Održana tribina protiv promene naziva Zrenjanina

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da se grad podelio bilo bi 50:50%, ali da protivnici promene imena grada imaju tih 50%, imali bi i većinu u skupštini grada, ovako su negde oko cenzusa i dovode aktiviste i govornike iz Beograda.

2. nek izvini zarko i ljubitelji zarka ali kralj petar je jaca “faca“. da je bilo pameti zarko nebi imao grad na begeju. i kraljevo je bilo rankovicevo pa kraljevcani brzo promenise ime. a leka je jaca “faca“ bio od z.zrenjanina. i tita je izgubio svoje gradove, pa ne bese nekog plakanja…

3. Kome se ne svidja zrenjanin,moze slobodno da izabere ime grada koje on zeli,spakuje kufere i pravac na mesto koje je izabrao

4. Ideja da se ime Grada na Begeju (opet) administrativnim putem preimenuje i ono vrati na ime koje je jednom već na sličan način bilo nametnuto i važilo (1935-41) jeste skandalozna, kao što je bilo skandalozno i preimenovanje iz 1946.g. Dakle, ’’princip’’ je isti, a razlika je samo u tome što su tvorci jednog skandala bili nacionalisti, a drugog komunisti, što je za običnog građanina, u ovom slučaju žitelje Grada na Begeju ‘’dobra ponuda’’, kao otprilike da biraju između dveju bolesti: leukemije i tumora, pa koja im je ‘’milija’’ nju neka i pri’vate. Zaboravlja se (namerno) da je ovaj Grad prethodno, dugo, dugo, imao naziv Veliki Bečkerek, i da je upravo pod tim imenom postojao nekoliko vekova, razvio se u urbanu sredinu, sa prepoznatljivim vrednostima, i postao svojevrsni regionalni (županijski) centar, pre nego što su nacionalisti i komunisti saznali i za sebe da uopšte postoje, a kamoli da su čuli za taj grad. Uz dužno poštovanje prema ličnosti, delu i karakteru Petra I Karađorđevića, ali i Žarku Zrenjaninu, kao borcu protiv fašizma, a ujedno i žrtvi tog zla, izgleda da treba (po hiljaditi put) ponoviti ekstremistima, i jedne i druge ‘’fele’’, da Grad na Begeju, nije ničija privatna ili partijsko-politička svojina i da je on po svojim kapacitetima i vrednostima, prevelik zalogaj da bi se po bilo kom pojedincu trebao zvati, a pogotovu je jadno i ružno da mu se bilo koje ime nameće voljom trenutne vlasti, kao što je to bio slučaj u prethodna dva puta (1935. i 1946.g.). Uostalom, nijedan veći grad, (od preko 50.000 stanovnika) sem današnjeg Zrenjanina, i na prostoru bivše Jugoslavije nije nosio ime po nekom pojedincu, niti ga nosi, sem onih što su bili sa prefiksom Tito i Svetozarevo/Jagodina, ali su i takvi u međuvremenu promenili naziv. Samo je Grad na Begeju još izložen tom maltretiranju i poniženju, kao da nije postojao pre nacionalista i komunista. I gde je onda rešenje? Ono je jedino u validnom referendum (a ne kao 1992.g.) na kojem bi se na građani jasno izjasnili, sa opcijama ‘’da’’ ili ‘’ne’’, na precizno pitanje: ‘’Da li ste za to da se gradu vrati ime Veliki Bečkerek?’’ Ukoliko referendum uspe – stvar je rešena, a ukoliko propadne, onda barem da se na dostojanstven način žitelji Grada na Begeju oproste od viševekovnog imena svog grada. Valjda je pomenuto ime barem toliko zaslužilo. A šta bi nakon toga trebalo raditi, e pa, to je već priča za otom-potom. Izvesno je da ne treba ime Gradu nametati administrativnim putem i da ključni subjektu u njegovom određivanju treba da budu njegovi žitelji, a da način izjašnjavanja bude – validan referendum, pa onda neće biti mesta za bilo kakve uzurpacije, podele i tenzije, po tom osnovu.