom planete. Sinoć je izveo repertoar koji je predstavljao kombinaciju duhovne i svetovne muzike. Već nekoliko puta gostovao je u Srbiji kako bi podržao obnovu srpskih manastira i svetinja na Kosovu i Metohiji. Njegovo gostovanje u Nišu obezbedila je ambasada Ruske Federacije, države čija Vlada poklanja Srbiji jedan od ukupno sedam programa stranih vlada, što bi trebalo da doprinese da „proslava jubileja bude svehrišćanska“. Rusija, inače, nema bilo kakve direktne veze sa Milanskim ediktom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
