No stress in Cres

Ne znamo da li to ima nekakve veze, ali sigurno neka čarolija postoji jer poslednjih godina Sremci, a naročito Mitrovčani opet navalili i prosto okupiraju tokom letnjih meseci ovaj otok. Otkako do Rijeke postoji autoput, Kvarner je postao lako dostupna destinacija za turiste iz naših krajeva. Između kopnene Hrvatske i ostrva Krk postoji most, a između Krka i Cresa feriboti kontinuirano saobraćaju. Do Cresa se može doći i sa istarske strane, linijom Brestova – Porozina, a sa otoka Krka iz mesta Valbiska do Meraga na Cresu. Vožnja udobnim trajektom traje samo dvadesetak minuta, tek toliko da ispijete kratki espreso i divite se panorami tirkiznoplavog Jadrana.

Krajem avgusta manja grupa Mitrovčana krenula je Cresu u pohode. I zaista sve je jednostavno. Već od graničnog prelaza Batrovci i sa susedne strane Bajakovo bilo je jasno da ce se do Cresa stići baš kako i tvrde mnogi za šest sati vožnje. Hrvatska je u putnu mrežu očigledno uložila stravično mnogo para. Zaštitne mreže, ograde i vetrobrani kraj autoceste toliko odudaraju od domaće slike puteva, da vam se na mah učini da ste u Evropi. Osim toga, sve je besprekorno čisto. Do Zagreba cestarina staje 15 evra, od Zagreba do Rijeke osam, plus 12 evra za mostarinu, pa 23 evra za trajekt kartu. Iako je kraj osmog meseca, turistička sezona je takoreći u punom jeku. Na trajektu gužve u oba pravca, no ni to ne predstavlja problem jer skoro svaki sat ide nova linija. Tako smo, na našem odredištu bili vec za rucak oko 13 sati. Naši prijatelji Branka, Mitrovčanka koja je odavno udata za Cresanina Zokija Medarica, dočekuju nas sa izvrsnim srnećim gulašem. Kažu da se posle puta malo okrepimo, pa na plažu, koja se prostire takoreći od samog centra pa do kampova u dužini od dva kilometra. More je kristalno čisto, a za one probirljive postoje uvale, plažice za osamu i uživanje. Zanimljivo je da sve vreme boravka na ovom uz Hvar i Krk najvećem hrvatskom otoku, na kojem vam se cini da vreme stoji, nismo videli nijednu bačenu kesu, kutiju, papir, konzervu… Sve je umiveno i čisto kao u apoteci. Sezona u početku nije obećavala, pričaju meštani, ali je avgust i tradicionalni talijanski feragosto izvadio stvar, tako da bilansi i nisu tako loši, a i septembar obećava. Solidan trokrevetni apartman staje u punoj sezoni 51 evro na dan, oni luksuzniji i više, a dvokrevetna soba sa kupatilom prve kategorije 45 evra dnevno.

-Koliko Mitrovica ima stanovnka – pita nas Bil, meštanin, uz konstataciju da se cela Mitrovica izgleda ovog leta preselila na Cres, koliko nas je mnogo bilo i dodaje da mu je drago da su turisti iz Srbije krenuli ponovo na ovu stranu. On i supruga Nataša (inače Beograđanka) žive od rata u Pragu, a na Cres dođu u svoj stan na odmor.

