Niški forenzičari na „putu droge“

Posle nekih od njih mi međusobno umemo da kažemo da je „televizijska“ forenzika stigla najdalje – na dlaci može naći otisak prsta. A njega ne može biti ni na palidrvcetu, što se u tim serijama dešava. Za potvrdu identiteta potrebno je 12 papilarnih linija, koje se ne mogu naći na tako malim površinama – priča za Danas Saša Živić, šef odseka Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra u Nišu.

Njegovo objašnjenje prilično odudara od aktuelnih televizijskih bajki o modernim čarobnjacima, koji su ključni razlog što „savršen zločin“ više ne postoji. Film i televizija skoro su nas ubedili da se svaki zločinac može pronaći uz pomoć obrisane kapljice krvi, jednog zalogaja iz želuca ili otiska štikle. Ipak, naš sagovornik potvrđuje „filmsku“ tezu da je forenzika izuzetno napredovala i pri tom kaže da su „forenzičari u Srbiji dorasli tom poslu“. Niški odsek Nacionalno-kriminalističkog centra, koji će uskoro prerasti u Regionalni forenzički centar, čini sve da bude „jak“ bar kao slični centri u Evropi.

Niški forenzičari skrenuli su pažnju javnosti nedavno, kada je promovisan projekat prekogranične saradnje Srbije i Bugarske koji podržava EU. U okviru njega, niški Centar dobiće 300.000 evra za opremu, nove metode analiza narkotika i obuku kadrova. U opremanje niške forenzičke laboratorije, ali i onih u Sofiji i pograničnom pojasu, države Srbija i Bugarska investiraće ukupno više od 580.000 evra, od kojih je 85 odsto obezbeđeno iz pretpristupnih fondova EU. Na ovom području formiraće se i zajednička informaciona baza podataka.

– Dobićemo četiri veoma važna uređaja, a kompletiraćemo i sve metode u veštačenju narkotika, tako da će naša laboratorija biti jedna od najopremljenijih u Srbiji. Kompletno opremanje i obuka trebalo bi da budu završeni do kraja 2012. godine. Do kraja ove godine sprovešće se obuka kriminalističkih tehničara za primenu STO testova, koji omogućavaju da se sumnjiva supstanca još na terenu protrlja papirom, na takav papir se poprska tečnost, on promeni boju, i mi odmah znamo da li je i koja droga u pitanju – kaže Živić dodajući da je sve to izuzetno važno jer su Niš i Sofija „na putu droge“ koja iz Azije stiže u Evropu.

On precizira da je od formiranja niškog Centra pre šest godina urađeno 5.000 veštačenja narkotika od ukupno 12.000 različitih analiza. Centar ne radi jedino analize bioloških tragova – krvi, dlake i DNK, ali bi i to uskoro trebalo da se promeni.

– U pregovorima smo za otvaranje DNK laboratorije. Planiramo da u takvoj laboratoriji zaposlimo mlade ljude, koji će proći ozbiljnu obuku kod domaćih i stranih stručnjaka – kaže Živić.

Prema njegovim rečima, za otvaranje DNK laboratorije u Nišu zalažu se i gradonačelnik Miloš Simonović i nadležni u MUP Srbije. Niška DNK laboratorija trebalo bi da ubrza identifikaciju osoba na teritoriji centralne Srbije jer uzorci više neće morati da „putuju“ u takve laboratorije u Beogradu i Novom Sadu. Pošto je otvaranje DNK laboratorije „vrlo velika investicija“, niški forenzičari će uskoro opet „konkurisati“ kod pretpristupnih fondova EU. Najviše će koštati prostor koji zahteva potpuno sterilne uslove.

Za sada, niški Centar veštači sve narkotike, oružje i municiju, eksploziv, požare, identifikacione oznake na vozilima (broj šasije i motora), lična dokumenta (pasoše, lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole), vrednosne papire, boju i vlakna iz garderobe, tragove alata i oruđa, sijalice (da li su svetlo i migavci na automobilu radili u vreme saobraćajne nesreće). U okviru Centra je i grupa za utvrđivanje identiteta lica i leševa uz pomoć papilarnih linija, koja radi i foto-robote i pregleda video materijal. U Centru kažu da „danas ima puno raznih kamera, skoro sve se snima, tako da smo svi mi, zapravo, u Kući velikog brata“.

