Dunja Mijatović, predstavnica za slobodu medija u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), saopštila je u studiji objavljenoj početkom aprila da je 57 turskih novinara trenutno u zatvoru, uglavnom na osnovu zakona protiv terorizma. Budući da se još 11 turskih novinara suočava sa optužbama, ukupan broj zatvorenika uskoro bi mogao biti dvostruko veći nego u Iranu i Kini, koje su u decembru 2010. navodno držale po 34 novinara u zatvoru. Mijatovićeva je zapravo procenila da je pokrenuto još između 700 i 1000 postupaka protiv novinara.
Takva situacija se nigde ne može tolerisati, a naročito ne u demokratskoj zemlji koja teži članstvu u Evropskoj uniji i koja slobodu izražavanja priznaje kao fundamentalno pravo. Iz tog razloga ponašanje Turske dovodi u pitanje ne samo njenu želju, već i sposobnost da se posveti vrednostima koje čine suštinu EU. Novinari koji imaju veze s kurdistanskim ili marksističkim organizacijama redovno su na meti antiterorističkih zakona, a u studiji OEBS se ukazuje da njima prete najstrože kazne. Jedan kurdistanski novinar osuđen je na 166 godina zatvora. Ostali, ukoliko budu proglašeni krivim, očekuju presude od ukupno 3.000 godina zatvora.
Međutim, posle nedavnog talasa hapšenja u okviru takozvanog slučaja „Ergonakon“ promenila se situacija u kojoj mnogi na Zapadu nisu pridavali preveliku pažnju tretmanu novinara u Turskoj. Brojni vojni zvaničnici i univerzitetski radnici dovedeni su u vezu sa slučajem kojim je navodno planirano obaranje vlade. Istraga je sada sve više usmerena ka novinarima.
Jedan od optuženih da su učestvovali u zaveri je Nedim Sener koji se bavi istraživačkim novinarstvom u dnevnom listu Milijet. On je objavio knjigu o povezanosti snaga bezbednosti sa ubistvom tursko-jermenskog novinara Hranta Dinka iz 2007. Međunarodni pres institut proglasio je Senera herojem svetske slobode štampe 2010. Sener je uhapšen prošlog meseca zbog optužbe da je pripadnik oružane terorističke organizacije koja nastoji da smeni Vladu.
Na meti se našao i Ahmet Sik koji je već doveden pred sudije posle pisanja o aferi Ergenekon. Za Sika se govorilo da radi na knjizi o navodnom uticaju islamske grupe na policiju. Vlast je prošlog meseca naredila konfiskaciju knjige pre nego što bi mogla da bude štampana.
Vlasti su odbile da objave bilo kakve dokaze za prestupe koje stavljaju na teret novinarima. Još gore je to što su odbile da čak obaveste one koji su izvedeni pred lice pravde, ponekad u tajnosti, ili njihove advokate o optužbama s kojima se suočavaju.
Zapravo, novinari uhapšeni u ovom kafkijanskom slučaju mogu da očekuju da će provesti više godina iza rešetaka pre nego što im se dozvoli da odgovore na optužbe koje su protiv njih izrečene.
Turska vlada istovremeno tvrdi da je za slobodu štampe.
Bojazni da su novinari u Turskoj u nemilosti izražavale su ne samo grupe koje zagovaraju slobodu govora i novinari, već i ugledne međunarodne institucije. Misija SAD pri OEBS i Evropska komisija su se pridružile Mijatovićevoj u apelu turskoj vladi da odmah prestane da zastrašuju medije. Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava slično je postupila.
Turski predsednik Abdulah Gul nedavno je zahtevao od „tužilaca i sudova da budu marljiviji u izvršavanju svojih dužnosti i da deluju na način kojim se ne ugrožavaju čast i prava naroda.“
Fundamentalno je pravo novinara da se bave osetljivim temama, uključujući nacionalnu bezbednost. Novinari koji kritikuju vlade svojih zemalja demonstriraju pravi patriotizam, jer nijedna demokratska zemlja ne može da preživi bez nezavisne procene javne politike kakvu pružaju novinari. Ako Turska, regionalna sila s drevnim kulturnim nasleđem, zaista želi da bude dobrodošla u Evropi, da dobije zasluženo mesto na svetskoj pozornici i da zapravo i dalje bude demokratska zemlja, njeni lideri ne smeju da preziru slobodu štampe.
Elison Betel Mekenzi je direktorka Međunarodnog pres instituta (IPI). Stiven M. Elis je savetnik za slobodu štampe IPI
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
