Normiranje obroka u ishrani podrazumeva određivanje potreba potrebe životinja u hranljivim materijama. Produktivnost životinja prvenstveno zavisi od pravilno izbalansiranog obroka. Potrebe u hrani mogu se podeliti na potrebe za održavanja života i potrebe za proizvodnju. To znači da dnevni obrok svake životinje treba da čini uzdržani deo, koji zavisi od veličine životinje i proizvodni deo, koji zavisi od količine i sastava proizvoda koji životinja daje.
Proizvodnja je u kompleksnoj povezanosti sa osnovnim funkcijama organizma, a metabolizam kod životinja je jedinstvena i celovita aktivnost. Životinja proizvodi i kada ne dobija proizvodni deo obroka, na račun trošenja sopstvenog tkiva, kao i što se dešava i kada proizvodi i ne dobija dovoljno hrane za održavanje života.
Potrebe podrazumevaju minimalnu količinu neke hranljive materije koja je potrebna za obezbeđivanje optimuma određene telesne funkcije. Količina hrane koja omogućava odvijanje osnovnih životnih procesa i kada životinja ništa ne proizvodi i održava osnovnu telesnu masu i sastav organizma, bez ikakvih promena naziva se hranom za održavanje. Količina hrane koja se daje u dnevnom obroku iznad potreba za održavanje koristi se za stvaranje nekog proizvoda i naziva se hranom za proizvodnju.
Proizvodnja, ipak, ne zavisi samo od količine hrane, već i od fiziološkog stanja organizma, te je nemoguće potpuno odvajanje potreba za održavanje od potreba za određenu proizvodnju. U praktičnim uslovima držanja i eksploatacije, životinje redovno ispoljavaju izvesne aktivnosti: stoje, kreću se, uzimaju hranu, preživaju. To znači da su potrebe u energiji za održavanje života daleko veće od potreba za osnovni metabolizam, jer uključuju i potrebe za održavanje normalne aktivnosti životinja. Temperatura spoljašnje sredine utiče na količinu hranljivih materija potrebnih za održavanje života. Relativna vlažnost i kretanje vazduha utiču takođe na potrebe za održavanje. Pored potreba u energiji za održavanje osnovnih funkcija organizma, postoje i potrebe i u specifičnim materijama: proteinima, mineralnim materijama i vitaminima.
U stočarskoj proizvodnji obroci sadrže redovno više hrane i hranljivih materija nego što je potrebno za održavanje integriteta organizma. Oni se sastoje od uzdržnog i produktivnog dela. Količina pojedinih hranljivih materija, koje treba da budu zastupljene u proizvodnom delu obroka, zavise od količine i sastava proizvoda koji životinje daju. Neodgovarajuće količine hrane, bilo nedovoljne ili preobilne, nepovoljno se odražavaju na zdravlje i produktivnost životinja. Potrebe za proizvodnju koje se normiraju u ishrani domaćih životinja obuhvataju: porast, reprodukciju, proizvodnju mleka, jaja, vune, rad i tov i odnose se na: energiju, proteine, mineralne materije i vitamine.
Autor je dipl. inž. poljoprivrede
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