– Zaista, lakše nam je da kažemo šta do sada nismo radili. Radimo 24 časa dnevno, odazivamo se na svaki poziv, aparati su spremni za analizu na poziv bilo koje policijske uprave. Idemo na uviđaje, pružamo pomoć policiji, tužiocima, istražnim sudijama i sudijama. Radimo i za Vojsku Srbije, kod njih su se u kasarnama pojavili narkotici. Radimo i rekonstrukcije događaja – nekad u policijskoj streljani, nekad na samom terenu, kako bismo utvrdili okolnosti događaja, recimo daljinu pucanja ili ugao metka, što je značajno za „razgraničenje“ samoubistva ili nesreće od krivičnog dela ili utvrđivanje namere ili nehata u slučaju krivičnog dela. Princip rada nam je takav da nijedan predmet nije u zaostatku – kaže Živić.

U Centru „priznaju“ da ih ponekad „uhvati pometnja“ jer im se „učini da su džaba učili“. Recimo, čaure iz potpuno istog oružja mogu imati različite tragove ukoliko su im godine proizvodnje različite. Ali, iskustvo je sve veće, a dileme ređe. Zato za njih danas nije nikakav problem da, na primer, na osnovu položaja oružja, barutnih čestica i ugla ispaljenja „ukažu sudiji“ da je reč o ubistvu, iako sve „liči“ na samoubistvo.

– Naša reč je pretposlednja, poslednja je sudijina. Mi jesmo ljudi iz senke, ali smo srce Ministarstva unutrašnjih poslova. Mi predstavljamo tehničku nauku. Naši dokazi su najjači jer utvrđujemo materijalne tragove na strogo naučnoj osnovi. Nema rekla- kazala. A na licu mesta je sve trag. Počinilac se može truditi da ga ne ostavi, ali će ga ostaviti jer mora i doći i otići odatle. Kada neko kine ostavi DNK trag na predmetima. Ili, kada sedne u automobil, ostaviće DNK na volanu i oko njega – kroz disanje na tom malom prostoru. Na ogledalu u automobilu verovatno ćemo naći i papilarne linije jer se ono rutinski, pa i nesvesno namešta odmah po ulasku u vozilo – kaže Živić.

On dodaje da radoznalost, traganje i otkrivanje takvih tragova čini ovaj posao iznova zanimljivim. Valjda zato sve zaposlene u Centru „drži elan i posle šest godina“.

– Ko jednom uđe u forenziku, teško izađe. Zaražen je – kaže naš sagovornik, koji je u kriminalističkoj tehnici od 1993. godine i nema nameru da iz nje ode.

Za šest godina – deset prinova

U niškom Centru radi 15 ljudi, među kojima su hemičari, fizičari, inženjeri mašinstva i elektronike, diplomci Fakulteta zaštite na radu i Fakulteta bezbednosti. Centar ima dva magistra hemije. Svi su završili državne fakultete sa visokim prosekom, i išli na doškolovanje, gde su ih obučavali eksperti iz zemlje i inostranstva.

Odnos zaposlenih muškaraca i žena je pola-pola. Sve hemičarke su žene, kao i fizičarka i „centralna administrativna radnica“ sa kojom, priznaju u Centru, „sve počinje i završava se“. Kolektiv je mlad. Trenutno su tri radnice na porodiljskom. Kažu da su „za šest godina imali deset prinova“.

„Pokrivaju“ veliku teritoriju

Niški Centar je nadležan za područje od Jagodine, preko Kruševca, Prokuplja, Pirota, Leskovca, Niša i Vranja, do Zaječara i Bora. Pokriva granicu sa Bugarskom i Makedonijom, mali deo granice sa Rumunijom i veći deo administrativne linije sa Kosovom. Centar je sastavni deo Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova. Baza je u Beogradu, a osim niškog, ovakav centar postoji u Novom Sadu, i pokriva Vojvodinu.

Studenti hemije veštače drogu

– Dobro sarađujemo sa Grupom za hemiju Filozofskog fakulteta u Nišu. U fakultetskoj laboratoriji ponekad radimo i detekciju narkotika kako drogu ne bismo slali na neke od analiza u Beograd – kaže Saša Živić, dodajući da centar ima dobru saradnju i sa Mašinskim fakultetom, Fakultetom zaštite na radu, Pravnim fakultetom i niškim departmanom Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.