Protest u Velikom Bonjincu: Foto Z.M./DanasSvaki diktator je u suštini jako uplašen čovek, a mi ovome nudimo pomoć da na nadležnom mestu kaže šta ga pitaju, a da posle živi bez straha, rekao je Đokica Jovanović, sociolog i univerzitetski profesor u penziji, na protestu u malenom selu Veliko Bonjince, u siromašnoj opštini Babušnica.
Veliko Bonjince, kažu, ima 120 stanovnika i stalno se prazni.
Na protestu u ovom selu sinoć, 8. marta, na centralnoj raskrsnici, u popriličnom mraku- jer upaljeno ni ulično osvetljenje, okupljena je četvrtina njegovih stanovnika.
Jedan od organizatora skupa je Vukašin Stanojević, asistent na niškom Prirodno matematičkom fakultetu, koji podržava studentki protest, a sebi ne dopušta nepristojnost da zaboravi na zavičaj.
Okupljenima se obraćaju, kao „oficijelni“ govornici, komšijski i toplo, gosti iz Niša, koji su od njega udaljeni 58 kilometara, preko Zaplanja, a kroz klisuru i šume.
Domaćini su gostoljubivi, kako- kažu gosti- i dolikuje prijateljima koje dobro poznaju, mada ih prvi put vide.
Govornici ne zaboravljaju da čestitaju 8. mart ženama koje su, kako kažu, kroz istoriju pokazivale da su borbene i odlučne, dodajući da je to i praznik muškaraca, sa kojima su „na istoj strani“.
„Ono što je mene isteralo iz kuće, isteralo je i vas ovde. Studenti su nas podsetili i otvorili nam duhovna vrata- da budemo zajedno, i ja sam im na tome zahvalan. Svaki režim koji bi da eksploatiše druge i vlada doveka nastoji da odvoji ljude, da ih posvađa međusobno, da među njih unese nepoverenje, da ja ne verujem svom komšiji i on meni. Ali, mi se sada međusobno dočekujemo, i osećamo, kao da se znamo od ranije, kao da se družimo već neko vreme. Mi koji se pobunimo- prepoznajemo se. I ovo će uspeti pod uslovom da budemo solidarni, i da se međusobno osećamo kao prijatelji, i da jedni drugima čuvamo leđa“, govori okupljenima sociolog Jovanović.
On još kaže je je svaki diktator i autokrata surov i bezdušan jer je mali čovek koji se plaši i svoje senke, zvona na vratima ili kada mu telefon zazvoni.
„Ovi skupovi su skup solidarnosti sa tiraninom- da na nadležnom mestu kaže šta ga pitaju, pa ubuduće da živi u miru, a da se mi slobodno bavimo svojim poslovima“, kaže on.
Student sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu dodaje da je Bonjinčanima i Bonjinčankama došao da se zahvali kao student u blokadi, a pre svega kao čovek, jer su „ustali i stali uz njih“ i jer „čuvaju i baštine pobunu“.
„Ovo zlo protiv koga se borimo dobro zna šta sledi kada narod ustane. A mi smo živi dokaz da se upravo ta i takva vatra sada širi narodom, vatra nezadovoljstva i besa, plamen koji bukti i skuplja obruč oko kule nepravde koju oni stvaraju godinama. Veliki Ernesto Gevara rekao je: ’ako se treseš od ljutnje na svaku nepravdu, onda si moj saborac’. Zato, radujte se i budite ponosni što ste stali na pravu stranu istorije i verujte da studenti, koji vas vide kao ravnopravne u ovoj i ostalim borbama, neće ovo olako zaboraviti“, kaže.
Student dodaje da je siguran da bi sada njihovi preci „bili ponosni na sve nas, i da bi zajedno sa nama stali u ovu kolonu solidarnosti, koja je ovih dana u Srbiji nepregledno duga“.
Govor završava dubokim naklonom okupljenim Bonjinčanima.
Pre protesta u ovom selu, asistent sa niškog PMF-a Stanojević i gosti iz Niša učestvovali su na protestu u Gadžinom Hanu, takođe malom mestu, koje je država „zaboravila“.
U ovom malom mestu na jugu Srbije, koja po poslednjem popisu ima 1.194 stanovnika, i od Niša je udaljeno 18 kilometara, na protestu se okupilo dvadesetak ljudi.
„Na svim ranijim protestima dobri i hrabri ljudi bili su tek skup izolovanih pojedinaca. Godinama je zlo bilo jače zato što su se loši ljudi držali zajedno dok su dobri ljudi bili usamljeni. Ali, sada je solidarnost povezala dobre ljude. Studenti su samo pokretači promena, ali sa njima su rame uz rame učenici, profesori, nastavnici u osnovnim i srednjim školama, glumci, advokati, poljoprivrednici i mnogi drugi građani“, rekao je Stanojević.
On je dodao da pravedno društvo podrazumeva da institucije rade svoj posao, da se zakoni poštuju i da kriminalci odu u zatvor, ali da mnogi studenti imaju „mnogo šire i ispravnije viđenje pravde i nepravde“.
„Nema pravde onda kada su plate na jugu Srbije duplo manje nego u ostatku Srbije, kada samo deca najbogatijih mogu da priušte studiranje, kada se šačica ljudi enormno bogati dok više od milion ljudi jedva sastavlja kraj sa krajem. Nema pravde onda kade se malobrojni iživljavaju, dok ostali preživljavaju“, kazao je on.
Studentkinja Danica Zdravković je podsetila da se ova borba studenata i građana vodi zbog tragično izgubljenih 15 života u Novom Sadu, protiv korupcije u svim sferama života, a za pravdu i bolji život.
„Vreme je da kažemo ’dosta’ i da upalimo svetlo. Razlika između nas i njih je kao između zvezdanog neba i jazbine. Razlika izmedu korumpiranih političara i pravih intelektualaca je nikad jasnija. Korumpirana vlast želi narod koji ne razmišlja, a obrazovani ljudi pozivaju na dijalog i odgovornost. Na nama je da biramo da li ćemo biti slepi posmatrači sistema koji nas gazi ili učesnici promena. Prva pobeda je tu- pobedili smo beznađe i strah“, rekla je studentkinja.
Ona je podsetila da su se okupili na mestu koje na simboličan način predstavlja „borbu za bolje sutra“.
Protest je, naime, organizovan ispred sedišta opštine Gadžin Han, pored spomenika Dragutinu Matiću, poznatom i po nadimku „Oko sokolovo“, koji je učestvovao u svim borbama srpske vojske od 1910. do kraja Prvog svetskog rata.
Bio je, kako piše u knjigama, najpoznatiji srpski vojni izviđač.
Matićevo ime se pročulo i van ovdašnjih granica kada je njegova fotografija, koju je uradio Samson Čerov, obišla svet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
