Patriotizam nije busanje u grudi

– Srbija mora da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, između ostalog i zbog toga da bi mladi dobili izbor, odnosno da ne budu izolovani u četiri zida. Potpisivanjem tog Sporazuma mladi bi dobili nove prilike za zaposlenje, za putovanja bez viza, kao i mogućnost da dobiju stipendije za studiranje na fakultetima u zemljama članicama EU, ocenjuje za Danas Snežana Samardžić-Marković, ministarka za omladinu i sport. Ona podseća da prema rezultatima istraživanja oko 75 odsto mladih nije putovalo u inostranstvo.

Privatizacija

– Privatizacija je jedno od rešenja za ozdravljenje srpskog sporta. Ono što smo u međuvremenu uradili jeste da smo na sednici Vlade obavezali Direkciju za imovinu da uradi popis svega što je država u proteklim decenijama ulagala, da bismo tako odredili šta može da se privatizuje. Nakon toga, u širokoj javnoj raspravi odlučićemo o modelu privatizacije, odnosno da li ćemo privatizovati klubove po postojećem Zakonu o privatizaciji ili ćemo napraviti poseban zakon, što je naše strateško opredeljenje.

Šta konkretno znači Strategija za mlade?

„Narodnjaci“ nisu hteli da glasaju

Šta se na poslednjoj sednici Vlade dogodilo sa Strategijom?

– Na žalost, Strategija za mlade nije usvojena na poslednjoj sednici Vlade. Iako u tom trenutku nije bilo prisutno dovoljno ministara iz G17 plus i DS, ja sam taj predlog stavila na glasanje zato što sam smatrala da je to državna, a ne stranačka politika; zato što je u strategiji učestvovalo šesnaest hiljada mladih, 30 resurs cenatra, 12 ministarstava, 10 jedinica za praćenje i podršku, osam tematskih grupa, šest savetodavnih odbora, mnogo pojedinaca; zato što smo imali 167 okruglih stolova i 10 regionalnih konferencija; kao i zato što je pozitivno mišljenje o strategiji dalo 16 ministarstava. Međutim, ministri iz narodnjačke koalicije nisu hteli da glasaju. Tako oni koji imaju slogan „Podrži Srbiju“ neće da podrže mlade Srbije, odnosno budućnost ove zemlje. Iz toga vidimo koliko ozbiljno shvataju svoj slogan. Takođe ću reći da je premijer Koštunica sada, pred izbore, prvi put sazvao Upravni odbor Fonda za mlade talente, a deset prethodnih meseci nije, kao što nije glasao ni za strategiju za mlade.

Ali, zbog svih onih koji su radili na strategiji, a pre svega zbog mladih Srbije, neću odustati od pokušaja da Vlada usvoji ovaj dokument. Neka pokušavaju da me spreče, ali neću odustati.

– Do sada je Srbija bila jedina zemlja u regionu koja nije imala takvu vrstu dokumenta, što znači da nije imala viziju šta da radi s mladima. Strategijom smo hteli da ispravimo ovaj ogroman propust i nebrigu, i da definišemo sistemsku brigu države prema mladima. Naznačili smo i ulogu društva prema mladima, i moguću ulogu mladih u društvu. Smatramo da mladi imaju kapacitet da menjaju, demokratizuju i modernizuju društvo. Tom problemu se mora prići intersektorski, te smo u rad uključili 12 ministarstava, kao i mnogobrojne nevladine i omladinske organizacije. Strategija se sastoji iz tri dela, odnosno iz dijagnoze stanja, zatim spiska ciljeva, kao i mera kojima ćemo ostvariti ciljeve. Sistemska, organizovana i stalna podrška mladima znači dve stvari – prvo, bolji život za mlade, i drugo kvalitetnu budućnost države Srbije, njenu stabilnost i dalji ekonomski razvoj. Te dve stvari su povezane – ako mladi ne žive kvalitetno, već samo preživljavaju, ili odlaze u inostranstvo, onda ni država nema budućnost. Za mene patriotizam nije busanje u grudi, već briga o mladima. Želimo da kvalitetnom ponudom odvratimo mlade da se sele u inostranstvo, ili iz malih u velike sredine.

