Odlaganje suđenja Miki Aleksiću do daljnjeg: Retraumatizacija žrtava i test za pravosuđe

Poslednjih 10 meseci optuženi Miroslav Mika Aleksić nije došao ni na jedno ročište od zakazanih osam, uz obrazloženje da je jako bolestan.

Njegovi advokati dostavljali su određene medicinske izveštaje, te su suđenja jedna za drugim odlagana.

Sada, gotovo četiri godine od kada je ceo postupak pokrenut, suđenje se odlaže do daljeg, kako prenose beogradski mediji.

Zbog odlaganja suđenja do daljnjeg, upitno je kako će se postupak odvijati, da li će se ikad okončati, kao i kolike posledice odlaganje stvara žrtvama.

Biljana Stepanov, direktorka Centra za podršku ženama, smatra da odlaganje suđenja do daljnjeg ponovo otvara pitanje upotrebe prava na odlaganje o ovakvim slučajevima, koji su od velikog društvenog značaja.

„Takve situacije ukazuju na hladnost procesne discipline sudova. One omogućavaju prolongiranje postupka do tačke u kojoj sam proces praktično gubi svrhu da omogući pravovremenu i delotvornu zaštitu žrtava i da se povrati poverenje u institucije. Odlaganja ovakvog tipa, kada imamo vrlo jasan slučaj seksualnog nasilja, ne spada u neutralne procesne radnje“, objašnjava Stepanov.

Ističe da ove radnje direktno proizvode sekundarnu diskriminaciju, a da žrtve ponovo vraća u traumu uz gubitak nade da će proces imati kraj.

„Možda će morati da ponavljaju neka svedočenja, i ako se ne ponavljaju, dodatno se otvara prostor za preispitivanje njihovih svedočenja, za verovanje ili neverovanje, za usporavanje. Žrtve ponovo prolaze i kroz javno preispitivanje. Verovatno imamo neke delove društva danas koji kažu: ‘Njega nisu osudili, ko zna šta je to, vidiš da ne mogu da ga osude’. Javnost teško podnosi manipulaciju osuđenog, već posmatra čisto da li ima ili nema presude“, ukazuje Stepanov.

Dodaje da sve to može dovesti do medijskog napada na žrtave. Smatra da se sve više gubi poverenje u pravosuđe.

„Po simboličnom planu ovakav razvoj događaja praktično poručuje svim drugim ženama koje razmišljaju o prijavljivanju nasilja da je teško doći do pravde i obeshrabruje ih. Šalje poruku da pravosuđe nije sposobno da zaštiti, niti da obezbedi blagovremenu satisfakciju“, ističe Stepanov.

Kada je u pitanju dalji tok suđenja protiv Aleksića, naša sagovornica naglašava da postoji dovoljno elemenata da se utvrdi krivična odgovornost, ali se boji da odlaganja mogu proizvesti zamor javnosti i relativizaciju slučaja.

„Da opadne naša pažnja i da postanemo manje zainteresovani za neki konkretan ishod. Mislim da je intencija se suđenje završi nekom blagom kaznom ili odugovlačenjem da zastari, da je to strategija Aleksića i njegovih branitelja. To bi bila vrlo opasna poruka da žrtve ne mogu dočekati pravdu“, ocenjuje Stepanov.

S druge strane, smatra da, ako bi dobili pravosudnu osudu, ona bi imala etički značaj.

„Ovaj slučaj je važan sa više aspekata, stavlja sve institucije, poput tužilaštva i sudstva, moramo da ga posmatramo kao test poverenja u slučaju odnosa pravosuđa i postupanja, da li je pristrasno ili u skladu sa međunarodnim standardima zaštite žrtava. Odlaganje suđenja nije samo pravno pitanje, ono je pokazatelj granica institucionalne samostalnosti. Koliko sada tužilaštvo i sud su hrabri da zaista ovo završe na jedan dostojan način“, zaključuje Stepanov.

Iva Parađanin Lilić, novinarka i autorka podkasta Tampon zona, navodi da je odlaganje suđenja do daljenjeg sramno, pogubno i ilustruje veliki ponor pravosudnog sistema i našeg društva.

„Podsećam da ovo nije prva sramna odluka u nizu grešaka i mučenja kroz koje su hrabre žene morale da prolaze nakon što su rešile da progovore. Nakon svega što su preživele i pronašle snagu da progovore one doživaljaju novi krug nasilja u pravosudnom sistemu. Ovo sve već predugo traje, bile su dozvoljene stvari koje su nisu smele biti dozvoljene i sada poslednji krah – odlaganje do daljnjeg“, naglašava Parađanin Lilić.

Smatra da ovakav potez nije samo velika nepravda i sramota prema istorijskom progovaranju žena koje nije samo progovaranje već je postalo simbol jedne zajedničke snage žena i ohrabrilo mnoge druge žene, već pad na testu ljudskosti i pravičnosti.

„Ne samo da je štetno po buduća istupanja i prijavljivanja već jasno šalje poruku ženama da ma koliko da su glasne, hrabre i podržane, njihovi glasovi se ne čuju i nisu važni. Ovakav postupak obesmišljava pravdu i sa druge strane nedvosmisleno štiti nasilnika. Glavno pitanje je, posle ovoliko vremena i svih hrabrih glasova: Zašto?“, kaže Parađanin Lilić.

Ocenjuje da je prilika za uspostavljanje pravde kakvu ovaj slučaj zaslužuje propuštena.

„Nasilnik je trebalo odavno da je iza rešetaka, umesto toga dobili smo mrcvarenje i reviktimizaciju preživelih. Nadam se da će bar komadić pravde prema ovim velikim ženama biti uspostavljen, što pre, jer pored svega što su preživele umesto pravde dobile su dodatni teret, što nije fer prema njima, ali i svakoj ženi koja je rešila da progovori“, zaključuje.

Podsećamo, suđenje Miroslavu Miki Aleksiću traje gotovo četiri godine, nakon što je uhapšen 16. januara 2021. zbog prijave polaznica škole glume da ih je silovao i polno uznemiravao.