Odgovoran ekološki način mišljenja

Dejan Savić, direktor Politehničke škole u Požarevcu, kontinuirano je obavljao funkciju člana ovog tela Fonda.

Fond za zaštitu životne sredine formiran je 2005. godine. Vi ste najbolje upoznati sa samim funkcionisanjem Fonda od tada do danas.

U prethodnoj Opštini Požarevac, mi smo bili jedan od prvih fondova koji je osnovan na teritoriji Republike Srbije, prema Zakonu o zaštiti životne sredine iz 2004. godine. Tada je preporuka bila da svaka opština poseduje fond koji će kontrolisati namensko trošenje sredstava koja se ubiraju po osnovu taksi iz zagađenja. Postoje dva osnova taksi, osnov koji plaćaju preduzeća koja direktno ugrožavaju i utiču na životnu sredinu, u našem slučaju je to sada TE-KO Kostolac, i takse koje se ubiraju po osnovu registracije vozila. Svi prihodi se slivaju u republički budžet. Jednim delom se finansira republički fond i taj odnos je bio 60 prema 40 procenata, ali bi taj odnos trebao da se promeni, tako da bi gradovima ostajalo 40 odsto, a u republički fond bi se slivalo 60 posto sredstava. Mi smo na osnovu tih prihoda 2005. godine, formirali Fond za zaštitu životne sredine, koji je funkcionisao u formi Upravnog odbora fonda. Upravni odbor je praktično skup volontera, a uglavnom su to ljudi koji su stručnjaci za životnu sredinu. Fond je praktično raspolagao sredstvima, pošto je dobio status pravnog lica i sredstva su deljena isključivo putem konkursa. Konkursi koji su sprovedeni tokom prethodnih godina pokazali su da je to dobar vid finansiranja. Ono što se pokazalo kao osnovni nedostatak, jesu kadrovski kapaciteti Fonda. Upoređujući druge fondove, mogu da istaknem da smo mi formirali fond, pre Fonda za zaštitu životne sredine pre grada Beograda, išli smo stvarno u korak za zakonima i zaštitom životne sredine.

Drugi gradovi koji isto imaju velike prihode u fondovima, kao što je recimo Obrenovac, su išli korak dalje, sagledali su mogućnosti, uvideli da su to ogromna sredstva, nama su se ta sredstva povećavala svake godine, pa smo ove godine imali oko 350 miliona dinara, sledeće godine očekujemo da Fond ima prihod od preko 400 miliona dinara. Svake godine, obzirom da su rezultati Provrednog društva TE-KO Kostolac, sve bolji, oni sa povećanjem obima proizvodnje, uplaćuju i proporcionalno veću taksu. Oni pokušavaju da reše problem zagađivanja elektro filtera i time smanje svoju rentu, što je pozitivna stvar.

Požarevac i drugi

Kada upoređujemo Fonda Grada Požarevca sa fondovima u drugim gradovima, postoje li bitne razlike u obliku radnih tela?

Drugi gradovi su formirali, na osnovu pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, stručne službe koje su praktično imale zadatak da isprate celokupno poslovanje fonda, odnosno celokupnu raspodelu i kontrolu namenskog korišćenja sredstava. Mi smo ugledajući se na Obrenovac, prošle godine napravili i jedan pravilnik o organizaciji sistematizacije radnih mesta, gde smo predvideli da pored direktora Fonda, postoje i ljudi koji su svojom stručnom spremom zastupljeni, da adekvatno, svako u svome domenu, prate projekte koji su finansirani putem konkursa, a koji imaju karakter jedne od namena za koje se opredeljuju sredstva. Nažalost, pravilnik nije zaživeo. Mi smo u tom pravilniku obuhvatili i kompleks Čačalice, jer je odlukom iz 2008. ceo kompleks Spomen parka Čalčalica i ekološki dom poveren UO Fonda na čuvanje. Automatski smo morali da nađemo nekoga ko će čuvati zgradu doma, predvideli i čuvare i nekoga kao upravnika Čačalice. To nije zaživelo i mi i sada funkcionišemo kao UO Fonda, uz naravno podršku gradske uprave i stručnih službi gradske uprave. Jedini zaposleni u Fondu jeste direktor, koji je ovlašćeno lice za predlaganje finansijskih izveštaja i planova.

Sredstva tamo gde je i zagađenje

Na koji način su donošene odluke o podeli sredstava Fonda, koji su bili prioriteti?

Fond je veoma široko posmarao problem životne sredine. Izvor zagađenja pripada budućoj opštini Kostolac. Trudili smo se da veći deo sredstava vratimo gde i potiče izvor zagađenja, i mislim da smo se trudili da Kostolcu i okolnim naseljima pripadnu veća sredstva, iako su potrebe Požarevca veće u smislu broja stanovnika, ali nisu veće u smislu rešavanja problema. Neprihvatljivo je da u Kostolcu imate delove grada koji nisu toplificirani, dok ljudima toplovod bukvalno prolazi kroz dvorište, koji ide za Požarevac, služi za grejanje grada Požarevca i imate dimnjak koji je na 200 metara od kuće. Uvek sam se zalagao i zalagaću se, da je to pripritet svih prioriteta. Prošle godine Kostolac je dobio milion eura za završetak druge i treće faze toplificiranja i ja se nadam da će oni uspešno da realizuju taj deo i da bar reše neke od svojih problema.

Na koji način su merljivi rezultati sprovođena raznih projekata?

