U Srbiji tetoviranje nije zavedeno kao delatnost ni u jednom zvaničnom propisu, a tatu majstori se na različite načine dovijaju kako bi registrovali svoje objekte. Vrlo često se pod frizerskim, kozmetičkim ili salonima za ulepšavanje kriju upravo tatu radnje. Ipak, najveći broj majstora koji se bave ovim zanimanjem radi u kućnom ambijentu. Jedan od njih je i Vedran Vojnović (23), rodom iz Zvornika, koji već tri godine tetovira po Beogradu. Kaže da se osam godina bavi tetovažom, da je u ovaj posao ušao sasvim slučajno, ali da mu je to sada postalo životno opredeljenje.
– Želeo sam da se istetoviram dok sam bio u srednjoj školi. Nisam poznavao nijednog tatu majstora, a i bio sam ubeđen da ću sam sebe najbolje istetovirati. To sam i učinio – kaže Vedran.
Beograđanin Slobodan Milinković, zvani Sloba Tatu, u poslu je 19 godina, odrastao je uz rokenrol, tetoviranje mu je uvek bilo intrigantno kao deo supkulture. Niko nije hteo da mu posluži kao vežbanka pa je prvi tatu uradio jednom dobrovoljcu u vojsci (1990). Tetoviranje je u to vreme bilo svedeno na ono „uspomena iz JNA“.
– Šezdesetih i sedamdesetih prošlog veka sitni kriminalci su tetovirali onaj čuveni Titov potpis na bubrezima, da policija tu ne bi mogla da ih bije. Kažu da je to stvarno funkcionisalo. Popularnost tetoviranja usledila je početkom devedesetih, najveći uticaj imali su mediji i internet. Čak je veliki uticaj imao onaj nesrećni Denis Rodman- priča Sloba.
Danas su njegovi klijenti ljudi raznolikog društvenog statusa.
-Klišei da se tetoviraju samo robijaši, prostitutke i mornari davno je razbijen, tako da mi dolaze i doktori nauka, penzioneri, radnici, studenti, milioneri…- kaže Sloba Tatu.
Vedran Vojnović je od malena imao dara za crtanje, ali je zbog nediscipline na časovima iz likovnog uvek imao jedinicu. Nakon prve tetovaže, koju je sam sebi uradio, istetovirao je svoju rođaku i nekoliko prijatelja. Videvši da mu posao i ne ide toliko loše, u februaru 2005. godine prijavio se na međunarodno takmičenje u tetoviranju, održano u Sarajevu, gde je u konkurenciji od 150 takmičara pobedio sa tetovažom anđela. Do sada je, kaže, istetovirao oko 5.000 ljudi. U zavisnosti od veličine tetovaže, cene tetoviranja se kreću od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra.
– Mušterije su mi najčešće uzrasta od 20 do 25 godina, mada ima i starijih i mlađih. Podjednako dolaze i muškarci i žene, a što se motiva tiče, uglavnom se prate svetski trendovi. Riana je, na primer, istetovirala zvezdice, potom je to učinila Seka Aleksić, a onda je među devojkama kod nas zavladala prava pomama za tom tetovažom – priča Vedran.
Najteži za rad su, kaže, portreti, a najneobičniji zahtev koji je ikada imao je da na glavi jednog mladića istetovira – poklopac od kanalizacije.
– Jedan momak je došao da se tetovira, a potom su u studio upali njegovi roditelji zahtevajući da prekine. Međutim, kad su videli rad dopalo im se, pa su se na kraju i oni istetovirali. Tako je, jednom, baka dovela unuka da mu popravim tetovažu koju je neko drugi uradio, a ona je, u međuvremenu, otišla u kafanu na pivo – priča Vojnović koji se upravo sprema za međunarodno takmičenje u Kruševcu krajem novembra gde, kako kaže, namerava da pobedi.
Sloba Tatu objašnjava da su zahtevi klijentele prilično raznovrsni.
-Pre desetak godina ljudi su mislili da su tribali vrhunac tetoviranja. Pre par godina se radilo puno japanskih slova. U poslednje vreme ljudi dosta traže da im crtam imena ili inicijale njihove dece. Možda najneobičniji zahtev je bilo tetoviranje obrva, ali ne kao trajna šminka koja nestaje, već pravim pigmentima koji ostaju zauvek. Ljudi traže i portrete, oni su najzahtevniji i najteži od svih stilova. Bilo je mnogo Karađorđa, Miloša Obilića, raznih junaka iz Prvog srpskog ustanka, traže da im se urade major Dragutin Gavrilović, sveti Sava, mnogo ikona, junaci iz kultnih filmova, Radovan Karadžić, Dimitrije Ljotić, Draža Mihailović…- objašnjav Sloba.
Na pitanje da li i ko kontroliše rad tatu majstora, kao i koliko je tetoviranje danas bezbedno, Vedran Vojnović kaže da sanitarna inspekcija obilazi salone, a da je kazna za, na primer, tetoviranje sa već korišćenom iglom oko 3.000 evra.
– Najveći rizik upravo nosi korišćenje jedne igle više puta. Čak i igla koja nije korišćena a stoji otvorena duže vreme garantovano mušteriji donosi hepatitis C. Ta bolest, kao i virus HIV-a najčešća su oboljenja koja se mogu dobiti upotrebom neadekvatnog materijala – upozorava Vedran. On kaže da mušterija može da se zaštiti odnosno da bude sigurna da se neće zaraziti, jedino ako tatu majstor pred njom otvori novu, zapakovanu iglu. Takođe, vrh igle mora da bude potpuno čist, što znači da ona nije bila upotrebljavana, jer na svakoj korišćenoj igli na vrhu ostaju tragovi boje koji se ne mogu skinuti.
Vedran se nada da će i Srbija, poput Hrvatske, koja je jedina zakonom regulisila tetoviranje kao delatnost, urediti ovu oblast. To će, kaže on, odvojiti „žito od kukolja“ jer će se jasno definisati ko je majstor a ko šarlatan, i sa druge strane, tatu majstori će moći da dobiju zvanje i mogućnost da regulišu staž i socijalno.
Sloba Tatu objašnjava da mnogi nadritatu majstori misle da je dovoljno da im neko iz inostranstva donese najjeftiniji osnovni pribor sumnjivog kvaliteta i da postanu majstori.
-Nije to tako jednostavno, ja sam počeo da se bivam potpuno zadovoljan svojim radom tek negde nakon prvih deset godina. Mnogo sam puta čuo za „majstore“ koji nemaju ni sterilizator, mnogi su iz sumnjivih pobuda ušli u ovaj posao i uopšte nije svejedno kod koga se tetovirate. Ljudi moraju da zaborave na „ortake iz kraja koji imaju mašinu“ jer to radite za ceo život, ne možete svoju kožu dati svakome- kaže Slobodan Milinković.
Kako ću na more bez „crteža“
– Jedan tip je kod mene došao sa sledećim zahtevom: Idem prekosutra na more, hoću da se tetoviram. Kod mene su termini rasprodati unapred, pa sam mu rekao da ne može to tako na brzinu, plus nije dobro odmah ići na more jer postoji mogućnost infekcije. Na to je on rekao: Pa, kako ću na more bez tetovaže- priča Sloba Tatu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
