Uloga Svetske banke je i da „lupa rukom o sto“ kako bi Dekada Roma bila u fokusu, a ne na marginama srpske i drugih vlada. Srbija i dalje zaostaje u realizaciji Dekade za drugim zemljama u regionu. Jedan od najvećih problema je taj što romske inicijative i projekti nisu našli adekvatno mesto u budžetu Srbije.
To znači da romsko pitanje još nije inkorporirano u zvaničnu državnu politiku – ocenio je nedavno šef Kancelarije Svetske banke za Srbiju Sajmon Grej u Nišu.
On dodaje da je ovakva ocena o Srbiji navedena u Izveštaju o dekadi Roma za 2007. godinu, koji je usvojila Međunarodna radna grupa, sa predstavnikom Svetske banke na čelu. Izveštaj je završen sredinom ove godine i proteklih meseci dostavljen je Svetskoj banci, Savetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama. Prosleđen je i vladama devet evropskih zemalja koje su uključene u „Dekadu inkluzije Roma 2005-2015“).
Ovaj međunarodni dokument dosad u javnosti nije objavljen. U njemu je ocenjen napredak koji su u prošloj godini ostvarile zemlje u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite i antidiskriminacije Roma. Ocene su na skali od nula do pet. Najčešća ocena napretka u ovim zemljama je „slaba dvojka“, a najviša – četvorka.
– Napredak u implementaciji Dekade kreće se između ocena jedan i 2,5, što sugeriše da se učinci zemalja kreću između sporadičnih mera i sistematičnijih programa. Mađarska je najdalje odmakla u većini prioriteta. Na izvesnom rastojanju od nje su Češka i Makedonija. Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Slovačka imaju vrlo slične rezultate. Srbija i Crna Gora nastavljaju da zaostaju, mada su i jedna i druga smanjile jaz prema drugima – navodi se pored ostalog u izveštaju, u koji je Danas imao uvid.
U njemu je navedeno da je „ukupna ocena“ Srbije za prošlu godinu samo 1,45. Među zemljama koje učestvuju u Dekadi po ukupnoj oceni od nje je slabija samo Crna Gora (1,19). Bolje ukupne ocene imaju Makedonija (2,8), Mađarska (2,42), Češka Republika (2,16), Bugarska (1,96), Slovačka Republika (1,87), Rumunija (1,84) i Hrvatska (1,83). Ipak, Srbija je postigla napredak u oblasti zapošljavanja (ima „čistu“ dvojku) i zdravstvene zaštite Roma (1,38), po čemu je među prve tri zemlje.
Ali, Srbija je na samom dnu lestvice u oblasti napretka institucionalnog uređenja (ocena je 1,88), obrazovanja (1,40), suzbijanja diskriminacije („čista“ jedinica) i rešavanja stambenih problema Roma (samo pola poena!). Gori institucionalni odnos države prema Romima i lošije obrazovanje zabeležila je samo Crna Gora. Identičan učinak u stambenom zbrinjavanju Roma ima još samo Rumunija. U suzbijanju diskriminacije Srbija je bila podjednako neuspešna kao Hrvatska, Makedonija i Češka, koje su takođe zaradile jedinice. Od njih je „diskriminativnija“ samo Crna Gora, sa neslavnom ocenom od 0,5.
Koordinator Lige za dekadu Roma Osman Balićkaže da je Dekada za inkluziju Roma, koja je započela pre dve godine na inicijativu Fonda za otvoreno društvo i Svetske banke, još uvek daleko od svog cilja: da stigne do svake romske kuće. On kaže da je najava da će Vlada Srbije posle višemesečnog kašnjenja do kraja ove godine usvojiti državnu Strategiju za integraciju Roma „dobar signal“.
– Usvajanje takve strategije će obavezati državu da ozbiljnije radi na romskom pitanju – ocenjuje on, dodajući da će strategija, osim pitanja kojima se bavi Dekada, regulisati i oblast kulture, političke participacije, položaja žena, readmisije Roma…
Balićjoš kaže da je dobar signal i izbor vicepremijera Božidara Đelića za potpredsednika Saveta za unapređenje položaja Roma. Ipak smatra da je najvažnije da se u budžetu za 2009. godinu bitno povećaju sredstava za rešavanje romskih pitanja. Dodaje da je bitno i da se zna „kako i gde“ završava novac namenjen Dekadi i Romima.
Prema poslednjem popisu, u Srbiji živi 108.000 Roma. Savet Evrope procenjuje da ih je zapravo mnogo više, približno 450.000, a neke romske organizacije da ih ovde živi čak oko 800.000. Svi se, međutim, slažu da su Romi socijalno najugroženija kategorija ljudi, koja živi na samom društvenom rubu, u uslovima koji umeju da budu nedostojni čoveka. Uprkos statusu nacionalne manjine, priznatom 2002. godine, izloženi su segregaciji, rasnim predrasudama i nasilju. Mnogi od njih nemaju ni ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu ili blo kakav pisani „trag“ da uopšte postoje.
U javnim službama samo 0,04 odsto Roma
Većina romskih porodica živi u divljim naseljim kojih je u Srbiji oko 600, bez struje, vode, grejanja i kupatila. Jedna petina tih porodica je bez prihoda,. Zaposleno je svega 18,6 odsto starijih članova familija, nije zaposleno skoro 70 odsto, a povremeno radi tek osam odsto. U javnim službama zaposleno je samo 0,04 odsto Roma. Trećina njih je nepismena, a svaki treći nema završenu osnovnu školu. Donedavno je prvi razred upisivalo samo 40 odsto dece, a prošle godine se taj broj ipak povećao na 73 odsto. Tek svaki deseti Rom završi srednju školu, a svega 0,3 odsto ima visoku stručnu spremu. Šezdesetu godinu doživi samo 4,1 odsto pripadnika ove nacionalnosti.
Gde je nestalo 12 miliona dinara
– U Srbiji je prošle godine za Dekadu bilo izdvojeno samo 12 miliona dinara, a i te pare su „nestale“, ne znamo gde i kako. Sada smo planirali znatno veća sredstva. Novi predlog u budžetu za 2009. godinu, u iznosu od oko 1,2 miliona evra većse nalazi „kod nadležnih“. Ovaj iznos bi trebalo da umanji velike nedaće ubedljivo najsiromašnijih građana Srbije. Za nas je to „biti ili ne biti“- kategoričan je Osman Balić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