Mi smo finansirali jedan projekat Zavoda za javno zdravlje koji se odnosio na merenje koncentracije zagađujućih supstanci u vazduhu. Sa realizacijom tog projekta se započelo pre par meseci, postavljene su bazne stanice na nekoliko mernih mesta i sada se prate rezultati. Definitivno, ono što svi znamo, jeste da se gašenjem određenog broja dimnjaka u svakom slučaju smanjuje zagađenje u životnoj redini. Konkretan efekat se vidi samo kroz merenja i vidimo zadovoljstvo ljudi da se rešavaju njihovi problemi. Ono što izostaje, jeste da mi imamo stanovništvo koje nije u potpunosti upućeno. Iako imamo mesne zajednice koje kao osnovne ćelije nisu dovoljno edukovane, u tom smislu, da znaju za koje projekte mogu da apliciraju kod Fonda za zaštitu životne sredine. Složili smo se da se u narednom periodu održi jedan okrugli sto, jedna vrsta edukacije, između Upravnof odbora Fonda i javnih preduzeća, naročito Direkcije za izgradnju. Na taj način probaćemo da ekukujemo ljude iz mesnih zajednica.

Plan za narednu godinu

Zaključno sa ovom godinom Fond prestaje da postoji kao pravno lice. Na koji način će se rad Fonda nastaviti?

Obzirom da su stupile na snagu izmene zakona, od 2010. se menja potpuno koncept finansiranja. Fond za zaštitu životne sredine postaje budžetski fond, finansiraće se kroz budžet grada, a na osnovu programa koji će se napraviti. Zadatak ovog Upravnog odbora je da napravi program finansiranja, ulaganja za 2010. godinu. Mi ćemo ovih dana zajedno sa javnim preduzećima videti koji su to projekti koji imaju karakter životne sredine i njih ćemo okarakterisati kao takve.

Fond je finansirao i nekoliko projekata školskih ustanova u gradu, između ostalog i u Politehničkoj školi. Koji su projekti u pitanju?

Kao direktor Politehničke škole ja mogu da izrazim određenu vrstu zahvalnosti i zadovoljstva, zato što je UO Fonda u prethodnih par godina kroz konkurse umeo da prepozna i projekte koji su jako bitni za funkcionisanje ustanova i škola. To su bili projekti poboljšanja energetske efikasnosti, samim tim smanjenja potrošnje toplotne energije, u ušteda u finansijskom planu. Politehnička škola je u 2008. i 2009. godini dobila ukupno oko milion dinara. Mi smo uspeli da kroz neke merljive efekte, revitalizacijom stolarije, smanjimo potrošnju toplotne energije, što se direktno odražava i na naš finansijski plan, a taj deo troškova pada na teret budžeta Grada Požarevca, čime su napravljene direktne uštede. Druge škole koje imaju svoje zelene površine, konkurisale su sa projektima za ozelenjavanje, gde se i praktično vidi nešto što su male zelene oaze, ali su jako bitne.

Održivi razvoj je poseban zahtev

Fond je finansirao i dosta projekata edukativnog karaktera. Smatrate li to bitnim delom aktivnosti i u narednom periodu?

Upravni odbor Fonda je vrlo rado finansirao edukacije, savetovanja, tribine, od strane raznih organizatora, jer smo smatrali da je edukacija nešto onsovno i neophodno. Da bi ljudi znali kako treba da se ponašaju sa životnom sredinom, da ispravno shvate koncept održivog razvoja, šta podrazumeva koncept održivog razvoja. Mi smo u saradnji sa PD TE-KO Kostolac i firmama koje su proistekle iz reorganizacije, uspeli da formiramo jedno savetovanje koje se već tradicionalno održava u Kostolcu i Fond je ove godine i prošle godine, bio glavni pokrovitelj savetovanja. Ono je ove godine nosilo upravo naziv „Održivi razvoj Grada Požarevca i energetskog kompleksa Kostolac“. Prezentirani su stručni radovi koji su bili bazirani na osnovu izučavanja, a savetovanje je imalo nacionalni karakter. Upravo su ti radovi prikazali neko stanje u životnoj sredini i šta dalje. Mi ćemo nastaviti da finansiramo takve vrste savetovanja.

U narednom periodu predstoji i usvajanje Lokalnog ekološkog akcionog plana, dokle se tu stiglo?

Ono što predstoji u narednom periodu, a što je i prioritet za funkcionisanje Grada Požarevca, jeste izrada Lokalnog ekološkog akcionog plana – LEAP. Mi smo jedan od gradova u Srbiji koji još uvek nije izradio LEAP, ali je usvojio strategiju održivog razvoja. Sada bi trebalo da se baziramo na indikatorima, da kroz lokalni plan, paralelno izradimo katastar zagađivača. Finansirali smo projekte Rudarsko geološkog fakulteta, instituta koji su se odnosili na indikatore održivog razvoja, gde će se definisati koji su to procesi u proizvodnji koji maju veći značaj i uticaj na životnu sredinu u odnosu na ostale. Onda ćemo videti kako treba da utičemo na te procese da smanje svoj negativni uticaj na životnu sredinu. Firme bi kroz proces sertifikacije standarda 14000 direktno učestvovale u uticaju na životnu sredinu.

Da li ste vi kao član Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine lično zadovoljni dosadašnjim radom Fonda?

Bez obzira na česte promene sastava UO kroz promenu vladajuće većine, meni je izuztenio drago da je Fond ostao nezavistan i zadržao svoj kontinuitet u radu. Taj kontinuitet bi bio mnogo efikasniji da su isti ljudi bili duže vremena zajedno. Nama je izostajala kadrovska podrška i baza. Ja se zahvaljujem službama Gradske uprave koje su pružale podršku, međutim, one imaju svoje poslove, koje moraju da realizuju, pa tu dolazi do manjih problema, podrška je mogla da bude na višem nivou. Nije lako podeliti 400 miliona dinara i ispratiti potrošnju. Mislim da u nardnom periodu fokusiranje Fonda na velike projekte može još više da doprinese svima.