Nasilje u sportu

– Nasilje u sportu je odraz nasilja u društvu. Učestalost nasilja ukazuje da prethodnih godina nije bilo adekvatne brige za mlade. Moramo imati na umu da je mladić koji sada ima 20 godina imao tri godine kada su počeli ratovi na prostoru Jugoslavije, pet godina kada su uvedene sankcije, 11 godina kada je bombardovana SRJ, a 15 godina kada je premijer ubijen. To su stresne situacije i za formirane ličnosti, a kamoli za one koji odrastaju. Možemo reći da račun sada dolazi na naplatu. Zbog toga smo kao Ministarstvo insistirali da se donese strategija, kako bi takvi problemi bili rešavani sistemski, a ne od slučaja do slučaja. Neophodno je i da klubovi, navijači, ali i svi ministri osude nasilje. Nedopustivo je da nakon nasilja jedan od ministara kaže da su huligani neka grupa ljudi koja je bila nezadovoljna, kao i da je demokratija lomiti prozore. Nezadovoljstvo se može razumeti, ali se nasilje ne može opravdavati. Osim preventivnih mera, izmenili smo i Zakon o nasilju na sportskim priredbama, koji treba sada primeniti. Nadam se da će posle izbora 11. maja biti nastavljeno sa svim ovim procesima, a ne da ponovo skliznemo u već viđeno. I jednom je bilo suviše.

Šta planirate da uradite kako strategija ne bi ostala mrtvo slovo na papiru?
– Prvi korak u tom smeru smo već načinili. Pitali smo same mlade šta od svoje strategije žele, i maksimalno ih uključili u sve faze stvaranja dokumenta. Ovo je njihova strategija koliko i vladina. Nikakva strategija ne može uspeti ako je mladi ne prihvate. Takođe, pravimo akcioni plan za sprovođenje strategije od 2009. do 2015. godine. Taj plan će precizirati koja je institucija odgovorna za sprovođenje određenih delova strategije, na koji način i u kom roku.
Problematiku mladih posmatrali smo kroz osam tematskih grupa, kao što su bezbednost, slobodno vreme, zapošljavanje, zdravlje, aktivizam i mobilnost mladih, obrazovanje, zaštita životne okoline… Nakon usvajanja strategije i akcionog plana, sledi budžetiranje da bismo videli koliko sve te mere koštaju. Izvori za finansiranje bili bi budžet Republike Srbije, IPA fondovi EU, kao i donacije poslovnog sektora i međunarodnih donatora. Sledeći segment prema kojem će biti usmereni napori ovog ministartstva jeste međunarodna saradnja. Mladi ljudi treba da putuju, da vide svet, ali i da svet vidi njih!
Ko učestvuje u primeni strategije za mlade?
– Uspostavljanjem Ministarstva za omladinu i sport, formirano je telo koje će strateški brinuti o mladima, a ujedno kroz budžet Srbije obezbediti novac, čiji se deo preusmerava ka lokalnom nivou. Lokalna zajednica ima važnu ulogu, jer predstavlja bazu iz koje Ministarstvo treba da dobija prave informacije s terena i reaguje na uočene probleme.
Paralelno s pisanjem strategije za mlade odvijao se i proces uspostavljanja mreže za njenu primenu. Pre formiranja ovog ministarstva, u Srbiji je, od 168 opština, bilo samo sedam opština koje su imale kancelariju za mlade. Za poslednjih deset meseci uspeli smo da otvorimo još 28 kancelarija. Očekujemo i pomoć nevladinih organizacija u primeni strategije. Povezivanjem Ministarstva, lokalnih zajednica i nevladinog sektora biće uspostavljena mreža za primenu tog dokumenta na teritoriji cele Srbije.
Šta je posao kancelarije za mlade?
– Na lokalnom nivou posao kancelarije je da promeni uslove u kojima žive mladi. Ponuda mladima mora biti raznovrsna i primamljiva. Kancelarije su obavezne da najpre urade lokalni akcioni plan, koji je u saglasnosti s planom Ministarstva, a zatim i da sprovedu istraživanje, koje će ukazati na konkretne problem omladine u toj konkretnoj zajednici. To je neophodno jer ljudi u Ministarstvu ne mogu tačno da znaju s kakvim se sve problemima suočavaju mladi u određenoj sredini. Takođe, kancelarija će omogućiti mladima da utiču na donosioce odluka u toj sredini. Osim istraživanja i učešća u donošenju odluka, treći segment rada kancelarije jeste da se mladima ponude razni kulturni sadržaji. Istraživanja su pokazala da je kulturna, kao i svaka druga ponuda za mlade, u Srbiji izuzetno oskudna, a pogotovo u pojedinim malim mestima gde nema ni bioskopa.
Koji su glavni problemi s kojima se mladi suočavaju?