Fakultetska diploma može da posluži svojim vlasnicima i za „slikanje“: u Nišu skoro 4.500 stručnjaka sa visokim i višim obrazovanjem čeka posao. Oni čine skoro 13 odsto ukupnog broja nezaposlenih (35.622) u ovom gradu, koji je u samom srbijanskom „vrhu“ po ovom parametru. „Bauk“ nezaposlenosti preti skoro svim visokoškolcima u Nišu, ali su neka zanimanja u gorem, a neka u boljem položaju, pogotovu ukoliko njihovu diplomu prate i dodatna znanja, sertifikati, licence…
Prema najnovijim (zbirnim) podacima niške filijale nacionalne službe za zapošljavanje, u novembru 2008. u Nišu je bilo nezaposleno 2.408 ljudi sa visokom školom (sedmim stepenom stručnosti) i 1.929 sa višom školom (šestim stepenom). Na posao je čekalo i 47 magistara. Tržište rada je među ljudima sa visokim obrazovanjem najmanje tražilo diplomirane ekonomiste, lekare i pravnike. Među onima sa šestim stepenom stručnosti posao su najteže nalazili vaspitači, ali i ekonomisti i pravnici koji su stali na „prvom stepenu“.
– Među nezaposlenim visokoškolcima je 449 ekonomista, 283 lekara (doktora medicine), 231 pravnik, 100 profesora fizičke kulture, 88 stomatologa, 67 profesora engleskog jezika i 65 profesora srpskog jezika. Ima dosta i diplomiranih inženjera, među kojima najviše inženjera elektronike (97), mašinskih inženjera (75), inženjera elektrotehnike za telekomunikacije (65), inženjera za prozvodno mašinstvo (59) i konstruktora (23). Nezaposleni su i diplomirani arhitekti (66), ali i diplomirani novinari (7) ili glumci (4)- kaže Lidija Nedeljković, portparol niške filijale Fonda za zapošljavanje.
Ona kaže da među nezaposlenima sa višom školom ima najviše ekonomista (405), pravnika (272), vaspitača za predškolski uzrast (159), kao i nekih inženjera. Među nezaposlenim magistrima ima stručnjaka iz skoro svih oblasti, ali prednjače lekari – internisti (5), inženjeri elektronike (4) i lekari opšte medicine (3). Na posao čekaju i po dva magistra medicinskih nauka, opšte hirurgije, priprodnih nauka, hemije, ekonomskih nauka, menadžmenta…
Prema njenim rečima, poslodavci u Nišu sve češće uz fakultetsku diplomu traže i poznavanje rada na računaru, koji je danas „ono što je bila olovka za pisanje“. Sve češće traže i znanje engleskog, ali i nemačkog ili drugih jezika, u zavisnosti od tržišta kojem su kompanije okrenute. Kod elektroničara se traži i poznavanje specijalnih programa, kod farmaceuta i drugih zanimanja se zahteva vozačka dozvola…
– Da bi se situacija poboljšala, potrebno je, svakako, ojačati ekonomiju, ali i poboljšati školski sistem u Srbiji, koji bi morao da oslušne potrebe tržišta rada. Naš školski sistem većdugo proizvodi kadrove koji mu ne trebaju. I suficitarna i deficitarna zanimanja su uglavnom ista većdecenijama. Školski sistem proizvodi kadrove po inerciji i zastareo je. Ali, takve stvari je moguće promeniti. Recimo, farmaceuti u Nišu više nisu deficitorni jer je osnovan fakultet koji je rešio taj problem – kaže Nedeljković.
Prema podacima niške filijale Fonda za zapošljavanje, u Nišu je pretprošle godine bilo skoro dve hiljade manje nezaposlenih stručnjaka sa visokim i višim obrazovanjem nego prošle. Kako je naš list objavio, u 2007. godini bilo je oko 2.460 stručnjaka sa visokom i višom školom koji se nalazio na evidenciji Fonda. Oni su činili skoro sedam odsto ukupnog broja nezaposlenih u gradu (skoro 38.000). I tada su najnezaposleniji bili diplomirani ekonomisti, lekari, pravnici i neki inženjeri i profesori, dok su do posla najlakše dolazili farmaceuti, kao i inženjeri i profesori pojedinih profila.
U niškoj filijali Fonda su i tada ocenjivali da je potrebna „promena politike upisa na visokim i višim školama“. Navodili su da je neophodno ulaganje države i lokalne zajednice u dodatno obrazovanje i prekvakifikacije visokoškolaca, kako bi se „ljudski resursi uskladili sa potrebama tržišta rada“. Dodali su da je potrebno obezbediti i „više prakse“ kroz studiranje, kao i „dobre veze sa poslodavcima“ u toku ili neposredno po studijama.
Ekonomski urušeni Niš je, inače, jedan od „najnezaposlenijih“ gradova u Srbiji. Stopa nezaposlenosti je iznad 30 odsto, što znači da je bez posla skoro jedna trećina radno sposobnog stanovništva. Niš je po tom parametru u 2008. bio u duplo gorem položaju od većine drugih gradova i opština u Srbiji, u kojoj je stopa nezaposlenosti iznosila oko 14 odsto.
Šta se traži
Najmanje problema da nađu posao imaju profesori matematike, ali i francuskog, nemačkog, italijanskog i španskog jezika. Traže se i elektroinženjeri jake struje sa sertifikatom ili diplomirani inženjeri elektronike sa poznavanjem izvesnih programa. Do skoro su bili deficitarni i i farmaceuti , ali se situacija bitno promenila otkada je u Nišu otvoren departman za farmaceute na Medicinskom fakultetu – kaže Lidija Nedeljković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