Za naše prilike i prosečnu srpsku platu, cene su podosta paprene. Pogotovu mesa, voća i povrća. Kad za sto evra dobijete 720 kuna nije teško izračunati koliko vam treba dnevno za osnovne potrebe. Primera radi, kilo mesa je do deset evra, kafa je od šest do deset kuna, paradajz od 10 do 14, breskve 20, a mala krigla piva od 9 do 18 kuna. Flašica negazirane vode deset kuna, pica 40, a škampi na žaru u restoranu staju 100 kuna, lignje upola od toga. Jeftinija varijanta je nabavljanje sveže ribe kod ribara, gde recimo brancini idu oko 100 kuna, a oslići šezdesetak… Medutim, Zoran Medarić, kao iskusni ribolovac kaže da su ti brancini za furešte (strance), jer su uglavnom iz uzgajališta, a oni „pravi“ idu od 200 do 250 kuna, koliko staje i škarpina u ribarnici, kao i orada, zubatac. Ovčice, salpe i ostale ribice mogu i jeftinije da se nabave i isto su lepe kad se spreme na pravi način. Uverili smo se u kulinarsku veštinu Zokija, ali pre toga u robolovacku. On dobre komade lovi podvodnom puškom, što sem znanja iziskuje i veštinu u ronjenju. U ovom poslu pripomagao mu je naš Zrile, što u lovu, što u upravljanju barkom.

– Ovog leta nema sipa i hobotnica. Za celo leto sam možda uhvatio dve-tri, objašnjava Zoran, dok se vozimo njegovom barkom prema odredištu na kojem je dan pre čuo da je bilo dosta dagnji. Ali, nije nam se posrećilo, kaže da su ga izgleda pretekli Talijani i pokupili sve školjke. Kući se vraćamo samo sa hobotnicom, nekoliko brancina, ovcica, salpi i orada. Ali je zato večera bila za pet. Kao u onoj emisiji na RTL-u.

Naši prijatelji Ruža i Rajko Vlaovic, Mitrovčani koji ovog leta drugi put borave na Cresu kažu da su u junu brancini išli ko ludi. I to samo „na najlon“, zapravo najprostijom tehnikom, uz malo lukavstva i pravih mamaca. No, to je Rajkov „recept“ koji ćemo sačuvati za dogodine. Njemu i Zriletu se jedno veče posrećilo pa je u kesi bilo oko dva kila kvalitetnih ribica koje su uhvatili tom tehnikom, sve sedeći na bedemu i ispijajući krigle piva. U prvom momentu učinilo im se čak da se među ribama nalazi i visokocenjeni gof koji se, kažu, teško lovi. Da li zbog mraka ili piva, ne zna se, tek od gofa ni traga. Ruža je jednog dana sva ushićena došla s pričom da je u ribarnici škarpinu dobila po sedamdeset kuna, dok joj Zoran nije objasnio da je to „lažna“ škarpina, zapravo manje kvalitetna riba koja strašno podseća na škarpinu, a koju ribari uvaljuju turistima. Nije naravno htela da poveruje u ove tvrdnje, ali svejedno, šta god da je -bilo je isto odlično.

Da ne bismo fasovali „beri beri“ od jednolične ishrane postarala se Branka koja je poslednjeg dana našeg boravka na Cresu spremila čuvenu ovdašnju jagnjetinu. Kažu da je ona posebna iz razloga što ovde ima više od sto vrsta aromatičnih biljčica kojima se hrane ovce, što mesu daje poseban šmek. Inače, ovčarstvo je ovde razvijeno, jedino im smetaju divlje svinje kojih ima u lovnom području i lov je dozvoljen cele godine, pošto su se strašno namnožile, tako da je akcija za spas ovčarstva stalno u toku. Gulaš od divljih svinja nismo stigli da probamo, jer nešto treba ostaviti i za drugi put.

Opšta ocena je odlična i u Hrvatsku treba ići na letovanje jer je baš kao u onom njihovom propagandnom sloganu -Tako lepa i tako blizu. Dodali bismo još i pomalo skupa. Ali, vredi svaku paru. Tek, na Cresu ne možete da budete a da se ne zaljubite u njega. Zato meštani i kažu često, a to je i refren lokalne pesme- No stress in Cres. Možda je u tome tajna sremačke okupacije.

Isto kao Krk

Cres je najveće hrvatsko ostrvo (iste je velicine kao i Krk), dužine 65, a širine 12 km. Centar ostrva je grad Cres (oko 2.000 stanovnika), a turisticki su zanimljivi i Valun, Martinšcica, Loznati, Miholašcica, Lubenice…