Papiri i rokovi najveći kamen spoticanja

– Prema zakonu, s obzirom na to da isplaćuje dugove koje je napravio poslodavac prema radniku, Fond je solidarni dužnik sa poslodavcem, ali nije garant. Jer, radnik kod nas neće ostvariti pravo „sto odsto“, nego samo ako za to ima sredstava, kaže za Danas Jablan Obradović, direktor Fonda solidarnosti.

Prema njegovim rečima, tokom tri i po godine Fond je razmatrao više od 35.000 zahteva radnika, doneto je oko 20.000 pozitivnih rešenja i nešto više od 15.000 negativnih. Od 546 zahteva koliko je ove godine razmatrano u Fondu, za oko 300 doneta su pozitivna rešenja. Za isplate tih potraživanja i uplate doprinosa potrošeno je 50 miliona dinara. Većina odluka odnosi se na isplatu zarade i manji deo na isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Istovremeno, za 254 zahteva donete su negativne odluke, jer podnosioci zahteva nisu ispunili zakonske uslove za isplatu potraživanja.

Budžetom za ovu godinu predviđeno je 520 miliona dinara za troškove Fonda. Mesečna tranša iznosi oko 43 miliona, ali zbog problema sa punjenjem budžeta, ti iznosi su umanjeni. Sada je izvesno da će rebalansom budžeta sredstva biti umanjena za četvrtinu.

Razlog velikog broja negativnih rešenja leži u rigoroznim uslovima, ukazuje prvi čovek Fonda. Jer, isplaćuju se samo potraživanja radnika priznata u stečajnom postupku od strane nadležnog Trgovinskog suda. U Fondu solidarnosti radnik može steći pravo na isplatu ne svih, većmanjeg dela ukupnih dugovanja preduzeća, i to u smanjenom obimu.

– Najviše zahteva i najviše ostvarenih prava bilo je za naknadu zarade (čak 98 odsto). Drugo potraživanje koje radnici ostvaruju jeste otpremnina za penziju, a potom naknada za neiskorišćeni godišnji odmor. Samo su radnici iz dve firme to pravo uspeli da ostvare f, kaže Obradović.

Kao najveći problem, Obradovićnavodi nedovoljno znanje radnika o svojim pravima. Kada se otvara stečaj u preduzeću, niko nema obavezu da te informacije uputi radnicima. Radnici sa sela ili u mestima udaljenim od Beograda manje su obavešteni, a to je danas najugroženija grupacija društva. Umesto da to bude stvar nečije dobre volje, njihovo informisanje o pravima mora biti zakonom uređeno kao nečija obaveza, smatra naš sagovornik.

Problem je i kratak rok za dostavljanje zahteva – 15 dana od dana dostavljanja pravosnažne sudske odluke o priznatom potraživanju. Takva formulacija stvara niz nedoumica.

– Najčešći razlog negativnih rešenja jeste to što nije poštovan rok od 15 dana. Na odluku o priznatim potraživanjima, radnik ima rok žalbe osam dana. Ako se ne žali, ona tada postaje pravosnažna. Ukoliko se žali, odluka će biti pravosnažna po okončanju žalbenog postupka. Ako rešenje nije uručeno radniku, mi zamolimo sud da to učini, iako su rokovi žalbe prošli, a sud okačio rešenje na oglasnoj tabli, pa radnik za to ne zna. U tom slučaju, rok teče od dana uručenja – objašnjava Obradović.

On se zalaže da rok bude primereniji, ali i da stečajni poverenik ima zakonsku obavezu da radnika informiše o njegovim pravima. U dogovoru sa Ministarstvom rada i Trgovinskim sudom u Beogradu, pripremljeno je uputstvo, koje će biti dostavljano radniku uz rešenje o otkazu. Tekst je pripremljen, a uskoro će brošura biti odštampana. Informacije postoje i na sajtu Fonda www.fs.gov.rs. Uputstva se mogu dobiti i putem telefona ili elektronske pošte.

Fond je do sada isplatio sve radnike koji su na to imali zakonsko pravo. Procenjuje se da bi ove godine 15.000 do 20.000 radnika moglo da ostvari pravo kod Fonda, a sredstvima kojima trenutno raspolaže ovaj fond mogu se namiriti potraživanja tri do tri i po hiljade radnika.

– Nažalost, za prva tri i po meseca imamo ozbiljne probleme da obezbedimo sredstva iz budžeta. Ne sedimo „skrštenih ruku“. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, kad isplatimo radnike kao poverioce, imamo zakonsko pravo da nasledimo njihova prava kod Trgovinskih sudova. Borimo se da dođemo do tih sredstava koja nedostaju, kako bi Fond i dalje bio garant isplate – zaključuje Jablan Obradović.

Sve transparentno na internetu

Od 1. januara, kompletan upravni postupak koji se vodi kod Fonda je automatizovan. Svaka prijava se skenira i dalje „obrađuje“ na računaru. Ceo proces radnik može da prati ako ima pristup internetu. Svaki dokument postoji u elektronskoj formi i nema mogućnosti da se „zagubi“.

Naknade za povrede niko nije ostvario

Sva prava kod Fonda dokazuju se pisanim aktima. S druge strane, administracija u Srbiji jeste neuredna i iz tog razloga radnik teško može da prikupi sva dokumenta. Krivice ima kod svih, najviše kod radnika. Za tri godine, pravo po sudskom rešenju i naknadu za povredu ili profesionalno oboljenje niko nije ostvario.