Pasoši i dozvole za lepša putovanja

Jedna od ideja formiranja Evropske unije jeste da svojim građanima olakša putovanja i boravak u ostalim zemljama članicama, ali i u inostranstvu. Ideja je da se u životu tzv. običnog građanina EU, smanji nepotrebna birokratija. Zato se startovalo sa izdavanjem zajedničkih dokumenata. Još pre dve decenije počelo je usaglašavanje izgleda pasoša. Danas pasoše EU izdaje svaka zemlja članica sa nacionalnim grbom i imenom države na koricama, ali i natpisom „Evropska unija“. Sve zemlje prihvatile su obavezu da pasoš bude formata B7, sa 32 stranice i u boji burgundac crvena. I veći deo unutrašnjosti pasoša je standardizovan.

Gde građani Srbije mogu bez viza

Prema podacima Ministarstva za spoljne poslove Srbije, građani naše zemlje bez viza mogu u 24 države i u još 11 zemalja vize mogu dobiti na graničnom prelazu. Među ovih 35 zemalja jedine razvijene zemlje za koje građanima Srbije nije potrebna viza su Singapur i Južna Koreja. U Evropi vizu građanima Srbije ne traži pet zemalja u regionu, Andora, Belorusija i Jermenija dok se viza za ulazak u Tursku može dobiti na granici. Bez vize ili sa pribavljanjem iste na granici građani Srbije mogu u Argentinu, Egipat i Tunis, ali i Kirgistan, Bocvanu, Zambiju, Trinidad i Tobago, Zapadnu Samou, Fidži, Istočni Timor, Burundi, Mozambik, Džibuti, Sri Lanku, Jordan, Liban, Kubu, Peru, Kostariku, Čile, Sejšelska ostrva, Maldive, Keniju i Ekvador.

Državljanima EU pasoši nisu potrebni da bi putovali unutar Unije, što bi važilo i za građane Srbije kada bi naša zemlja ušla u punopravno članstvo i prostor Šengena, međutim, članstvo u EU za građane Srbije značilo bi oslobađanje od pribavljanja viza i za mnoge zemlje širom sveta. Tako bi, osim u 27 država-članica EU, Norvešku, Švajcarsku i Island, građani Srbije sa pasošem EU mogli bez viza da putuju u još 39 zemalja širom sveta, među kojima su i Novi Zeland, Meksiko ili Brazil. Građani EU bez viza mogu u Kanadu (osim Bugara i Rumuna kojima će to uskoro biti omogućeno), a neki od njih bez viza mogu i u SAD (u planu je da to bude omogućeno i ostalim članicama EU). Međutim, treba naglasiti da su države članice EU i samostalno obezbedile svojim građanima putovanje bez viza u mnoge države širom sveta. Tome je sigurno doprinela i činjenica da su punopravne članice zajednice kakva je EU. Tako građani Slovačke bez viza mogu da putuju u čak 103 države i posebne teritorije širom sveta (poput ostrva Man, Gernsi, Gibraltara, Grenlanda…) dok u još 31 državu mogu da uđu dobijanjem vize na graničnom prelazu. U oko 60 zemalja Slovaci bez viza mogu da se zadrže do tri meseca, a na Barbadosu, Mauricijusu, Dominici, Bermudama, kao i u Kanadi i do pola godine, dok im je u zemljama Šengena boravak vremenski neograničen. Građani Češke mogu da putuju u 50 zemalja širom sveta bez ikakvih dodatnih zahteva, a Mađari u više od 80 zemalja. Slovenci, koji su nekada živeli u istoj državi sa građanima Srbije, sa svojim pasošem bez viza sada mogu da putuju i u razvijene zemlje poput SAD, Australije, Kanade, Japana i Novog Zelanda. Ni susedi Srbije koji su nedavno ušli u Evropsku uniju, Bugarska i Rumunija, ne zaostaju po broju zemalja u koje njihovi građani mogu da uđu bez viza. Građani Bugarske bez vize mogu da uđu u 89 zemalja i posebnih teritorija, a u 30 zemalja vizu mogu dobiti na graničnom prelazu. Rumunima su bez viza otvorena vrata za ulazak u više od 90 zemalja, a na graničnom prelazu mogu da dobiju vize za još 29 zemalja i posebnih teritorija.
Novi dokument koji će biti zajednički za građane EU biće i vozačka dozvola. Najkasnije do 2013. sve članice EU trebalo bi da počnu sa izdavanjem nove dozvole koja će po obliku biti slična kreditnim karticama. Procenjuje se da u EU ima oko 300 miliona vozača i da je u opticaju čak 110 verzija vozačke dozvole tako da će uvođenje jedinstvene dozvole značajno olakšati posao saobraćajnoj policiji i uštedeti vreme vozačima prilikom kontrola. Plan je da saobraćajci u svim državama EU imaju pristup jedinstvenoj bazi podataka o vozačima i njihovim eventualnim prekršajima u drugim državama, na svom jeziku. To će sprečiti i takozvani „turizam vozačkih dozvola“ odnosno mogućnost da vozač kojem je dozvola suspendovana u jednoj državi članici EU pribavi novu dozvolu u drugoj državi. Iz opticaja će nestati i dozvole koje je izdala Istočna Nemačka, a koje još važe. Zamena starih vozačkih dozvola trebalo bi da bude završena do 2033, a nove dozvole će, u zavisnosti od kategorije vozila, morati da se obnavljaju na pet, 10 ili 15 godina. Za građane Srbije punopravno članstvo u EU neće značiti samo zamenu postojećih papirnih dozvola već i uvođenje daleko većeg broja kategorija od aktuelnih pet (A, B, C, D i E). Tako će za vožnju motora umesto jedne postojati četiri kategorije (AM, A1, A2 i A), u zavisnosti od veličine motora. Oni koji budu automobilom vukli prikolicu određene težine moraće da imaju položen vozački ispit za kategoriju BE. Kategorije C i D takođe će biti podeljene na po četiri kategorije u zavisnosti od veličine kamiona i autobusa, kao i od toga da li vuku prikolicu i koje težine (C, CE, C1, C1E, D, DE, D1 i D1E).