Osim radnika Niteksa, prošlog meseca su protestovali i štrajkači Građevinara, MIN Lokomotive, MIN Vagonke, MIN Kopeksa, obezbeđenja na Železnici Srbije… Štrajkovali su glađu, blokirali gradski saobraćaj, „zauzimali“ državne i lokalne institucije u Nišu, zaustavljali međunarodne vozove na pruzi kraj grada, odlazili u Vladu.
Većina takvih, uglavnom radikalnih protesta, ovih dana je utihnula, ali su sindikati najavili „vruću jesen“ već za početak septembra, jer „sve više radnika ostaje bez posla, a i oni koji rade sve su gladniji“. Gradska vlast, međutim, ne veruje u takav scenario.
– Od početka godine u Nišu i okolini bez posla je ostalo 5.000 radnika, po raznim osnovama. A nakon što je DIN Filip Moris saopštila da će oko 300 radnika biti otpušteno kao tehnološki višak, krenuo je i pravi talas najava tehnoloških viškova. „Ohrabreni“ odlukom DIN, takve viškove sada najavljuju Žitopek, OTP banka, još neke firme, svakog dana po neko. Radnici iz Niša i sa juga Srbije, koji su već najsiromašniji u zemlji, to ne mogu da izdrže. Zato bi trebalo očekivati vrelu sindikalnu jesen, leto je bilo samo uvertira – ocenjuje za Danas Dejan Janićijević, regionalni poverenik ASNS i čelnik tog sindikata u DIN Filip Moris.
Sa ovakvom prognozom saglasni su i lideri Samostalnog sindikata u gradu, a njihov prvi čovek u Srbiji Ljubisav Orbović veruje da će radnički protesti „prvo krenuti u Nišu“.
– Od velikih gradova, u ovom trenutku Niš je najspremniji za proteste, jer Nišlije nemaju baš nikakvu perspektivu – smatra Orbović.
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović, pak, „ne veruje“ da će u septembru krenuti veći radnički protesti. On podseća da se gradska vlast ovog leta „prvi put direktno angažovala“ u rešavanju problema u firmama čiji su radnici protestovali. Posredovanje grada između radnika, poslovodstva i državnih institucija, dovelo je do obustave ili bar vraćanja štrajkova u fabričke okvire.
– Ipak, mislim da sadašnje najave proglašenja tehnoloških viškova, uz pozivanje na svetsku ekonomsku krizu, uglavnom predstavljaju izgovor poslodavaca za smanjenje troškova poslovanja i rešavanje broja radnika. To se uostalom dešava u čitavoj Evropi ili svetu. Grad Niš će se, sa svoje strane, truditi da bude dobar servis svim radnicima koji su kao tehnološki višak dobili otpremnine. Obezbedićemo im započinjanje drugog posla kroz razne programe. Već smo izdvojili i 25 miliona dinara za Program prijema pripravnika, koji će obezbediti jednogodišnje zaposlenje u privatnim firmama za 220 ljudi – navodi Simonović. On dodaje da je kroz program Help radno zbrinuto više od stotinu osoba, ali da je potrebno da se socijalne tenzije smiruju različitim merama na svim nivoima.
– Umesto toga, ima dosta konfuzije u izjavama predstavnika republičkih institucija, koje ne doprinose atmosferi stvaranja povoljnog poslovnog okruženja i amortizaciji nezadovoljstva – kaže Simonović za Danas.
Među građanima Srbije, Nišlije spadaju u sam vrh po onome što već duguju. Prema poslednjim objavljenim podacima, oni su „šampioni Srbije“ po dugovanjima za struju, pošto domaćinstva i privreda duguju EPS-u oko četiri milijarde dinara. Niška toplana samo od građana potražuje oko pola milijarde dinara.
Pri dnu socijalne lestvice
I život i statistika u Nišu su neumoljivi. Niš je pri dnu socijalne lestvice u Srbiji. Prosečna niška plata već godinama je niža od republičkog proseka, kao i u odnosu na sve veće gradove u zemlji. Po prosečnim zaradama, dve od pet gradskih opština u Nišu, Palilula i Pantelej, spadaju u deset najsiromašnijih opština u Srbiji. Na evidenciji niške filijale Fonda za zapošljavanje, pak, nalazi se više od 36.000 nezaposlenih ljudi. Stopa nezaposlenosti je 31 odsto, što je dvostruko više od republičkog proseka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
