Otvorena vrata Alijanse za prijem budućih članica

„Alijansa je spremna da prima nove države. Bila bi greška da se umesto nje stvaraju neke regionalne, paralelne strukture“, kazao je otvarajući skup predsednik Senata češkog parlamenta Pšemislav Sobotka. Za dalja proširenja NATO založio se i ministar Švarcenberg i upozorio da je danas pred saveznicima dovoljno novih i drugačijih izazova – energetska bezbednost, „sajber terorizam“, oružje masovnog uništenja ili povećano samopouzdanje Rusije. „Razlike među novima i starima se u NATO brzo izjednačavaju. NATO ostaje atraktivan za nove kandidate. Zemlje u njega ulaze na osnovu želje i spremnosti da brane vrednosti koje dele sa drugima“, kazao je Švarcenberg i naglasio da „nijedna treća zemlja nema pravo veta u pitanju daljeg proširenja“.

Da je širenje NATO i dalje na dnevnom redu Alijanse potvrdio je generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer koji je rekao da će „vrata Alijanse uvek biti otvorena budućim članicama i da širenje NATO ostaje jedna od glavnih strategija za konsolidaciju Evrope“. Šefica mađarske diplomatije Kinga Genc istakla je važnost daljeg širenja NATO. „Treba omogućiti ulazak svima onima koji žele i mogu da ispune kriterijume“, rekla je ona. Shefer je rekao da su najveći izazovi koji su pred NATO, Avganistan i odnosi sa Rusijom.

Bivši češki predsednik Vaclav Havel koji je kao i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer i bivša šefica američke diplomatije Madlen Olbrajt gost konferencije naglasio je međutim da bi NATO morao ipak da odredi gde mu je kraj. „Kad su granice maglovite, to uvek izaziva probleme, pa i ratove“, kazao je Vaclav Havel i dodao da prema njegovom mišljenju u NATO spadaju Belorusija i Ukrajina, dok bi na Kavkazu većtrebalo da bude stvoren partnerski regionalni bezbednosni savez. Šef češke diplomatije Švarcenberg upozorio je nove članice i zemlje koje tek kucaju na njegova vrata da ne misle da je NATO osiguravajući zavod u kome se plati polisa jednom pri ulasku a onda zemlju zauvek drugi štite.

Sličan apel, da buduća proširenja ne idu na uštrb kredibiliteta NATO i sposobnosti da efikasno dela, uputio je i češki predsednik Vaclav Klaus. Poznat kao evroskeptik, on je odlučno upozorio da NATO ne bi smeo da se pretvori u nekakav novi OEBS. „Ne sme da prestane da bude vojni savez koji garantuje bezbednost svojih članica“, istakao je i naglasio da to treba imati na umu i pri daljim proširenjima NATO.

Zvanični Prag i Varšava želeli bi da u novoj strateškoj koncepciji NATO naglasi više svoju staru ulogu odbrambenog saveza koji po principu svi za jednog jedan za sve staje u odbranu svake svoje zemlje članice, nego da igra ulogu svetskog policajca u udaljenim krajevima sveta.

Sve veća podrška Čeha i Poljaka

Prag – Na 10. godišnjicu prvog proširenja NATO sve je veća podrška Čeha i Poljaka članstvu u Alijansi. Činjenicom da je njihova zemlja sada usidrena u zapadnom vojnom savezu zadovoljno je 80 odsto Poljaka, premda 70 odsto ne podržava trenutnu ključnu misiju NATO – ISAF u Avganistanu, gde je gotovo 1.600 poljskih vojnika preuzelo odgovornost za celu jednu provinciju Gazni. Prema ocenama analitičara intervencija Rusije u Gruziji pokazala je Česima koliko je krhka međunarodna bezbednost i zaslužna je što je sada na 10. godišnjicu proširenja NATO članstvom zadovoljno 76 odsto Čeha, pokazala je najnovija anketa agencije STEM. Oko 70 odsto Čeha, prema toj anketi, uvereno je da je upravo NATO najbolji način za garantovanje bezbednosti zemlje, a protivnika članstva sada u Češkoj ima svega 18 odsto.