Opština Kostolac je naša sudbina

– Sela Kostolac i Drmno su gotovo podjednako ekološki ugrožena, postoji možda neka nijansa. Međutim, ako se uzme u obzir da je selo Kostolac kolevka srpskog rudarstva gde je za vreme Đorđa Vajferta otpočela jamska eksploatacija uglja, da je tu bila luka za utovar istog koji se Dunavom odvozio po Srbiji i šire, kao i činjenica da je ovo selo u posedu imalo oko 5 000 hektara obradivih površina a danas svega pedesetak hektara, onda je jasno u kakvoj se mi situaciji nalazimo. Od Ministarstva za kulturu smo ranije dobili obaveštenje da će nam do 2012. godine i tih pedeset hektara na neki način kompenzaciono biti otuđeni za porebe arheološkog lokaliteta Viminacijum, tada ni mi ni susedno Drmno nećemo imati zemlju, nestaćemo sa geografske karte kao katastarski poljoprivredna sela. Mladi napuštaju selo u potrazi za poslom, u oblišnjim termoelektranama i kopu Drmno rade većinom ljudi sa strane i to je ono što nas na neki način vezuje za buduću opštinu Kostolac u kojoj bi možda efikasnije rešili egzistencijalne probleme. Mislim da su Drmljani pogrešili što se nisu izjasnili za suživot u budućoj Gradskoj opštini Kostolac, vreme će na kraju pokazati ko je u pravu. Neznam da li im je neko i šta obećao iz grada Požarevca, i pre svega šta to što nisu Kostolčani mogli da im obećaju. Ako neko misli da je dovoljno živeti u blizini površinskog kopa i da će na taj način svi njegovi problemi biti rešeni, šta mi da kažemo kada se zna da se na katastarskoj opštini sela Kostolac nalaze Termoelektrane B i lokalitet Viminacijum, dva velika resusrsa, privredni i turistički. Ali mi nismo pošli od te činjenice kada smo se izjašnjavali, jednostavno verujemo da će nam u novoj opštini biti bolje. Ne treba zaboraviti da je grad Kostolac ponikao 1941. godine na katastarskoj opštini sela Kostolac, kaže Mirko Marjanović.

Izgradnja zaštitnog nasipa je prioritetan projekat za meštane sela koji su decenijama unazad trpeli ogromne štete od nabujale Mlave i Dunava u prolećnim mesecima.

– Komisija grada Požarevca završila je posao oko eksproprijacije, građanima je isplaćen 31 milion dinara za zemlju koja im je oduzeta za potrebe izgradnje budućeg nasipa, ili dame kako mi kažemo. Privredno društvo Kostolac obezbedilo je 17 a HE Đerdap 14 miliona dinara za blizu 27 hektara poljoprivrednog, voćarsko- ratarskog zemljišta. Na moje insistiranje kod Miomira Ilića, koordinatora ovog projekta, novac je ljudima isplaćen. Dolazio je inspektor iz Međunarodne banke za razvoj koji je nakon uvida u kompletnu dokumentaciju dao zeleno svetlo za kredit, što znači da je na redu raspisivanje tendera za izvođača radova. Predsednik Skupštine grada Požarevca me je obavestio da poslovi na ovom projektu vrednom 130 miliona ne računajući pomenuta sredstva za eksproprijaciju, teku dogovorenom dinamikom i da će uskoro započeti fazna izgradnja nasipa. Zatraženo je od Privrednog društva Kostolac da odredi lokaciju za odlaganje raznoraznog materijala i šuta za trasu budućeg nasipa, oni su je dali, određena je lokacija odakle će se dovlačiti glina za zemljane radove, tako da što se tiče nas i grada Poižarevca sve je odrađeno, na pšotezu je Ministarstvo Srbijavode koje treba da sa Zvonkom Kocićem, vodećim inženjerom odredi početak radova. Prva faza podrazumeva takozvanu zemljanu fazu, druga faza predvidja betonske kanale, propuste, eventualno i crpnu stanicu, kaže Mirko Marjanović koji je godinama unazad u svojstvu predsednika Saveta Mesne zajednice Stari Kostolac obijao pragove svih preduzeća i institucija kako bi se u budučnosti sprečile katastrofalne poplave čiji su tragovi još vidljivi na mnogim kućama.