Pegavost lišća trešanja i višanja

Ova gljjiva je veoma značajna i u rasadničkoj proizvodnji, jer zbog prevremenog opadanja lišća sadnice višanja i trešanja ne dozrevaju i zato lako izmrzavaju. Karakteristični simptomi se javljaju na lišću u vidu sitnih okruglih ili poligonalnih mrkoljubičastih pega. Pege se obrazuju na licu lista, u našim uslovima krajem maja ili početkom juna. Zbog izuzetno sitnih veličina pega bolest je nazvana ,,ospičavost“. Sa naličja lista pege su mrke boje a u vlažnim uslovima bivaju prekrivene beličastom prevlakom, koju čine reproduktivni organi gljive. Tkivo lista u okviru pega nekrotira i ponekad ispada, zbog čega se bolest još naziva ,,rešetavost“. U slučaju jake zaraze obolelo lišće se suši i masovno opada, što dovodi do ranog ogoljavanja voćaka. Lisne peteljke, plodovi i pupoljci su ređe zaraženi. Na njima se simptomi ispoljavaju u vidu nekrotičnih pega i beličaste prevlake. Grane mogu biti delimično ili potpuno zahvaćene, one se suše i lišće sa njih opada ili se zadržava u obliku buketa. Na letorastima i granama se formiraju acervule u vidu beličastih ispupčenja.

Ovaj patogen prezimljava u opalom lišću i na granama. Primarne infekcije se zavisno od klimatskih prilika ostvaruju askosporama tokom aprila i maja, a sekundarno širenje bolesti omogućuju letnje konidije tokom letnjih meseci. Mere suzbijanja uključuju sadnju otpornih sorti, uništavanje zaraženog opalog lišća ( sakupljeno lišće uništiti ili duboko zaorati ) i prskanje fungicidima tokom vegetacije.

Redovno jesenje ili rano prolećno prskanje protiv patogena šupljikavosti lista smanjuje i pegavost lista višnje, trešnje. Hemijske mere mogu biti veoma uspešne u suzbijanju prouzrokovača ove bolesti, pod uslovom da se pravovremeno primene. Zimskim prskanjem fungicidima na bazi bakra, može se značajno smanjiti inokulum potencijal. Sa prskanjem tokom vegetacije treba početi čim se pojave prvi znaci bolesti ( u vreme precvetavanja, jer se tada askospore masovno oslobađaju). Najčešće se vrši jedno prskanje pre berbe (vodeći računa o karenci fungicida) i 2-3 prskanja nakon berbe. Prskanje je najbolje izvršiti dan ili dva pre najavljenih padavina.

Za suzbijanje uzročnika pegavost lista višnje i trešnje registrovani su fungicide na bazi mankozeba (Mankogal 80 i sl.), bakaroksihlorida (Cuprozin 35 WP, Bakarnioksihlorid) a nakon berbe preporučuje se preparati na bazi: dodina (Silit,Chromodin S-65),hlortalonila (Bravo), prohloraza (Mirage 45- EC)…