Odlazak Večnog Đulija

Andreoti, jedan od stubova italijanske posleratne politike, rođen je 14. januara 1919. u Rimu, imao je u poslednje vreme probleme sa zdravljem, a u avgustu 2012. nekoliko dana je proveo u bolnici zbog aritmije. Umro je u prepodnevnim časovima u svom domu u Rimu, prenela je agencija Beta.

Andreoti je dominirao italijanskom politkom od Drugog svetskog rata sve do početka devedesetih godina prošlog veka kada je podneo ostavku.

U svoje vreme, Đulio Andreoti je bio jedan od najmoćnijih ljudi u Italiji. On je učestvovao u pisanju nacrta ustava države posle Drugog svetskog rata, bio član parlamenta šezdeset godina, sedam puta je bio premijer, a u nekoliko vlada bio je ministar unutrašnjih poslova, odbrane i spoljnih poslova. Godine 1991. izabran je za doživotnog člana Senata.

Demohrišćanin prema političkom opredeljenju, Andreoti je optužen da je razmenio „poljubac časti“ sa dugogodišnjim glavnim bosom italijanske mafije, a bio je pod istragom zbog uloge u ubistvu novinara Mina Pekorelija koji je objavio navode da je Andreoti povezan sa mafijom i otmicom Alda Mora.

Sud je Andreotija posle trogodišnjeg procesa, 1999. godine oslobodio svih optužbi, ali je posle žalbe, u novembru 2002. osuđen na 24-godišnju kaznu zatvora. Tada 83-godišnji Andreoti odmah je oslobođen, dok je trajao žalbeni postupak. Kasnije ga je sud oslobodio optužbi za povezanost s kriminalnim grupama. Andreoti je odbacio sve optužbe. U javnosti, međutim, nikad nije otklonio sumnje u svoju povezanost s kriminalnim grupama.

Andreotija su poredili sa Cezarom, otud i nadimak Večni Đulio, podsetio je Bi-Bi-Si. Snažno uporište svoje politike imao je u Rimokatoličkoj crkvi. Bio je žestok antikomunista, podržavao evropske integracije i zalagao se za mir na Bliskom istoku. Zbog veza sa pukovnikom Gadafijem i Jaserom Arafatom unosio je napetost u odnose Italije sa Sjedinjenim Državama.