Prohodnost studenata koji studiraju po Bolonjskoj deklaraciji na 13 fakulteta Univerziteta u Nišu iznosi 70,02 odsto. U školskoj 2007/2008. godini upisana su 3.924 bolonjca, a 2.610 je ostvarilo uslov za upis naredne godine, sa osvojenih od 42 do 60 ESP bodova – rečeno je Danasu u Rektoratu Univerziteta u Nišu.
Prema podacima Rektorata, od 2.610 studenata koji su prošli dalje 36,3 odsto imalo je 60 bodova, dok je čak 63,6 odsto ostvarilo od 42 do 59 bodova. Najbolju prohodnost imaju Filozofski, Medicinski, Ekonomski i Fakultet umetnosti, a najlošije rezultate studenti na Mašinskom i Tehnološkom fakultetu. Merenje prolaznosti nije obavljeno na Pravnom fakultetu, koji bolonju primenjuje od ove školske godine.
Na Filozofskom fakultetu je 225 studenata ostvarilo 60 bodova, što je skoro četvrtina od ukupnog broja studenata Niškog univerziteta, koji su sa maksimalnim brojem bodova upisali narednu godinu. Više od 70 odsto akademaca koji su prešli iz prve u drugu godinu ima maksimalnih 60 bodova. Samo devet odsto brucoša nije uspelo da ostvari uslov za upis druge godine.
Na Ekonomskom fakultetu je 186 studenata imalo 60, a 432 studenta od 42 do 59 bodova. Od 363 studenta Medicinskog fakulteta, koji su stekli uslov za sledeću godinu, 158 je imalo 60 bodova. Na specifičnom Fakultetu umetnosti, sa malim broj upisanih, 60 bodova imalo je 63, od 67 upisanih studenata, a samo jedan nije ostvario uslov za upis sledeće godine. Na Elektronskom fakultetu 123 studenta ima između 42 i 60 bodova. Na Mašinskom fakultetu, međutim, samo 78 studenata je uspelo da stekne bodovni uslov za upis naredne godine. Loša prolaznost zabeležena je i na Tehnološkom fakultetu, na kojem je samo 47 studenata uspelo da upiše sledeću godinu.
U Rektoratu Univerziteta u Nišu nezvanično se može čuti da se prohodnost od oko 70 odsto smatra dobrom. Zvaničan komentar nismo uspeli da dobijemo, pošto se, kako nam je rečeno, prorektor za nastavu Nadežda Novakovićnalazila na službenom putu.
Predstavnici Studentskog parlamenta ocenjuju da je ovakva prolaznost „solidna“, pošto se „polako približava evropskom standardu“, koji zahteva prolaznost od 80 odsto, ali sa osvojenih 60 ESP bodova.
– Izmene Zakona o visokom obrazovanju nedavno su ustanovile četvorogodišnji prelazni period za punu primenu bolonje, koji podrazumeva smanjenje uslova za upis, tako da će se svih 60 bodova zahtevati tek 2012. Studentski parlament Niškog univerziteta je sličnu inicijativu pokrenuo u maju ove godine. Činjenica da je takvo rešenje traženo i usvojeno jasno govori da je bilo ozbiljnijih problema sa primenom bolonje, odnosno sa prohodnošću. Problema ima i sada, jer na mnogim fakultetima ima profesora koji još uvek razmišljaju i rade drugačije, kao i studenata koji studiraju kampanjski, što bolonja ne priznaje – kaže predsednica Studentskog parlamenta Marija Mitrović.
Prema njenim rečima, na nekim studijskim grupama po Bolonjskoj deklaraciji studira većčetvrta generacija akademaca, ali se od ove školske godine ona primenjuje na svim fakultetima Univerziteta u Nišu. Mitrovićeva kaže da zasad nema sasvim validnih podataka „kolika i kakva je ta primena“.
– Svuda je uvedena jednosemestralna nastava i sistem bodovanja, ali to nije garancija da se studije zaista odvijaju po Bolonjskoj deklaraciji – ističe ona.
Dodaje da se na svim fakultetima na početku ili kraju školske godine anketiraju studenti kako bi se čulo njihovo mišljenje o studijama, programima i profesorima. Studentski parlament trenutno ne raspolaže kompletnim rezultatima.
Natalija Jovanović, prodekan za nastavu Filozofskog fakulteta, koji beleži najveću prohodnost, kaže da je dobar rezultat postignut zahvaljujući tome što su neke studijske grupe počele da rade po bolonji još pre četiri godine, a nastavnici prošli „ozbiljnu edukaciju“. Ona ističe da je komparativna prednost ovog u odnosu na neke druge fakultete i to što organizuje male studijske grupe, od 20 do 80 studenata, s kojima je moguće ozbiljno raditi, voditi evidenciju o svakom akademcu i sprovesti evaluaciju.
– Neki od fakulteta koji tradicionalno upisuju veliki broj studenata teško da mogu uspešno primeniti bolonju. Ona je nesprovodiva ukoliko na godini ili jednom predmetu imate 1.000 studenata, a pri tom uvedete jednosemestralnu nastavu u kojoj je sabijeno celokupno gradivo iz dva semestra. Na 1.000 studenata trebalo bi da se uposli još najmanje pet profesora, a gradivo u jednosemestralnoj nastavi ne bi smelo da se nalazi u udžbeniku koji je deblji od 240 strana. Naši nastavnici, koji većgodinama nastoje da rade po bolonji, a pri tom su bili na edukaciji na nekom od evropskih fakulteta, to dobro znaju – kaže profesorka Jovanović.
Slično kao i lane
Prema dostupnim podacima, rezultati prolaznosti na niškim visokoškolskim ustanovama su slični prošlogodišnjim, kada je ozbiljnija primena Bolonjske deklaracije tek započela. U Rektoratu Univerziteta je tada saopšteno da prolaznost studenata na ispitima iznosi od 50 do 80 odsto. Na pojedinim studijskim grupama, poput sociologije na Filozofskom fakultetu, prolaznost na ispitima je bila 90 odsto. Ipak, i tada su neki fakultetski čelnici i predstavnici studenata ukazivali na ozbiljne probleme. Najčešća primedba profesorima bila je da i dalje predaju po prevaziđenom modelu eks katedra umesto da organizuju interaktivnu nastavu, kao i da ne sprovode obaveznu evaluaciju. Među studentima je, kako je ukazivano, i tada bilo „spavača“ koji su učili tek pred polaganje ispita.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
